"Psihološko vanredno stanje": Kako se Evropljani bore da očuvaju mentalno zdravlje u izolaciji

Ljudi širom Evrope su sve domišljatiji u pronalaženju načina da se zaštite od psiholoških posledica dugotrajne izolacije, na koju su primorani zbog pandemije koronavirusa.Italijani pevaju i dele recepte. U Francuskoj spas nalaze u humoru. U Španiji su stepeništa postala trake za trčanje, a nemački hakeri su zauzeti pravljenjem aplikacija za borbu protiv epidemije. Dok je stotinama miliona Evropljana ograničeno ili potpuno onemogućeno kretanje, ljudi osmišljavaju načine da se zabave i da se izbore sa opasnostima na koje upozoravaju psiholozi. U istraživanju sprovedenom tokom prve sedmice izolacije u Italiji, 93% ispitanika je reklo da je osetilo bar malu anksioznost, 42% je osetilo očigledan pad raspoloženja, a 28% je imalo problema sa spavanjem, navodi Beta. Italijansko ministarstvo zdravlja, koje građanima pruža besplatno onlajn savetovanje, upozorilo je na &quot;psihološko vanredno stanje&quot;, navodeći da ljude može &quot;preplaviti strah od podmuklog virusa koji nam je zabranio da se grlimo i budemo jedni blizu drugih&quot;. Oko 9.000 psihologa je uključeno u onlajn program koji nudi telefonske i video konsultacije radi borbe protiv posledica dnevnog izveštavanja o broju žrtava, ratobornih scena i mogućnosti lake zaraze ako ne ostanu kod kuće. Određeni nivo zabrinutosti je normalan. Psihijatar Borvin Bandelov iz nemačkog grada Getingena kaže da su se ljudi razvili u društvena bića da bi preživeli, tako da je izolacija neprirodno stanje za većinu. To znači da izolacija &quot;može uzrokovati da se kod nekih razviju uslovi za patološki očaj&quot;, smatra Bandelov, ali dodaje da svest da su svi u istoj situaciji može znatno smanjiti dugoročne negativne efekte izolacije. Nemci koji pate od anksioznosti ili paničnih napada pod naletom vesti o koronavirusu mogu da prate informativni servis &quot;bez straha&quot; (angstfrei.news), koji dva puta dnevno objavljuje kratki pregled vesti kako bi ti ljudi bili informisani, a da ne budu preplavljeni strašnim pričama. Francuski psiholozi ističu da je važno da ljudi shvate da dele bol sa drugima, da nije u pitanju individualna i izolovana patnja, nego kolektivna patnja.Sicily has figured out this whole self-isolation thing.#COVID19 #CoronavirusPandemic pic.twitter.com/93whPVtQcR&mdash; John Nichols (@NicholsUprising) March 13, 2020Španski klinički psiholog Albert Soler upozorava na opasnosti pokušaja da se ostane lažni optimista. &quot;Kada su stvari loše, biti pod pritiskom da se ostane pozitivan može biti štetno. Pozitivizam na Instagramu je opasan i u najboljim vremenima, sada je još gore&quot;, kaže Soler. Što se tiče praktičnih saveta, evropski psiholozi naglašavaju da treba održavati kontakte i biti zaokupljen i aktivan. &quot;Pasivnost nije od koristi. Pasivnost vas čini uznemirenim i povećava anksioznost&quot;, kaže psiholog iz Peruđe Rosela de Leonibus. Profesor neuropsihologije iz Amsterdama Erik Šerder veruje da ova situacija može biti i prilika za vežbanje, posebno za one koji većinu dana sede,. &quot;što je većina nas&quot;. Belgijske vlasti savetovale su svoje građane da kuvaju, čitaju, rade u bašti i da uspostave rutinu, a ne da provode dane na društvenim mrežama. Ipak, tenzije u kući su neizbežne, pa kada do toga dođe, predlaže se kratka samoizolacija, na primer u kupatilu. Slušajući savete psihologa ili ih ignorišući, milioni ljudi širom Evrope smislili su slične strategije psihološke borbe. Društvenima po prirodi, naviklima na život napolju, većini Španaca teško pada samoća i tišina. Terase su postale popularno mesto za rekreaciju, a mnogi trče uz i niz stepenice u zgradama. Stariji stanovnici su morali da nauče da koriste mobilne telefone da bi se čuli i videli sa svojim rođacima, navodi Beta. Italijani, koji su među prvima iskusili život u svoja četiri zida, pozdravljali su svet svako veče pesmama i svirkama sa svojih balkona. Stanovnici mnogih prestonica su svako veče u 20 časova sa svojih prozora i terasa aplaudirali zdravstvenim radnicima. Neki su se opredelili da pišu, slikaju ili kuvaju i da svoja umeća dele sa drugima preko interneta, ili da daju časove baleta i joge. U Nemačkoj se 42.000 programera i dizajnera softvera udružilo da bi rešilo neke od problema kao što su praćenje virusa, poboljšanje komunikacije između zdravstvenih ustanova, distribucija hrane beskućnicima ili nalaženje ispomoći poljoprivrednicima. Najbolje projekte finansiraće država. U Francuskoj, gde je izlazak dozvoljen samo radi kupovine osnovnih namirnica, vežbanja ili šetnje psa, humor dominira na društvenim medijima, a komičari svaki dan postavljaju novi video-snimak ili fotografije.