Iza 7 slova krije se nešto najvažnije što treba da znate o koronavirusu

&quot;Virus se genetski malo promenio, ali se nije promenio u pogledu svoje sklonosti i sposobnosti da izazove bolest i smrt&quot;, bile su reči vladinog glavnog naučnog savetnika Patrika Valensa još u septembru kada je pred nacijom govorio o naglom porastu slučajeva kovid 19 - i o tome šta je trebalo preduzeti po tom pitanju.Njegove reči donele su određenu utehu jer smo otkrili da virus genetski nije prerastao u nešto daleko gore, ali takođe i zaprepašc&#769;enje jer smo shvatili da virus vremenom nije postao manje smrtonosan. Trenutno znamo da postoji sedam ključnih sojeva virusa koji cirkulišu širom sveta. To su: GR, G, GH, O, S, L i V. Istraživači sa Univerziteta u Bolonji ranije ovog leta su proučavali genetsku strukturu virusa da bi procenili kako se on proširio i mutirao tokom putovanja preko kontinenata. Sugerisali su da je originalna verzija virusa soj L koji se pojavio u decembru prošle godine u Vuhanu. Prva mutacija virusa jeste soj S, koji se proširio početkom ove godine, a prema njihovoj studiji od sredine januara, postoje dva dominatna soja V i G. Soj G je najrasrostranjeniji i naučnici su ustanovili da je on krajem februara mutirao u sojeve GR i GH. O soj označava ostale sojeve na koje istraživači paze. Važno je nadgledanje mutacija Naučnici prate mutacije kako bi otkrili nekoliko važnih stvari, među kojima je i njihov uticaj na antivirusne lekove kakav je remdesiv, rekao je za &quot;Hafington post&quot; virusolog dr Džulijen Tang sa Univerziteta u Lesteru u Engleskoj.Važno je pripaziti i kako mutacije mogu uticati na kliničku sliku pacijenata i prenosivost bolesti, kao i na efikasnost vakcina. Zna se trenutno da virus mutira relativno sporo, što jeste pozitivan podatak, ali i da mutira znatno sporije od virusa gripa. Koautor o mutacijama korone dr Federiko Đorđi rekao je da je virus SARS-CoV-2 već optimizovan na ljude pa da se zato ne razvija brzo, odnosno da je postao &quot;toliko dobar da nas zarazi&quot; da ne mora da se trudi, pa se ni ne dešavaju brze mutacije virusnog opterećenja. Činjenica da je virus stabilniji sugeriše da c&#769;e vakcina kovid 19 &quot;verovatno ostati stabilna i efikasnija duže od vakcine protiv gripa&quot;, kaže dr Tang, te dodaje da je manje verovatno da c&#769;e se pojaviti &quot;virusne mutacije koje će zaustaviti dejstvo vakcine u kratkom roku&quot;.Uprkos tome, dr Tang ističe da postoje neki drugi izazovi sa vakcinom koje treba razmotriti. &quot;Ne znamo koliko c&#769;e imunitet izazvan vakcinom (čak i ako vakcina deluje kako se očekuje) zapravo trajati - i to c&#769;e se razlikovati među pojedincima, baš kao i kod vakcina protiv gripa&quot;, objašnjava on. &quot;To nec&#769;emo moći da znamo sa sigurnošc&#769;u sve dok vakcine ne dobiju dozvole i ne budu distribuirane u široj populaciji neko vreme, možda najmanje jednu do dve godine.&quot;