Naučnici iz SAD i Nobelova nagrada - nastavlja se dominacija

Čak osmoro ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade su američki državljani, čime je nastavljen istorijski trend povezan sa snagom nauke u Sjedinjenim Državama i njihovom sposobnošću da privuku najveće svetske talente.Otkako su 1901. dodijeljene prve Nobelove nagrade, u rukama SAD završilo je 400, čak tri puta više od Britanije i četiri puta više od Nemačke. Ti podaci uključuju ljude koji su poreklom iz mnogih drugih zemalja. Američki univerziteti kontinuirano dominiraju &quot;Globalnim top 100&quot; listama sa kombinacijom privatnih &quot;Ivy League&quot; univerziteta i prestižnih državnih koledža. &quot;Zaista cenim prilike koje su mi date u ovoj zemlji&quot;, rekao je Ardem Pataputijan, jedan od dobitnika Nobelove nagrade za medicinu za 2021. za svoj rad na istraživanju nervnih receptora povezanih sa dodirom. Amerikanac jermenskog porekla koji je odrastao u Libanonu pripisuje svoj uspeh javnom sistemu Kalifornijskog univerziteta, gde je diplomirao i doktorirao, i Istraživačkom institutu &quot;Scripps&quot; gde radi dvadeset godina. Kalifornijski univerzitet je dom i drugom dobitniku Nobelove nagrade za medicinu, Dejvidu Đžulijusu, sa Univerziteta u San Francisku. Zaposleni sa Univerziteta u San Francisku osvojili su 70 Nobelovih nagrada, nešto manje od ukupnog broja nagrada koje je osvojila Francuska, na četvrtom mestu u svetu.Temeljna istraživanjaJedan od ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za fiziku Sjukuro Manabe, koji se doselio u Ameriku iz Japana 1950-ih i zaključio naučnu karijeru proučavajući klimatske modele na Prinstonu u Nju Džersiju, rekao je novinarima da je u SAD-u mogao da radi šta ga je zanimalo, što je bilo ključno za njegov uspeh. Jedan od dobitnika nagrade za hemiju, Dejvid Makmilan, preselio se u Sjedinjene Države iz Škotske 1990-ih i takođe je profesor na Prinstonu. Tamo je diplomirala i Amerikanka filipinskog porekla Marija Resa, ovogodišnja dobitnica Nobela za mir. Nagradu za ekonomiju u ponedeljak su podelili Amerikanac kanadskog porekla Dejvid Kard, Amerikanac izraelskog porekla Džošua Angrist, obojica sa Prinstona, i Amerikanac holandskog porekla Gvido Imbes sa Stenforda. Finansiranje temeljnih istraživanja, odnosno istraživanja u cilju poboljšanja naučnih teorija ili razumevanja tema, u središtu je američkih pobeda, rekao je AFP-u Dejvid Baltimor, jedan od dobitnika Nobelove nagrade za medicinu 1975. godine. U odnosu na primenjena istraživanja, &quot;dividende&quot; temeljnih istraživanja se mogu isplatiti godinama ili vekovima kasnije, često na nepredvidive načine. &quot;To je takođe snaga naših istraživačkih instituta i univerziteta koja seže od osnivanja Harvarda pre više stotina godina&quot;, dodao je Baltimor, uvaženi profesor biologije na Kalifornijskom tehnološkom institutu (Caltechu). Savezno finansiranje univerziteta koordinira Nacionalna naučna fondacija 1950., ali filantropija i privatne donacije igraju takođe sve veću ulogu u finansiranju. Iako Kina sustiže SAD kad je reč o ukupnom finansiranju istraživanja, ona ima izazove povezane sa akademskim slobodama i sposobnošću privlačenja najvećih talenata, rekao je H. N. Čeng, predsednik Američkog hemijskog društva.Nagrađivanje mladih i migranataKao što bogate zemlje sa razvijenom sportskom infrastrukturom dominiraju u međunarodnim takmičenjima poput Olimpijskih igara, SAD je naučna supersila zahvaljujući tome što je prva svetska ekonomija. &quot;Naučnik će, na primer, imati više prilika za zaposlenje ne samo u akademskom svetu, nego i u industriji, u vladinim laboratorijima i drugde&quot;, rekao je Čeng za AFP. Mark Kastner, profesor emeritus fizike na MIT-u, dodao je da američki univerziteti imaju tradiciju da nadarene mlade naučnike nagrade tako što im daju lične laboratorije. &quot;U Evropi i u Japanu imate velike grupe predvođene jako starim profesorom i tek kada on ode u penziju uskače mlađa osoba, a do tada ona više nužno nema najbolje ideje&rdquo;, rekao je. Na primer, ugledna harvardska neurobiološkinja Ketrin Dulak odlučila je da se zbog toga neće vratiti u Francusku kad joj je bilo dvadesetak godina. Drugi problem bile su rodne predrasude, rekla je AFP-u prošle godine. Gledajući u budućnost, neki brinu da bi smanjenje useljavanja moglo da dovede u pitanje američko vođstvo u nauci. &quot;SAD je izgradio fenomenalnu kulturu dobrodošlice&quot;, rekao je useljenik iz Italije Stefano Bertuzi, glavni izvršni direktor Američkog društva za mikrobiologiju. Nedavno su, međutim, on i Kastner izrazili zabrinutost zbog rastućih trendova ksenofobije i nacionalizma zbog čega je SAD manje privlačna destinacija.