- Komentari -
B92

Nauka i umetnost

Od antičke kolevke preko prozora i ogledala renesanse i baroka, ekrana modernizma i mapa postmodernizma sve do mrežnih proteza Interneta umetnost i nauka su se preklapale, udruživale i preplitale otvarajući puteve za novo, nepoznato i hibridno.

Piše: Rastko Ivanović

Pošaljite komentar
  1. Nauka jeste umetnost.
    Potrebno je mnogo maste, inteligencije, hrabrosti i upornosti za nova otkrica i potvrdu istih.
    Tek kad se udubim u neke stvari zapitam se "kako mu je uopste palo na pamet da postavi tu hipotezu?". Suva ineligencija nije bogzna sta. Potrebna je i masta i inventivnost, kao i ljubav i vera u ono sto se radi.
    (Obi, 12. maj 2008 21:12)

    # Link komentara

  2. Ako neko misli da je buducnost zastarela onda taj neko prosto nema buducnost.

    Umetnost nije mentalni akt a nauka to jeste i ovo jasno razgranicenje ne moze da se zamrlja i ublazi lepuskastom verbalnom gimnastikom.

    Umetnost je bliza istini od nauke utoliko sto istina takodje nije mentalni akt.
    (laza, 13. maj 2008 22:05)

    # Link komentara

  3. Lazo, nauka je istina sama po sebi i za sebe, a ljudi samo otkrivaju te zakonitosti jer im je to ne samo zanimljivo vec i olaksava zivot (a bogme i donosi zaradu). Nauka postoji i bez coveka, ali umetnost ne. Uostalom, po tome sto si rekao sam, ispada da je nauka najveca umetnost jer samo je ona istinita za sve, dok je umetnicka istina VRLO relativna pa se postavlja pitanje da li se uopste i moze nazvati istinom. I moze se o ovome razglabati do prekosutra, samo je malo zamorno a i nema se vremena.
    Poz
    (Obi, 14. maj 2008 15:05)

    # Link komentara

  4. U središtu znanstvenih i religijskih razmatranja nalazi se čovjekova težnja za prevladavanjem vlastite fizičke prolaznosti (tj. smrti). Koristeći bilo snagu logičkih dokaza bilo vjere čovjek se, od kada postoji, bavi bezuspješnim pokušajima preuzimanja kontrole nad vlastitim postojanjem kojom bi se izdignuo iznad prirode.

    S druge strane, umjetnost svojim potencijalom za igru ima sve preduvjete izvući ljudski duh iz okvira materijalnoga, pa ostaje nejasno radi li se o stanovitom ograničenju unutar nje same ili pak nečem drugome, kada kroz stoljeća uglavnom tek slijepo žvaće dostignuća znanstvenoga uma.

    Uz to, u tekstu je primjetna glorifikacija nadmoći ‘zapadne’ civilizacije, bez spominjanja preuzimanje duhovnih dostignuća Afrike i Azije nakon što su ostajala vjekovima neotkrivena za ‘zapadnog’ čovjeka.
    (bioux, 15. maj 2008 19:26)

    # Link komentara

✕