Geni određuju podložnost kovidu i ko će imati lakšu, a ko težu kliničku sliku
Snežana Pejović, direktorka Instituta za nuklearne nauke "Vinča", objašnjava da verovatnoća obolevanja od kovida 19 zavisi od tri faktora naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo.
Izvor: RTS
|
Direktorka Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Snežana Pajović navodi za RTS da genetski profil svakog od nas nosi određene zapise u genima, koji određuju da li postoji veća ili manja predispozicija za obolevanje od kovida 19. Objašnjava da genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja i toka oboljenja, što omogućava da se deluje preventivno, kako bi klinička slika bila blaža.
Snežana Pajović je navela da njihovim istraživanjem doprinosimo novim saznanjima o tome koji su genetički parametri kod obolelih povezani sa težom kliničkom slikom i tako definišemo koje su osobe podložnije da razviju komplikacije.
"Naša genetska predispozicija, prisustvo gena koji kodiraju celokupni naš imuni odgovor i antioksidativnu odbranu su osnovni parametri koji ukazuju zašto neko ima slabiju, a neko drastičnu sliku kovid oboljenja. Takođe, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja i toka oboljenja, što nam omogućava da delujemo preventivno, kako bi klinička slika bila blaža", navodi Pajovićeva govoreći o istraživanju na kome rade istraživači Laboratorije za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta "Vinča".
Dodaje da je neophodno u analizu uključiti i sve dosad poznate faktore rizika za komplikacije usled kovida, da bi procena rizika bila što preciznija.
Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine, koja i te kako utiče na to da li će se ispoljiti takozvani loši geni koje svako od nas ima u okviru genoma.
Spoljašnji faktori sredine takođe mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje.
Treći faktor je način života, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži, pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost.
Prenamena odobrenih lekova
Inače, osim na ovom projektu, istraživači "Vinče" rade i na testiranju lekova protiv kovida 19 koji su već u upotrebi i to u saradnji sa kolegama iz Teksasa.
Naučnoistraživački rad na ovom projektu trajaće oko 18 meseci, a kako kaže, rezultati ovakvih istraživanja mogu znatno da pomognu i u proceni primene postojećih lekova u borbi protiv kovida 19.
"Što se tiče istraživanja koja se realizuju u Institutu za nuklearne nauke Vinča, projekat koji se odnosi konkretno na ispitivanje prenamene lekova za prevenciju lečenja kovida 19, poznat po akronimu kovid target, usmeren je u pravcu da se skrati ta procedura pronalaženja leka koji bi upravo efikasno lečio koronu. Kovid 19 je kompleksno, složeno oboljenje i sad imajući u vidu da imamo čitav niz lekova - antivirusnih, antibakterijskih, antikoagulantnih koji su već do sada pokazali izvesne efekte, dakle, određenim metodama se pristupilo ispitivanju prenamene određenih lekova", objašnjava gošća Beogradske hronike.
Prenamena, objašnjava Pajovićeva, znači da lek koji je već u primeni nakon pretkliničkih i kliničkih istraživanja dobija novu namenu kad je u pitanju bolest za koju prvobitno nije bio registrovan. Međutim, dodaje da je pogrešno smatrati da kad se radi o prenameni, da se lek može odmah upotrebiti, jer i tu postoji određena procedura.
"Projekat kovid target obuhvata prvi deo koji se odnosi na primenu inovacione kompjuterske metodologije koja je razvijena u Institutu Vinča i koja ima, mogu slobodno da kažem, izuzetno dobre rezultate i tradiciju, jer na taj način je izvršena prenamena lekova za grip i ebolu u saradnji sa američkim nacionalnim laboratorijama", objašnjava Pajovićeva.
Objašnjava da će biti ispitana aktivnost postojećih lekova, tako što će ispitivati dejstvo na virus SARS-KoV-2 i njegov agresivniji mutant D614G.
Pošto u našoj zemlji ne postoje eksperimentalni uslovi za ovo testiranje, ono će se obaviti u saradnji sa Nacionalnom laboratorijom za pretkliničke studije i Nacionalnom BSL3 laboratorijom Instituta "Galveston" Univerziteta u Teksasu, koja je istovremeno i američka referentna laboratorija za SARS-KoV-2 virus.
"To su laboratorije koje imaju specijalno stručno obučeno osoblje, specijalno su opremljene za istraživanje izuzetno patogenih virusa i tu će se raditi istraživanja prvo o kulturi ćelija, a potom in vitro, a onda in vivo na životinjskim modelima. Moram da naglasim da kovid target projekat ne obuhvata klinički deo istraživanja. Nakon dobijenih rezultata posebno mora da se definiše projekat koji podrazumeva klinička istraživanja", objašnjava Pajovićeva za RTS.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
