Strah i stres slabe imuni sistem – naučnici objasnili kako

Opšte je poznato da stres i strah mogu imati direktan uticaj na ljudski imuni sistem činec&#769;i nas podložnijim bolestima. Međutim, do sada je bilo nejasno kako tačno funkcioniše ovaj mehanizam.Zajedno sa timom istraživača, Volfram Poler, kardiolog i istraživač u Univerzitetskoj klinici Šarite u Berlinu i na Medicinskom fakultetu Maunt Sinaj u Njujorku, uspeo je u studiji na miševima da pokaže da su određeni delovi mozga odgovorni za ključno kretanje leukocita u telu &ndash; a samim tim i za to koliko je organizam podložan virusnim infekcijama. Stres nas stvarno čini bolesnim &quot;Ono što je za mene bilo najuzbudljivije jeste da sam video ogroman uticaj nekoliko stotina neurona u hipotalamusu na milione leukocita u celom telu&quot;, kaže Poler. Neuroni pokrec&#769;u složen skup interakcija između tri endokrine žlezde &ndash; hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u telu. Poler i njegove kolege sproveli su istraživanje na miševima, od kojih su neki više puta bili izloženi stresnim situacijama. Životinje su zaključane u cilindar, premeštene u novi kavez ili izložene mirisu urina prirodnih neprijatelja. Istraživači su primetili da su se određeni leukociti kod miševa povukli u koštanu srž i &ndash; jednostavno rečeno &ndash; više nisu radili svoj posao. Zbog toga su životinje pod stresom bile posebno podložne infekciji SARS-CoV-2 ili gripa. Životinje su ne samo brže obolevale, vec&#769; su i češc&#769;e umirale. Leukociti, granulociti i limfociti Leukociti se nazivaju belim krvnim zrncima. Ona se formiraju u koštanoj srži i imaju različite funkcije u imunološkom sistemu. U leukocite spadaju i granulociti, koji su deo nespecifičnog imunog sistema. U slučaju povrede, oni se bore protiv bakterija i parazita koji tako ulaze u organizam, ali nisu specijalizovani za neki određeni patogen. Limfociti, koji takođe pripadaju belim krvnim zrncima, specijalisti su za odbranu. Oni uključuju T i B c&#769;elije, koje ciljaju specifične antigene, odnosno proteine patogena, i čine ih bezopasnim. U slučaju SARS-CoV-2, to uključuje sada dobro poznate spajk, odnosno šiljaste proteine.Stres tera limfocite u koštanu srž Poler i njegov tim su primetili da se ovi limfociti povlače u stresnim situacijama. Normalno je da se limfociti nalaze u takozvanim limfnim organima: slezini, timusnoj žlezdi ili limfnim čvorovima. Kod miševa pod stresom, oni su se povukli u koštanu srž. Poler ne može sa sigurnošc&#769;u da kaže da li se ovaj mehanizam može na isti način preneti i na ljude. Ali osovina stresa koja je postala aktivna kod miševa postoji i kod ljudi. Za istraživača je stoga očigledno da strah i stres i ljudski imuni sistem mogu učiniti podložnijim virusnim bolestima. Povec&#769;ava se koncentracija granulocita Koliko god da je povlačenje limfocita nepovoljno u stresnim situacijama u slučaju virusnih infekcija, još nešto se dešava u telu &ndash; barem u mišjim telima koja su Poler i njegove kolege proučavali: primetili su povec&#769;anje broja granulocita ubrzo nakon što su miševi bili pod stresom. Savršeno je logično da se ova prva, nespecifična odbrana imunog sistema aktivira u situaciji velikog straha, iz koje može nastati reakcija &ndash; bekstvo ili borba. &bdquo;Telo je tako pripremljeno za povredu&quot;, kaže Poler. Da li stres smanjuje efekat vakcinacije? Istraživač stoga razmišlja o još jednoj studiji, ovog puta sa ljudima. Međutim, ne treba ih namerno plašiti, vec&#769; &ndash; naprotiv &ndash; merama za smanjenje stresa postic&#769;i posebno uravnoteženo stanje. Zatim želi da ih vakciniše protiv kovda 19. Poler ima pretpostavku koja proizlazi iz podataka prikupljenih u studiji na miševima: &bdquo;Ako se u uslovima stresa razvije slabiji specifični imuni odgovor na infekciju SARS-CoV-2, onda pod stresom može doc&#769;i i do slabijeg imunološkog odgovora kada se vakciniše protiv virusa. A u slučaju vakcinacije, želite da postignete snažan imuni odgovor.&quot; Formiranje specifičnih antitela i T c&#769;elija se inhibira usled stresa i rizik od ponovne infekcije i bolesti je vec&#769;i. Podaci koji direktno potkrepljuju ovu hipotezu još ne postoje, naglašava Poler. Međutim, sa relativnom sigurnošc&#769;u se može rec&#769;i da manje stresa nije loše za zdravlje.Story, day 8(viii) Lymphocyte egress out of lymph nodes during acute stress associates w/ susceptibility to SARS-CoV2 and influenza infection&#11015;&#65039; B &amp; T in LN&#11014;&#65039; viral loads, &#11015;&#65039; survival after stressContext:https://t.co/sPPPBnqHfqPaper:https://t.co/cMJKq12pkOData:&#128071; pic.twitter.com/xEKKw9Q8bU&mdash; Fil Swirski &amp; Scientists (@SwirskiLab) June 8, 2022