Zašto se zbog nostalgije osećamo tako dobro i kakve koristi imamo od tih misli?
Nostalgija može da se opiše kao čežnja za nečim, to je zapravo emocija.
Izvor: Živim.hr
Početkom pandemije korone i karantina mnogi od nas okrenuli su se starim i poznatim stvarima kako bi se utešili u tako zbunjujuće i uznemirujuće vreme.
Netflix je saopštio da je tokom pandemije porasla gledanost starih hitova poput "Friends" i "Office", a ljudi su počeli skupljaju i stare igračke, Pokemon kartice i Lego kocke.
Ali, nije uvek potrebna pandemija da bismo potražili utehu u "dobrim starim vremenima".
Gubitak - prilika za rast
"Nostalgija se može opisati kao čežnja za nečim, to je zapravo emocija. Nostalgija je ono što psiholozi nazivaju "ambivalentnim emocionalnim iskustvom".
Generalno je pozitivna, ali često uključuje malo tuge i gubitka - kaže dr. Klej Rutledž, psiholog i profesor menadžmenta na Challey institutu za globalne inovacije i rast.
Iako gubitak obično povezujemo sa tugom, Rutledž kaže da u ovom slučaju to nije nužno nešto loše.
"Veliki deo onoga što život čini smislenim često je prepoznavanje njegovih izazova. To znači da o vašim gubicima razmišljate tako da cenite sve što ste stekli - kaže on.
Pokretači nostalgije
Mnogo toga može da izazove nostalgiju - slušati pesmu koja je bila na vašoj maturi, jesti jelo od testenine koje vas podseća na jelo koje je pravila vaša baka.
Rutledž kaže da nostalgija ima dve opšte vrste okidača: spoljnji i unutrašjni.
Spoljni okidači su kada nostalgiju izazovu osećanja kad nas podsete na draga sećanja.
"To uključuje poznate mirise, zvukove i slike. Osećaj nostalgije aktiviraće se kada nasumično gledate svoj omiljeni film iz detinjstva ili kad osetite miris porodičnog jela koje ste voleli dok ste bili mali",kaže Rutledž.
Druga vrsta okidača je, objašnjava, više indirektna i psihološka.
"Iskustva koja izazivaju emocionalno neprijatna stanja, poput usamljenosti, anksioznosti, osećaja besmislenosti, pa čak i dosade motivišu ljude da koriste nostalgiju kao izvor emocionalne utehe", kaže Rutledž i dodaje: "Na primer, kada se osećaju usamljeno, pojedinci su skloni da razmišljaju o značajnim prošlim društvenim iskustvima, što ih podseća da njihovo trenutno stanje socijalne boli nije onako kako je uvek bilo."
Da li vam to zvuči poznato?
Prednosti nostalgije
Nostalgija može da bude moćan alat kada se radi o suočavanju sa neprijatnim emocijama.
"Pomaže nam da stavimo našu trenutnu situaciju u perspektivu, daje nam optimizam da je naša usamljenost privremena i motiviše nas da preduzmemo mere kako bismo je učinili privremenom", kaže Rutledž.
Drugim rečima, nostalgiju često izaziva psihološka bol jer, prema Rutledžu, ona pomaže u smanjenju boli i usmerava ljude prema ciljevima i ponašanju koji im pomažu u očuvanju mentalnog zdravlja.
Međutim, važno je napomenuti da vas neće svaka nostalgija ostaviti s toplim i nežnim osećanjima.
Ali, Rutledž kaže da ne bi trebalo da dopustite da se zbog toga osećate loše, jer negativna osećanja mogu da pomognu ljudima da cene dobro u životu i daju prioritet iskustvima koja život čine smislenim.
"Na primer, gubitak voljene osobe vrlo je tužan i nostalgično razmišljanje o toj voljenoj osobi uključuje i tugu. Ali takođe često čini da ljudi osećaju zahvalnost za vreme koje su proveli s tom osobom", kaže on.
Na svoj način, nostalgija zapravo pomaže ljudima da uče iz prošlosti kako bi imali bolju budućnost.
Da li je nostalgija loša?
Rutledž kaže da je ljudima potrebna psihološka sigurnost te kada nam je život haotičan (kao usred pandemije), mozak prirodno traži načine da vrati osećaj reda i predvidljivosti.
"Stariji televizijski programi, muzika, moda i drugi podsetnici na prošlost aktiviraju nostalgična sećanja koja pružaju tu sigurnost", objašnjava Rutledž.
Međutim, dodaje kako ljudi ponekad misle da je to nezdravo ponašanje te da ova vrsta nostalgije drži ljude zaglavljene u prošlosti i nesposobne ili nespremne da prihvate promenu.
Većinu vremena, Rutledž kaže da to nije tako.
"Sticanje osećaja sigurnosti koju pruža nostalgija čini ih bolje psihološki pripremljenim za promene", kaže on. Kada se ljudi osećaju sigurno, oni su najviše otvoreni za nove ideje i iskustva.
"Kada se ljudi osećaju anksiozno, nesigurno ili ugroženo, daleko su manje otvoreni za nove ideje i iskustva", objašnjava Rutledž. Dodaje da nostalgija povećava verovatnoću da budemo tolerantni, otvorenog uma, istraživački i kreativni.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
