"Treba da budemo odgovorni za ono što se dešava u našem okruženju, banalizovali smo nasilje"
Nema savršenog ubistva, ni u literaturi, filmu, a ni životu. Dokaz je ubistvo rumunske državljanke u Pančevu koje je otkriveno u rekordnom roku. Policiji je sve jasno samo ostaje sumnja da li je to bio jedini zločin majke i sina.
Izvor: B92, TV Prva
Ovog meseca su dva strana državljana ubijena Amerikanac u Beogradu i Rumunka u Pančevu. Sociolog iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Andrej Kubiček tvrdi da su to bili jednostavni slučajevi jer su sami počinioci očigledno bili ljudi koji su to uradili iz neke situcije.
"Po svoj prilici to nisu bili profesionalni kriminalci, bez logističke, tehničke i ostalih sposobnosti da izvrše te zločine na način da se oni teško otkriju. Sve ukazuje na to da ubistva nisu planirana", kaže Kubiček za TV Prva.
Psiholog dr Kristina Brajović Car u prilog tome kaže da smo banalizovali nasilje i postali slepi, da ne želimo da gledamo, ne želimo time da se bavimo.
"Već je dovoljno kompleksan život da bismo se bavili time da nekom drugom pomognemo ili da učestvujemo i budemo društveno korisni sa time što ćemo prepoznati neke stvari pre nego se dogode. Treba da posmatramo bliske osobe, i to ne mora uvek da bude fizičko nasilje, i jezik može da bude nasilan. Govor mržnje je nešto smo banalizovali i na šta ne reagujemo, a tu može da bude ključ da prepoznamo ko je taj koji je sklon da preti i te prenje mogu da budu i suptilne. Treba da budemo odgovorni za ono što se dešava u neposrednom našem okruženju, u našoj zgradi i našem dvorištu", smatra dr Car.
Počinioci ubistava nisu tako često povratnici jer, prema rečima Kubičeka, tu postoje dve vrste ljudi: one koji to počine zbog nečega što ih je snašlo i oni se lako otkrivaju, verovatno to neće učiniti kada odsluže kaznu; sa druge strane su oni koji su kriminalci koji to rade u okviru nekih drugih kriminalnih aktivnosti.
"Obično takvi ljudi kada budu otkriveni, bivaju osuđeni na toliko duge vremenske kazne da nakon toga opet nisu u prilici da vrše takva dela".
Psihološkinja otkriva da su okidači za zločin afekt i iracionanost koja je privremena neuračunljivost. Isto tako, smatra da je sistem takav da je ubice moguće promeniti.
"Veoma je bitno da se po odležanoj kazni promeni stil života, okolnosti, utiču i zatvorska iskustva sa kojima izađe osoba koja je na rehabilitaciji".
Koliko često se dešava da članovi porodice učestvuju u zločinu saznajte u video-materijalu:
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
