Antivakseri i drugi teoretičari zavere, imali smisla ili nemali, imaju jednu značajnu ulogu
Imaju poslove, porodice, karijere, ima ih svuda, funkcionišu u zajednici, društvu, a ipak njihovi stavovi nisu usaglašeni sa stvom većine u nekim ili u mnogim pitanjima. Uvreženo je mišljenje da oni svoju sreću grade baš na tom nesaglasju, ali da li je u pitanju linija inata ili prezira prema opšteprihvaćenom, ili zaista veruju u svoj stav, nije 'uklesano u kamenu', jer kod antivaksera, ravnozemljaša, kemtrejlersa, kuanonaca i drugih grupa ima svega...
Izvor: S.Vasić
|
"Jasno je da postoje ljudi koji imaju potrebu da kontriraju mišljenju većine, ali ne možemo da kažemo da takvoj grupi ljudi pripada određeni sklop ličnosti, jer ima, kako, onih koji su se rodili tako, tako i onih koji to namerno rade", smatra psiholog Bojana Tripković.
"Možeš da budeš vaspitan, pa da to postaneš, možeš da budeš u životu u nekom kolektivu gde ti se svidelo kako ljudi razmišljaju, pa da prihvatiš te vrednosti. Možeš da ideš ka tome da budeš drugačiji. Imaš ljude koji su stav izgradili na činjenicama, a ima i onih koji nemaju stav, nego su sami sebi prikačili 'eto ja mislim da je to dobro'. Kod antivaksera je simptomatično to da ljudi koji imaju najmanje znanja o tome pričaju kao da su završili farmaciju, biohemiju, medicinu...", konstatuje Bokana Tripković za B92.net.
Dokle su teoretičari zavere spremni da idu najbolje ilustruje to da, i pored tolikog broja zaraženih i umrlih o kojima svetska javnost svakodnevno izveštava, još ima ljudi koji veruju da korona postoji samo na televiziji! Takođe, u komentarima naših čitalaca sve više počinje da dominira mišljenje poput onoga da 'bode oči koliko su vakcinisani pismeniji', ali kako kaže naša sagovornica, nema prostora za takve stereotipe.
"Ne možemo reći da kod teoretičara postoji samo jedna vrsta ljudi. U svakoj grupi ima dijapazon inteligencije, obrazovanja i nacionalnosti... samo se ljudi vezuju za neku od stvari koja im se svidi. Nisu ni svi opredeljeni da se bore za nešto ili protiv nečega, imamo ljude koji samo misle na određeni način tako što, na primer, ne žele da se vakcinišu."
Ipak, oni koji žele da promene nešto su ratoborniji, na poseban način se bore za sebe.
Koliko njihovo postojanje znači za jedno društvo?
Koliko god ovim drugima izgledalo nepotrebno njihovo postojanje, teoretičari zavere su, prema rečima psihologa, vrlo značajni da ne bismo imali uniformno mišljenje.
"Treba imati mogućnost izbora između više stvari, pogotovo za klince koji razvijaju svoje kritičko mišljenje. Dozvoljeno je i da u jednom periodu života budeš na jednoj, a u drugom, na drugoj strani. Ne mora da znači da ako si u jednom trenutku mislio tako, da ćeš tako ceo život."
Pišite nam u komentarima šta mislite o ovim grupama i da li ste deo neke od njih.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
