Doktor koji je pronašao Ahilovu petu HIV-a za B92.net: Pravimo "Kineski zid"
Doktor Uroš Anđelković je otkrio novi antiviralni agens, u saradnji sa međunarodnim timom istraživača sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Fakulteta za hemiju i hemijsku tehnologiju Univerziteta u Ljubljani, Univerzitetske klinike u Ulmu, Univerziteta Crne Gore i Instituta Jožef Stefan u Ljubljani.
Jelena JankovićIzvor: B92
Brojke su zastrašujuće. Trenutni bilans je 38 miliona zaraženih, a samo u protekloj godini 680.000 mrtvih od posledica infekcije HIV-om. Ipak, posle niza oprečnih informacija, neuspelih tretmana i neproverenih podataka, dobre vesti nenadano stižu iz Beograda. Tim istraživača, predvođenih doktorom Urošem Anđelkovićem, došao je do otkrića kako da onemogući virus da se replikuje u organizmu. Ukoliko sve bude teklo po planu, smatra se da bi revolucija u prevenciji i lečenju HIV-a bila dostupna već za četiri do šest godina.
Čini se da je vaše otkriće antiviralnog proteina revolucionarni napredak u oblasti medicine. Šta će to tačno značiti za zaražene HIV virusom?
- Rekao bih da je revolucionaran koncept pristupa tretmanu virusnih infekcija na molekulskom nivou. U osnovi je filozofija “bolje sprečiti nego lečiti”. Naš pronalazak, sjajan kandidat za antiviralni lek, inaktivira sposobnost virusa da uđe i ćelije domaćina. Podsetio bih da su virusi paraziti koji zaposedaju mehanizme naših ćelija. Inficirana ćelija ne može u punom kapacitetu služiti našem organizmu jer služi virusu za umnožavanje. Kada sprečimo virus da uđe u naše ćelije, sprečavamo loše efekte virusa na organizam i nepoželjne efekte trenutno dostupnih anti-HIV lekova. Postoje kandidati za antiviralne lekove koji imaju sličan mehanizam dejstva kao naš pronalazak. Najbolji kandidat je u fazi kliničkih ispitivanja u SAD. Ovom kandidatu naš pronalazak je po biohemijskim karakteristikama uporediv i komplementaran.
Da li će terapija koja se sada sprovodi, posle ovog otkrića, biti bitno izmenjena?
- Naš pronalazak je u fazi razvoja, predstoje nam in vivo istraživanja. Otkrićem smo postavili sjajnu osnovu za bitan napredak u borbi protiv HIV infekcija. Dalji razvoj našeg pronalaska zavisi od podrške društva, mislim na finansijsku podršku istraživanjima i razvoju. Medijsku podršku imamo i zahvalni smo vam. Na trenutnom tehnološkom nivou naš pronalazak je usmeren na prevenciju prenosa virusa sa inficiranih na neinficirane individue. Postoji naučna osnova i za terapijsku primenu našeg pronalaska. Napredak u smeru terapijske primene zahteva nastavak istraživanja.
Koliko je vremena potrebno da se razviju lekovi temeljeni na vašem istraživanju?
- Procenjeni period razvoja sa tehnološkog nivoa na kojem je trenutno naš pronalazak do primene je 4–6 godina. Regulatorne agencije omogućavaju ubrzanu proceduru kada preti velika opasnost kao što je trenutna od SARS-CoV-2 virusa.
HIV, HSV, kovid 19, ali i virus gripa funkcionišu na isti način
Da li bi otkriće proteina moglo da u budućnosti garantuje potpuno izlečenje HIV pozitivnih i neutralizaciju virusa?
- Ne možemo predvideti budućnost, nema garancija za budućnost. Trudimo se u sadašnjosti kako bi povećali izglede za svetlu budućnost uključujući i neutralizaciju štetnih efekata HIV virusa po ljudski organizam. Napredujemo mi, uporedo napreduju i virusi. Terapeutski koncept baziran na našem pronalasku smatra se sposobnim da pogodi Ahilovu petu HIV-a. Mi smo danas ovakvi delom i zbog virusa. Pitanje za naučnu debatu je da li ćemo moći i da li treba izbaciti viruse iz naše evolucije.
Kolika je sličnost između virusa HIV, HSV i SARS COV 2? Šta im je zajednički imenitelj?
- Bitna zajednička osobina HIV, HSV, SARS-CoV kao i virusa gripa je mehanizam ulaska u naše ćelije. Navedeni virusi imaju omotač i na površini omotača specifične proteine. Ovi specifični proteini (u slučaju SARS-CoV-2 javnosti je poznat anglosaksonski termin spajk, “spike” na našem jeziku šiljak) interaguju sa receptorima na našim ćelijama. Uspešna interakcija omogućava ulazak virusa u ćeliju i početak infekcije. Naš pronalazak upravo cilja najmanju zajedničku osobinu proteina sa omotača virusa. Zato naš pronalazak deluje protiv više različitih virusa.
Da li bi otkriće antiviralnog proteina moglo biti baza leka za infekciju kovida 19?
- Da, postoje realne osnove za dalji razvoj farmaceutskog sredstva kojim bismo sprečavali prenos kovida 19 (SARS-CoV-2) sa inficiranih na neinficirane individue.
Možemo li se nadati da će ovo pomoći razvoju efikasne terapije za lečenje korone?
- Možemo se nadati. Virus poseduje sposobnost da velikom brzinom mutira, posledično stvara potencijalno korisne osobine za svoj napredak. Procenjene brzine mutacija virusa su do 100.000 puta veće od brzine mutacija u ljudskom organizmu. Ogromna brzina mutacija omogućava virusu napredovanje i opstanak. Mi posedujemo mozak u istu svrhu. Da li su kapacitet i brzina ljudskog mozga dovoljni da nadvladaju brzinu razvoja virusa? Evo mesta za nadu.
Duga borba, ali grad ne sme da padne
Možemo li nekako prepričati običnom čoveku tok vašeg istraživanja i benefite koje ono donosi borbi protiv zaraznih bolesti?
- Ako virus razumemo kao neprijatelja, svakog građanina kao pojedinačnu ćeliju organizma, a grad kao organizam lako je objasniti. Kada neprijatelj uđe u grad, borbe se vode u ulicama, zgradama, podrumima i kolateralne štete su velike, strada puno građana.
Postavljanjem barijera koje će sprečiti sposobnost neprijatelja da uđe u grad, neprijatelj ostaje van grada. Kineski zid je najbolji primer sistemskog zadržavanja neprijatelja van gradova.
Upravo isto pokušavamo našim pronalaskom. Postavljanjem na mesta ulaska virusa (genitalnu mukozu u slušaju HIV i HSV, odnosno nazalnu mukozu u slučaju SARS-CoV-2 i gripa) molekule koji će neutralisati sposobnost virusa da uđe u naše ćelije.
Trenutni lekovi za HIV deluju na neprijatelja kada je ušao grad. Posledično ispoljavaju neželjene efekte. Još gore, mogu osnažiti virus selekcijom moćnijih sojeva. Naš pronalazak selektuje manje opasne sojeve, one koje naš imunski sistem može efikasno savladati.
Da li vaše otkriće može biti od značaja i za razvoj terapije protiv različitih oblika kancerogenih tumora?
- Pored primene u zaštiti od virusa, naš pronalazak ima i druge. Fokusirani smo na primenu u uklanjanju virusa ljudskih i životinjskih, primenu u proizvodnji virusa neophodnih za vakcine i biohemijskoj analitici.
Jedna od potencijalnih je i primena u borbi protiv tumora. Ne bih koristio termin revolucionarna, jer se do sada farmaceutska industrija fokusirala na druga sredstva borbe protiv tumora. Na istraživačima ovog pravca antitumorskih terapija je da pokažu efektivnost. Mi smo dodali još jedno potencijalno moćno biohemijsko sredstvo u njihov arsenal.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
