- Komentari -
B92

Strast

Zašto nismo u životu postigli ono o čemu smo maštali kao deca? Kada smo odustali od želje da budemo učiteljice, lekari, turistički vodiči? Zašto smo odustali od sviranja nekog instrumenta? Zašto nismo napisali knjigu ili objavili zbirku pesama? Zašto nismo leteli padobranom? Zašto nikad nismo zaigrali makar i sporednu ulogu u nekom filmu, o čemu smo sa žarom maštali sa svojim najboljim prijateljima? Zašto smo tokom godina odustali od ostvarenja svojih snova?

Autori: Jelena Skoko, Vanja Govorko
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot

Pošaljite komentar
  1. Ja sam svoje zelje i ostvarila i dalje ih ostvarujem.
    Cena je visoka (prvenstveno nerazumevanje okoline, ali sam sklonija da to tumacim kao zavist) ali sve sto vredi mnogo kosta (sto bukvalno, sto metaforicki).
    Bitno mi je da imam razumevanje onih od kojih je potrebno (sto finansijski, sto prijateljski). Na ostale sam prestala da se obazirem. Odavno. Verovatno zato sto me ni najmanje ne interesuje sta oni rade u zivotu. To sto njih interesuje sta ja radim samo govori o njihovoj mentalnoj supljini...
    (Obi, 24. jun 2008 14:53)

    # Link komentara

  2. Clanak je sjajan.Prosto vas suoci sa samim sobom i pomislite boze kako ja nemam hrabrosti uciniti bilo kakvu promenu.Plasimo se svega, od toga da se promeni posao do toga da se nekome koga vise ne volite kaze iskreno to.Zivimo po nekim ustaljenim pravilima i po diktatu okoline,zato svaka cast onome ko moze za sebe da kaze da i dalje zivi srecno i strasno uprkos svim pritiscima okoline,komsija,rodbine i ostalih dusebriznika.
    (marko, 25. jun 2008 11:25)

    # Link komentara

  3. @ Marko:

    Ne mogu a da se ne setim sjajne Isidore Dankan i njene izjave "Nikada mi nisu bili jasni ljudi koji su tvrdili da ne mogu da postignu ono sto zele. Ja sam uvek postizala sve sto sam zelela, iako sam zbog toga cesto ostajala gladna i na ulici. ". Otprilike ovako nesto je rekla, to je sustina.
    I pazi to je skroz tacno.
    Volela bih da imam bar deo njene snazne licnosti. Jeste, postigla sam ja dosta toga, ali moglo je da bude i brze i bolje. No, ne vredi gledati unazad.
    Cinjenica stoji da si slobodan onoliko koliko zelis.
    Slobodan si da ubijes onoga ko te nervira ili ti nanosi zlo. Zaista si slobodan, nista te ne sprecava. To sto ces posle lezati u zatvoru, samo je cena tvoje slobode. Ali mislim da je najbitnije da budes cist sam sa sobom da si uradio ispravnu stvar i da nemas opterecenje savesti da si "pizda" i kukavica.
    (Obi, 25. jun 2008 12:08)

    # Link komentara

  4. Clanak kaze upravo ono sto je i Hrist rekao kada je bila ona scena sa decom u Bibliji. Sustina je da je on rekao da ako niste kao deca ne zasluzujete bolji zivot; tj. ako niste iskreni,puni ljubavi, svoji necete napredovati!

    Ljudi cesto bivaju ljubomorni na druge koji zive slobodno jer ih gledaju iz svog nevidljivog kaveza ,u nemoci da iz njega izadju jer ne zele ili ne veruju da je moguce osloboditi se takvih nevidljivih okova.

    Ali na kraju na svakom od nas je da li zelimo ili ne ziveti slobodno! Ja biram da zivim slobodno uz razumevanje i postovanje svega oko mene od travke do coveka... i evo ga :-) za kraj za sve koji ce kasnije komentarisati !!!
    (Milorad, 25. jun 2008 13:06)

    # Link komentara

  5. Svi zivimo zbog svojih interesa tj. pozicija, imamo svoje zelje i potrebe i realne i nerealne prepreke na tom putu.
    Sredina diktira svoje zahteve i pravila i prepreke.
    Ralicitost dovodi do sukoba, i najgore je kada se ne trudis da razumes druge, razlike. Najlakse je da okrivis druge, mislis da nisu dovoljno dobri i sl. samo zato sto su drugaciji. Razlicitost cini zivot zanimljivim to nije razlog da kritikijemo druge.
    Radoznalost i stalno ucenje pomazu, prosirujemo svoje vidike, i bolje razumemo druge.

    Ti veliki naucnici, tako oni kazu, da nisu napravili hiljadu gresaka, nikada ne bi dosli do velikih otkrica.

    Moras dosta da radis.
    (jelena j, 25. jun 2008 13:40)

    # Link komentara

  6. Prije svega hvala vam na ovom tekstu. Cini mi se da ljudi koji su do sada ostavili komentare spadaju u grupu slobodnih. Zato se i jesu "upecali" ovdje. Nema ih puno, kao recimo kad se komentarisu politicke teme, a to je slika drustva. Najvise mi se dopala konstatacija da trazimo srecu iz djetinjstva. Apsolutno tacno, neko bi to nazvao nostalgija.
    Ja kao covjek koji je rodjen i vecinu zivota proveo u Bosni mogu da kazem isto tako da je nacionalizam ubitacan po stanje duse. Razara sve ono sto je plemenito u covjeku i pravi u njemu duhovnu pustos. Zato su ljudi u Bosni vecinom nesretni, duhovno ispraznjeni, puni predrasuda i kruti.
    (santjago, 25. jun 2008 14:15)

    # Link komentara

  7. Ja volim Vanju Govorko!
    Ne znam ko je Jelena, ali i nju volim :)
    Super text.
    (toltek, 25. jun 2008 15:37)

    # Link komentara

  8. @ Santjago:

    Nacionalizam je jedna od najglupljih tekovina "civilizacije", kao i, zao mi je ako se neko ne slaze, veroispovesti. Da nisu donele toliko ratova, razaranja i tragicnih sudbina (i to sve u ime slobode!), mozda bi se cak mogle nazvati i smesnim. Ovako su jezive.
    Mrzim bilo kakvu podelu ljudi na nerealnim osnovama. Ljude posmatram iskljucivo u kontekstu njihovog ponasanja prema meni samoj. Sve ostalo je izlisno.
    (Obi, 25. jun 2008 15:38)

    # Link komentara

  9. Mislim da je text sjajan i pun optimizma. Neverovatno je to kako neki ljudi i pored svih problema koje imaju ostvare svoje snove dok drugi i pored svih ugodnosti koje mogu da imaju ostaju neispunjeni. Kao da su u oba slucaja radi o izazovima ili izgovorima, bez obzira da li se radi o teskocama ili udobnostima. Sto samo relativizira stvari. Nema tih prepreka koje se ne mogu prevazici niti ima velikih i malih snova. Svako prema svojim mogucnostima. Opet, ljudi se plase i uspeha i neuspeha ali i svojih snova jer mogu da budu banalni ili veliki. Ali mislim da bi se moglo reci da smo zato ovde, da kroz teznju ka ostvarenju svojih snova se izgradimo kao ljudi jer se covekom postaje a ne radja se po default-tu.
    (Dejan, 25. jun 2008 17:00)

    # Link komentara

  10. Predivan i inspirativan teXt- ali samo kad bi to stvarno tako funkcionisalo u zivotu. Nazalost, to se gotovo nikada tako i ne desava. Prica u kojoj je sâm covek tvorac svega sopstvenog moZe biti tacna u nekoj primalnoj biti, ali to NIKADA nije tako. Milion je faktora, okolnosti, i, pre svega, drugih ljudi, koji od svake osobe naprave ono sto jeste. Lako je reci da je svako tvorac svoje srece, ali to, na zalost mnogih, uopste nije tacno. Kada bi se svaki primerak homo sapiensa odgajao u neutralnim laboratorijskim okolnostima, svakako da bi mnogo vise njih pokazalo visok IQ, pisalo knjige ili sviralo klavir ili violinu... Ali tada zivot ne bi bio TO. A zivot nikada nije tako fin.
    (Ana Yorke, 25. jun 2008 18:22)

    # Link komentara

  11. Pročitajte knjigu:Misli i bogati se.Napoleon Hill.
    U njoj imate sve što vam treba.Inače knjiga je napisana tridesetih godina prošlog veka i predstavlja pravo remek delo iz domena planiranja uspeha.
    (pilgrim, 25. jun 2008 19:18)

    # Link komentara

  12. STRAST = VATRENA ŽELJA
    (WANDERER, 25. jun 2008 19:23)

    # Link komentara

  13. 1.ŽELJA
    2.VOLJA
    3.UPORNOST
    (MILAN, 25. jun 2008 19:25)

    # Link komentara

  14. E svasta ima na ovome svetu. Ne mogu da verujem koliko ljudi se upeca na "pozitivne" tekstove koji su uzrasta osnovne skole. Idealizovanje zelja i strasti je isto tako idiotsko kao i suprotno glediste tj idealizovanje samo logike. Zato i odrastamo a ne ostajemo deca ceo zivot. Ako vam nije jasno da time i dobijamo nesto za izgubljenu strast i naivnost stvarno niste odrasli. Da, naravno da treba rizikovati jer ko ne rizikuje ne dobija (ili kako vec tomahawk kaze god hates a coward) ali ima razlike izmedju rizika i suludog jurenja decackog sna "hocu da budem pilot" iz doba kad ni ne znas kako je leteti.
    (Goca, 25. jun 2008 19:33)

    # Link komentara

  15. Tesko je nesto vise i postici u nasim ex yu drzavama.Jednostavno nikako da krenemo napred.I kao sto vidim i razmisljamo zaostalo jos uvjek.Nije greh obesiti srpsku ili hrvatsku zastavu na auto kad je fudbalsko prvenstvo,ali je stvar u tome da budes flexibilan i da imas respekta za sve ljude i nacije.Mi jos negledamo siroko i to nas gusi.Ja zivim u Holandiji gjde zive nacije iz cjelog svjeta.I svi su flexibilni bar vecina.Ekonomija ide dobro to je najvaznije.U takvom drustvu imas i volje i zelje da nesto postignes.Znas ako zavrsisi fakultet imaces posao.Kod nas je to sve malo drugacije jos se gusimo u tom nekom nacijonalizmu i primitivzmu.
    (limb, 25. jun 2008 20:07)

    # Link komentara

  16. Bravo. Sve pohvale za ovaj tekst. Jos puno takvih budilnika nam treba, puno samara i bodrenja...
    Teramo napred, drsko i ispitivacki u nova prostranstva :)
    (color, 26. jun 2008 02:00)

    # Link komentara

  17. ja mastala da budem indiana jones. I jos uvek se secam kako sam bila hipnotisana programima na rts1 o antickim Grcima. I porasla sam...nisam bas Indiana Jones al jesam klasicni arheolog....

    neki nikada ne odustanu
    (pulse, 26. jun 2008 03:27)

    # Link komentara

  18. Mislim,ubedjen sam da ljudi nemaju petlju da menjaju stvari nego idu linijom manjeg otpora.Ucaure se i nigde ne mrdaju,a kamoli da nesto menjaju kod sebe samih.
    Ali ne mogu svi ni imati petlju,sto je opet prirodno i normalno.Najbitnije je pratiti unutrasnji ritam i raditi stvari po tom ritmu,pa iako se pogresi barem znas da si probao i da se neces pitati u starosti gde ti je bila mladost.
    To je to,dosta sam izfilozofirao.
    Sustina je biti srecan,sta god radio-doktor,advokat,auto mehanicar ili pekar......
    (svest, 26. jun 2008 04:04)

    # Link komentara

  19. Mark Tven je jednom rekao:

    'Posle 20 godina, mnogo vise cete zaliti zbog onoga sto niste uradili nego zbog onoga sto ste uradili".

    Dalje, nastavlja.

    "Zato odbacite uzad. Isplovite iz sigurne luke. Uhvatite dobar vetar u jedra. Istrazujte. sanjajte. Otkrijte.

    Ili original:

    "So throw off the bowlines. Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream. Discover".
    (Goran, 26. jun 2008 14:01)

    # Link komentara

  20. Ovo je totalno netacno. To je "instant psihologija" zapadnog sveta u kojoj se tvrdi da je sve moguce. "The American dream".

    Marija Kiri je jedna id retkih ljudi u istoriji koja je bila genije. A, tokom vremena, je na planeti zivelo milijarde i milijarde ljudi. I pored njene genijalnosti, ne bi uspela da joj sestra nije poslala pare, kao sto pise u tekstu. Da tog nije bilo niko nikad ne bi znao za nju. Uzalud bi joj bio njen genije i njen trud.

    Na tok zivota jako utice veliki broj spoljnih faktora. Uporedite dete rodjeno u Srbiji u nekoj zabiti i neko dete rodjeno na zapadu. Velika je razlika u mogucnostima u zivotu, bez obzira koliko god se i jedno i drugo dete budu trudili.
    (SA, 26. jun 2008 14:12)

    # Link komentara

  21. Uvek sam bio slobodan... Uvek sam pratio svoje snove i uvek dobio sve sto sam pozelo jer sam se borio i cvrsto verovao. Sve bi bilo idealno kada bi covek bio sposoban da shvati sta je ono sto zapravo zeli, ili ''pazite se sta prizeljkujete, moze da vam se ostvari''. Ostvaren san na javi postaje nesto drugo.... Be careful
    (Kristijan, 26. jun 2008 14:24)

    # Link komentara

  22. Divno! Baš kad pomislim da treba da budem zadovoljna ovim što sam postigla u životu, nailazim na ovakav tekst. I evo ga razočarenje. Ne mogu da ne mislim kako sam mogla više, ali nisam, zato što nije bilo para. Nama iz provincije posebno ne treba držati lekcije ovakvog tipa. Zbog manjka para nisam upisala fakultet koji sam htela, ali bolje išta nego ništa. Zbog manjka para nikada nisam uzela reket u ruke, a tako sam maštala da budem teniser. Zbog manjka para ne mogu da ostavim ni "UTISAK" na poslodavca, svako voli napirlitanu parajliku. A da vam ne pričam da sam poprilično zadovoljna svojom svestranošću, ali džaba. Zbog manjka para CV mi je siromašan. Krivi su roditelji!? Sledeći članak nek bude o tome kako da sačuvam živce jer ne mogu da dodjem do krova nad glavom. Razlog znate ;-)
    (bibi, 30. jun 2008 12:12)

    # Link komentara

  23. Zanimljiv tekst, tj. ne sam tekst koliko pitanja koja postavlja. Odgovori su naravno na nivou Ilustrovane Politike ali valjda niko nije ocekivao resenje tako velikih pitanja u jednom clanku.

    Sto se tice ljudi koji su ostavili komentare da su bas oni ti koji su slobodni i srecni i koji su bas ostvarili sve o cemu su sanjali mislim da je interesantno jos jedno psiholosko pitanja, a to je da li su oni zaista izabrali i ostvarili te ciljeve ili su jednostavno prilagodili svoje zelje i ciljeve onome sto su postigli.

    Jos jedno zapazanje. Mislim da ne odrastaju samo ljudi. Neka neko samo pogleda kako se igra stene a kako neko starije kuce. Strast se izgleda gubi i u zivotinjskom svetu, a mislim da oni nisu optereceni brigama, porodicom, finansijskim obavezama. Izgleda da je odrastanje ipak prirodan proces.
    (uros.bg, 30. jun 2008 23:27)

    # Link komentara

  24. @ Uros BG:

    Vidis, strast se ne gubi nikad, i to je laz da se gubi, jer oni koji su navodno izgubili strast ustvari je ili nikad nisu ni imali ili jos uvek cekaju pravu priliku. Ne, zaista, strast se ne gubi nikad. Samo poprima drugacije oblike ispoljavanja. Jer odrastao covek nece kukati i kmeziti za necim sto nema (kao sto dete to radi) vec ce, posto je socializovan (a kako sto znamo, socijalizacija je "potiskivanje sopstvenih potreba zarad uklapanja u drustvo")na suptilnije nacine pokusati da dodje do cilja.
    Ja daleko od toga da sam sve ostvarila, ostvarila sam samo dobar deo, a na ostvarivanju "ostatka" radim. Ne mogu da kazem 100% da ce mi se sve ostvariti (a ko jos moze da zna sta ce biti sutra?) ali radim na tome i radicu do smrti. Cak i sve da ostvarim ostace prisutne i one tzv. periferne zelje pa ako mi ostane vremena i prostora, eto mogu i njih ostvariti. A ako i ne ostvarim sve sto zelim, opet nikom nista. Bitno je da znam da sam se trudila. Prebacujem sebi i izjedam se samo kad se ne trudim i kad mi se ucini da idem linijom manjeg otpora.

    A nisi u pravu sto se tice dece i kucica, odnosno gubljenja zelje za igrom. O, pa ti ne znas kako matori psi vole da se igraju i maze (samo su zreliji, "realniji", pa ne jurisaju bezglavo kao stenci).
    Isto tako i stari ljudi vole da se maze i sale, jer svako to voli. Sto rece neko, u svakom coveku, koliko god bio star, cuci dete.
    Generalno ne podnosim stare ljude jer su dzandrljivi, zli i smrde. Ali kako je lepo i osvezavajuce kad u moru depresivnih staraca sretnes nekog ko je i dalje nasmejan, drag, veselog duha, bas kao i dete. Trebalo bi svi takvi da budu.
    Pozz
    (Obi, 1. jul 2008 11:02)

    # Link komentara

  25. @Obi

    Mislim da smo mozda malo skrenuli sa teme. Nije ovo takmicenje u lepoti pa sad svi, ja sam ostvario ovaj ili onaj cilj. Po meni ovde se uopste ne radi o ostvarivanju ciljeva nego o tome kada smo prestali da mastamo i kada smo ciljeve tipa bicu astronaut ili udacu se za princa (ili kako vec izgleda zenski ekvivalent astronauta) :) zamenili realnijim ciljevima. Dakle ne racuna se npr. zavrsavanje fakulteta jer to nije autenticni deciji cilj. Retko ko je kao dete imao zelju da zavrsi fakultet.
    Na sta ti mislis kada kazes da neko ima ili nema strast? Po meni strast je igra i otkrivanje pa bi onda pitanje bilo kada smo prestali da se igramo. Upravo u tome i jeste razlika, znam ja da i matori pas voli da se igra ali ce ga sto puta mrzeti da ustane dok ce stene i 101 skociti kao da je prvi put. Pa onda mozemo razmisljati i o strasti u ljubavi. Neko ce reci da se gubi, a neko da menja oblik ali po meni to mu dodje na isto. Da li je onda moguce da se covek bilo cemu raduje iznova i iznova kao da je prvi put?
    Inace, u tekstu se pominje veza izmedju strasti i uspesnih ljudi ali ja bih pre rekao bogatih ljudi. Oni koji nisu pritisnuti svakodnevnim obavezama ipak imaju vise vremena i energije za igru, a takodje i vise mogucnosti za izbor posla, promenu profesije i osecaju se slobodno.

    Inace, koga nema sta pametnije da radi neka baci pogled na [link]
    Nije bas skroz u skladu sa ovom tematikom ali nije ni daleko.

    Pozdrav...
    (uros.bg, 1. jul 2008 20:29)

    # Link komentara

  26. @ Uros Bg:

    Nije da nemam sta pametnije da radim, ali pogledacu link.
    Koliko god ti zvucalo sumanuto, ali ja jesam od malih nogu pokazivala zelju za fakultetom, tacnije za PMF-om, nekako mi je to oduvek bio san i ideal, naravno kasnije sam videla da nije nista spec. (u smislu da stvarno ne zahteva preterano koriscenje mozga) ali bih bila beskrajno nesrecna da nisam postala naucnik. Mozda je na to uticao i moj otac koji je i sam, kao elektroinzenjer, veliki ljubitelj fizike, ali verujem da ipak ne bi mogao da mi probudi zanimanje za prirodne nauke da i mene samu to nije interesovalo.
    E sad, astronaut- smatram da je to nesto EKSTRA ali ja nikako nisam stvorena za to jer imam problem u mozgu(u centru za ravnotezu) pa se jos uvek takoreci ni sa autobusom nisam izborila.Tako da bi bilo krajnje sumanuto da ja, koja obavezno povracam posle vrteske, zelim da budem astronaut.
    Da se udam za princa, hm, verujem da manje vise sve devojcice bile u tom fazonu,pa i ja donekle, ali to mi nije bio san, vec vise neka naturena prica od strane roditelja koju, kad si mali i glup, uzimas zdravo za gotovo.

    Sad ne bih definisala strast jer imam samo intuitivno ali ne i terminolosko objasnjenje. Ali cinjenica je da masa ljudi ne poseduje strast ni za sta, zato se i kaze "glupa masa". Ne mozes ocekivati da samo zato sto nam je dozvoljena sloboda izrazavanja, sad odjednom svi imaju nesto da kazu i svi su bogzna kako pametni. Strast je osobina samo malog procenta. Ostali se povlace za tim po principu "kud svi Turci, tud i mali Mujo".
    Mediji to najbolje znaju. Nikad neces bolje privuci glupedru nego da mu podilazis da je pametan. Pa tako i ova prica o strasti. Trebalo je u uvodu da napomenu "za inteligentne" (ha ha da vidis sto bi se budale onda jos vise primile).
    Covek sa istinskom strascu ce svoju strast i ostvariti. Ne postoji nikakvo "nisam mogao zbog toga i toga" jer to je samo zvaka za ludaka. Znamo o cemu pricam. Kad nesto zelis to ces i uraditi. Po SVAKU cenu. Ako ne uradis, nisi ni zeleo. Prosto da jednostavnije ne moze biti.
    Pozz
    :)
    (Obi, 2. jul 2008 10:50)

    # Link komentara

  27. Moram da se umesam u raspravu. Glupo je reci da su odgovori dati u textu na nivou Ilustrovane Politike a postaviti pitanje koje nije dalje od toga i nuditi linkove koji takodje nude instant filozofije. Zasto smo i kada odustali od autenticnih decijih mastarija da bi smo ih zemenili realnim ciljevima? Zato sto smo bili deca a deciji svet ne poznaje granice ali nema ni mogucnosti da ostvari mastarije dok odrasli znaju granice ali imaju i mogucnosti. Pitanje je zasto ne koriste sve svoje mogucnosti da ostvare svoje snove. Ne postoje nerealni ciljevi niti covek koji nije u mogucnosti da svoje ciljeve ostvari. Biti astronaut moze da znaci i biti pilot ili putovati u daleke predele i to nece umanjiti deciji san. Pitanje je zasto ljudi nemaju strasti, vere, nade ili kako god se to zove. Pitanje jeste zasto neki ostvaruju svoje ciljeve a neki ne. Zato ja razumem Obi kada govori sa ushicenjem o sebi kao osobi koja svoje ciljeve ostvaruje. Malo je ljudi koji stvarno znaju sta hoce i malo je ljudi koji veruju u sebe i malo je ljudi koji su spremni da izdrze sve izazove i probleme koji ce im se naci na putu. Instant filozofije nece pomoci na putu ka snovima vec koliko god banalno zvucalo pomaze samo strast ili vera ili sta god. Zato ljudi koji imaju to nesto se lako prepoznaju u ovakvim tekstovima jer takve stvari nije ni moguce drugacije saopstiti.
    (Dejan, 2. jul 2008 17:14)

    # Link komentara

  28. @Dejan

    Uh sto volim da se raspravljam... Doduse malo vise sa svojim drugarima ali ni ovo nije lose kad si na terenu. :)
    Dakle, da pocnem sa tim da ja duboko verujem da ne postoje glupa pitanja ali apsolutno postoje glupi odgovori. A u njih uvek ubrajam savete tipa (slede citati iz teksta koji se tebi vidim jako dopao):

    - Dakle, umesto „ja to ne mogu“ recite sebi „sposoban sam da uradim to, ja to mogu“. Na taj način delovaćete pozitivno na svoju podsvest i otklonićete sopstvene sabotere.

    - Pročitajte nešto što inače ne biste, pogledajte emisiju koju inače ne pratite i shvatićete da su mogućnosti neograničene.

    - Važno je da shvatimo da su i strah i hrabrost stanje uma i da smo slobodni da biramo između jednog i drugog.

    Itd.. Ako ovo nije instant filozofija onda ja ne znam sta jeste.

    E sad, ako malo razmislis o pitanju koje te je pogodilo videces da ono nije bas toliko glupo. Kada si dete zaista ne ogranicavas svoju mastu i ciljeve ali kako odrastas pocinjes sa uklapanjima svojih ciljeva u svoje mogucnosti. Upravo si i ti dao taj primer, kao ok, ne moram da budem astronaut, evo mogu da putujem. I to jeste normalno ali ovde je tema strast, a ne ostvarivanje ciljeva. Moze neko da ima strast i da nesto zeli ali da to nikada ne ostvari. Da se budi i da leze sa nekom idejom, zeljom koja mu daje snagu i volju za zivotom. Mislim da je to poenta cele price.
    A ono sto je mene isprovociralo u komentarima je da su se odmah neki narcisi prepoznali i poceli sa pricom "evo ovaj tekst je super, ja sam bas takav, ja ostvarujem svoje ciljeve". Cisto da ne ispadne da sam u fazonu kiselog grozdja da kazem da sam ja elektroinzenjer i da sam uspeo da neke od decijih ciljeva pretocim u nesto cime se sada bavim. Druge zelje sam pokusao da ostvarim ali nije islo, a i nema covek dovoljno vremena za sve (vidi evo jednog izgovora). :)

    I na kraju oko onog linka. Da se razumemo, ja nista nikome ne nudim, niti sam trazim resenja za zivotna pitanja na forumima ili u clancima na netu i casopisima. Onaj link sam samo prosledio jer je meni bilo zanimljivo da cujem, a verujem da ni tebe nije ubilo 20 minuta predavanja profesora sa Harvarda. Drugi ljudi daju po 200.000 dolara da cuju sta on ima da kaze, a ja vam dao link za dzabe. :)
    (uros.bg, 3. jul 2008 20:31)

    # Link komentara

  29. Ah... ja se stvarno sa ovim neslazem. Naravno da smo mi vlasnici svog zivota, ali smo nekada odgovorni i za druge. Takav nazovi poduhvat trcanje za nashim ostvarivanjima zelja nosi sa sobom jednu veliku dozu sebicluka koja ne ostavlja ljude oko vas ravnodusnim. Kao sto su mnogi napomenuli, isto zavisi od zaista mnogo vishe spoljasnjih nego unutrasnjih faktora. Jel znate koliko bih ja voleo stvari da vidim i da probam u zivotu? Pa toliko da mi ne bi jedan zivotni vek ne bih bio dovoljan da sve to ispunim. Masta je deo zivota dece ali ne i odraslih ljudi. Zasrelost jedne osobe se ne sagleda u tome da vodi vechitu trku sa svojim strastima, vec u tome da istrpi sve tegobe zivote a i dalje ostane stabilna licnost. Trka za strascu je samo dopaminska droga i nista vishe. Ne vodi nikakvoj progresiji, vec samo sebicluku. Cena tog uspeha je prevelika i ako mene pitate, pre bih voleo da izvedem svoju decu na normalan put u zivotu nego da budem kosmonaut. Ljudi koji jure za strascu su isto kao i list na vetru.

    Svaka cast onima koji to mogu, ali postoji jedna visa funkcija od osecanja a to je svest i razum koji prvo treba da pitamo da li je to ostvarljivo i da kalkulisemo dobre i lose strane postupka.
    (Nikola, 4. jul 2008 10:05)

    # Link komentara

  30. @ Dejan:
    Hvala!
    :)

    @ Nikola:
    Sto samo znaci da je tvoja strast da odgajis decu. I to je ok.

    Postoje ljudi koji ni ne zele decu (kao sto postoje zivotinje koje ubiju svoje mladunce). Postoje cak i oni koji ne vole seks. Ako neko ne zeli isto sto i ti to ne znaci da treba da mu solis pamet.

    Neko zeli da bude list na vetru. A neko voli da hoda po ivici.

    Postoje i oni koji se bave ekstremima i imaju decu. Ako su decu zeleli, moraju ih nauciti da se naviknu na svoje roditelje i da ih postuju kao takve, dokle god su roditelji ok kao ljudi.
    Postoje brojni avanturisti koji su rodili i napustili decu samo zato sto su i sami bili pogresno vaspitani u detinjstvu ("samo da se udas\ozenis, rodis decu...") pa kad su ostvarili roditeljski san videli su da ustvari nisu ostvarili svoj. Nikako za osudu. Najlakse je osuditi.
    Sto se tice licnih zelja, dokle god egzistencijalno ne ugrozavas druge, treba da ih ostvarujes svim snagama i tim pre ako te sebicna i ljubomorna, glupa i nesposobna okolina optuzuje za zanemarivanje i sebicluk. To je i odlican nacin da vidis ko su ti pravi prijatelji- oni koji te prihvataju takvog kakav jesi, a ne zele da usmeravaju tvoje postupke prema sopstvenim arsinima.
    Ja sam toliko "prijatelja" izgubila...i bas mi je drago zbog toga. Sad vise ne moram da trosim svoje vreme na cankolizna ispijanja kafe sa temama "presipanje iz supljeg u prazno", niti moram da slusam "kasni mi, dal sam trudna, joj sto sam sinoc..."- mislim kome je to potrebno?
    Od kad sam prestala da koristim fiksni telefon dusa mi je odahnula. To je totalno i idiotsko gubljenje vremena (a drugarice bas umeju da budu neuvidjavne).
    Ustvari, ja nikad nisam ni volela mnogo da pricam. Zato se valjda ovako i raspisem....Zamisli kad je moj decko brbljiviji od mene, mislim da komentar nije potreban.
    (Obi, 4. jul 2008 15:54)

    # Link komentara

  31. U ovom tekstu, kao i u mnogim drugim tekstovima na b92 sajtu krije se kapitalisticka ideja: juri svoje decije snove jer posto su to obicno tesko ostvarivi postavljeni ciljevi moras da se ubijes od rada da bi tvoji poslodavci sto vise zaradili, naravno moras zapostaviti porodicu, deca su velika smetnja, jer ti MORAS ostvariti svoje snove, svoje strasti. Tek si tada KOMPLETNA osoba. Tako kazu.

    Upakovano u lepu pricicu, stalno na ljude vrse pritisak: moras biti lep, bogat, vredan, savrsen.
    Ali zaboravljamo na najviznije od svega, a to je da treba postovati svakog coveka, ne biti sebican. Nije prava sloboda ovaj moderan, sadasnji zivot. Stege su svuda ko nas a konstantno nas ohrabruju da radimo sta hocemo, da gradimo ego i ostvarujemo svoje snove bez obzira na druge i okolinu. Ne, nije to sloboda.

    Tek kada covek shvati da je biti human jedino sto mora biti, svet ce biti mnogo lepse mesto za sve nas.
    (ena, 7. jul 2008 01:33)

    # Link komentara

  32. @ Obi

    Ne.. nije to samo moja strast. Moja strast je celokupna sreca ljudi oko mene... Kada bih samo jurio da zadovoljim svoje licne potrebe to bi se odrazilo na negativno ispoljavanje u sredini. Nikako ne mogu da se slozim sa time, jer treba da se vidi koliko je zivot komplikovan i koliko kvalitetnog razmisljanja treba posvetiti.

    @ Ena

    Lepo receno. Jedini progres ljudskog covecanstva je empatija i nista drugo.
    (Nikola, 7. jul 2008 11:47)

    # Link komentara

  33. Urose, i ja bas volim da se raspravljam! Moram da priznam da si me slatko nasmejao i da mi se svidja tvoj stil rasprave. Ja tebe shvatam i tvoj rezon i to nije problem. Ja samo mislim da nacin na koji je prezentiran text i nije moguce drugacije izneti. Nemoguce je pojam strasti koji se pitanje emocija a ne racia saopstiti obicnim ljudima matematickim formulama. Recimo meni je bilo uzasno neshvatljivo kadu su ljudi govorili da je za uspeh u braku potrebna "tolerancija i postovanje". To me je iritiralo do ludila! Nisam imao pojma sta to znaci! E sada znam! I sada bih ja to isto tako rekao jer ne postoje druge reci koje bi bolje opisale tu formulu uspeha. Samo bih uz te reci dodao svoje licno iskustvo. Zato ja razmumem ljude koji se prepoznaju u ovakvim tekstovima i zele da ga dopune svojim licnim iskustvom. E sad da li ce neko da veruje ili nece ili ce morati do toga morati da dodje svojim licnim iskustvom to je pitanje eto bas mozda strasti a ne nacina na koji su reci prezentovane.
    (Dejan, 7. jul 2008 12:36)

    # Link komentara

  34. Dejane ne vredi.
    Razumem ja sve ali ne razumem da neki ljudi uzimaju samo svoj rezon kao apsolutnu referencu istine.
    Moje ponasanje i razmisljanje sada samo je rezultat prethodnog visegodisnjeg suzbijanja sebe zarad vise ni sama ne znam koga i cega.
    Nema svrhe Dejane raspravljati jer koliko sam ja imala prilike da iskusim (a imala sam dosta) upravo oni najsebicniji isticu prednost empatije. Sigurno postoje i izuzeci, ali mislim da takvi zive u pustinjama i na Tibetu.
    Pozz!
    (Obi, 7. jul 2008 14:12)

    # Link komentara

  35. Obi no sikiriki! Niko nije u pravu niti u krivu. Ljudi imaju svoje zivote i iskustva i samim tim svoje misljenje. Tema je suvise siroka i moze se odnositi na bilo sta. Mene je ova tema asocirala na zivotne ciljeve i snove. I uzasno mi je drago kada cujem ili vidim da ljudi zive svoje snove. Mene to ispunjava neverovatnom pozitivnom energijom. Moje je misljenje da kada covek zivi i ostvaruje svoje snove taj put i ne moze da ima bilo kakav los uticaj na njegovu okolinu. Naprotiv, moze samo da ima podsticajan i pozitivan uticaj. Ako covek zaista ima iskrenu zelju onda se i on sam transformise tokom tog puta tako da sam put do ostvarenja snova postaje mnogo znacajniji od samog cilja. Zaboravljamo da smo mi deo cele ove papazjanije zvane zivot. Nase misli i zelje su odgovorne za ono kada kazemo "sta se ovo desava u svetu". Covek je prvo i najvise odgovoran samom sebi. Mozda sam malo naivan ali opet to je moje iskustvo. Zato Obi (ali i svi ostali) samo hrabro!
    (Dejan, 7. jul 2008 17:00)

    # Link komentara

  36. Obi, nemoj sve ovo shvatati previse licno i previse ozbiljno. Neke stvari se samo potegnu da se razbukta diskusija, a ne da bude povredjenih. Nadam se da cu sa tobom i Dejanom jos "raspravljati" oko nekih zanimljivih zivotnih tema. Pozdrav...
    (uros.bg, 7. jul 2008 22:23)

    # Link komentara

  37. " Неѕрео човек се препознаје по томе што хоће за нешто витешки да умре док се зрео човек препознаје по томе што хоће за нешто скромно да живи" (Селинџер: "Ловац у житу". Сви смо ми некада желели да урадимо неку стварно витешку и опасну ствар (таквим жељама су,свакако, допринели у великој мери и амерички филмови из "фабрике снова"), али временом смо схватали како смо социјална бића, која једноставно морају да прихвате извесне компромисе. Ово јесте време индивидуалности, које је у Србији већ у предсобљу, али надам се да у нашој земљи још увек није наступило и то страшно време самоће. Све је постало комерцијализовано, па и ти наши дечији снови, јер са оволиком хиперпродукцијом савета шта је потребно урадити, па да се сврстамо у ред успешних, ми више и нисмо сасвим сигурни шта смо, заправо, на почетку и желели.Често се и сама питам да ли је нека жеља из тог блажемог доба заиста била моја
    или су је сугерисали родитељи и околина. Ипак, мој закључак је оптимистичан: сви ми данас за нешто скромно живимо и то је истина од које се не може побећи, ма колико се ми заваравали. Али, зато нам нико не забрањује да се свакога дана витешки потрудимо да испунимо себи и другима макар неку малу жељу.
    (Јоји, 7. jul 2008 22:32)

    # Link komentara

  38. @ Uros Bg:

    Naravno da cemo se jos raspravljati!
    :)
    Nisam ja povredjena (i to ne zato sto "zabole me sta drugi misle" nego zato sto cenim i tudje misljenje) samo mi je malo bzvz sto neki ljudi ovde pozitivan trud i rad za sebe smatraju sebiclukom. Potpuno pogresno. Sebicluk je zloba i lenjost, dokolica i egocentrizam. Mislim da neki mesaju samopostovanje i egocentrizam, to su ipak razlicite stvari.
    I ne vidim razlog za usamljenost jer rad na sebi podrazumeva izbor ljudi za druzenje po sopstvenom izboru, a ne po principu "Pera mi je brat od strica, treba da ga volim(iako je glup ko tocak), eno ga zeni se, treba da mu idem na svadbu(a tako me mrzi)...".

    Eto toliko od mene za sada, jos cemo se sretati....
    (Obi, 8. jul 2008 10:36)

    # Link komentara

  39. Vidim da fino divanite, ali moram da se umešam: izvin'te al' ko je od vas zaposlen? Radi li neko između 8 i 14 sati dnevno da bi ispunio kasnije neke svoje strasti?

    Šta mislite koliko snage ostane posle godinu dana takvog rada, zatim posle posla trči u dućan, trči ovamo-tamo, sređuj kuću/stan.

    Lepo je to što pričate, ali to važi dok imaš slobodnog vremena na pretek, kao u školskim ili studentskim danima.

    Zavisi odakle gledaš, s koje tačke u životu.

    Meni nije strast da idem na posao i crnčim, ali jeste nešto drugo. Zato je u ovom priči bitna i veoma važna samo jedna reč: kompromis.

    Kompromis je odnos žrtvovanog zarad dobijenog ili obrnuto, balans, jin-jang, itd.

    Sebično da se hvalim: ja sam sve svoje ciljeve ostvario, a ima ih još dosta ka kojima grabim. Nekako se ono što poželim ostvari, možda ne odmah, ali sigurno jednog dana. Zapravo, kad bolje razmislim, ne sećam se da sam nešto poželeo (nazovite to i strast, mada mi škripi ovakav termin), a da to nisam ostvario.

    Često uz kompromise ili odabir. Npr. ako hoću na letovanje u Španiju, znam da moram da radim mnogo više i to je to. Kad ti neko drugi tutka pare, onda je sve lako dostupno, ali onda nema te draži i osećaja zadovoljstva kad se neki cilj ispuni. Što se teže ostvari, veće je zadovoljstvo uživajući u ostvarenju.

    Demagogija? Možda.

    Ali, sve zajedno obogaćuje čoveka. Rad i stalno učenje zarad ostvarivanja ciljeva koji spadaju u klasu neke tercirajne ili čak sekundarne potrebe eksponencijalnom progresijom izgrađuje ličnost.

    I najduže putovanje počinje prvim korakom, kažu Kinezi, zato samo hrabro, ali ne i suludu - napred!
    (Zaposlen, 7. avgust 2008 14:01)

    # Link komentara

  40. I ja sam neke svoje snove uspeo da ostvarim.Zavrsio sam srednju skolu za automehanicara,radio sam najgore poslove(bio sam na dnu) zato sto sam morao da radim ono sto nevolim da bi imao ono sto volim.Za dizajn sam imao uvek talenta i mnoooogo strasti,tako da sam u mom slucaju ulozio novac u kompjuter i svoje vreme sam zrtvovao za ucenje grafickih programa.Trebalo je dosta vremena da dobijem pravu priliku da pokazem sta znam,ali se na kraju sve mnogostruko isplatilo.Sve sto sam izgubio zbog nerazumevanja okoline i nekih clanova porodice (saomopouzdanje,samopostovanje,sigurnost) dobio sam radeci kao profesionalni dizajner u jednoj velikoj firmi.Vise neradim tamo,ali iskustvo(sto je bio i moj glavni cilj)mi sada pomaze da radim ono sto volim i da zivim od toga.I naravno verujem da je sve ovo samo pocetak necega jos boljeg i lepseg nego sto je to bilo do sada.Najvaznije za uspeh je ogromna istrajnost i vera u svoje ideje.Sto nas ne ubije to nas ojaca.
    (Nikola, 31. oktobar 2008 11:18)

    # Link komentara

  41. Ko hoce nadje nacin, ko nece nadje razlog..
    (oliverica, 15. februar 2009 11:45)

    # Link komentara

  42. Ima ljudi koji bi jako zeleli da njima ovlada neka sila (koju nazivaju strascu) i da oni, dok ta sila njima vlada, odahnu od odgovornosti da sami vladaju sobom. Ja sam na zalost imao takvo iskustvo, kada zapravo nisam bio svoj. Onda kada strast tobom zagospodari, ti si samo publika u svome telu. Trenutak kada sam oslobodjen od te sile, slavim kao svoje novo rodjenje. Sada sam istinski slobodan covek jer ne moram da cekam da me preuzme neka stras da bih uradio ono sto smatram da je dobro i ispravno da uradim. Imam ljubavi u srcu, ljubavi kojom ja upravljam, a ne strasti koje vladaju sa mnom.
    (Misha, 26. avgust 2009 17:10)

    # Link komentara

✕