Šta je spaslo srce Kristijana Eriksena?
Odlukom lekarskog tima i kardiologa fudbalskom reprezentativcu Danske Kristijanu Eriksenu, nakon što je kolabirao i doživeo srčani zastoj na fudbalskom meču, biće ugrađen ICD uređaj za rad srca (defibrilator). Takva intervencija treba da mu omogući normalni srčani rad koji je neophodan nakon doživljenog šoka, a preporučuje se kod svih stanja gde postoji ozbiljan poremećaj ritma koji može da ugrozi život, kaže kardiolog dr Branislav Milovanović iz Kliničkog centra "Bežanijska kosa".
Izvor: S.Vasić
|
Iznenadna srčana smrt jedan je od najčešćih uzroka smrti u svetu, a do prestanka rada srca najčešće dovodi poremećaj srčanog ritma. U tim situacijama život spasava brza reanimacija. A u tom procesu presudnu ulogu ima defibrilator. Prema statističkim podacima objavljenim na portalu Medisal.rs, rana reanimacija i defibrilacija imaju stopu preživljavanja veću od 60 odsto.
Intervencija se radi ambulantno kroz krvni sud, izvode je invazivni kardiolozi i traje do pola sata.
"Nije to neka ozbiljna operacija, ne otvara se grudni koš, ali je to jedini način da se električnim udarom povrati srčani ritam kod ozbiljnih pacijenata kod kojih je dokazano da postoji problem u srčanoj radnji. Taj aparat sprečava ventrikularne tahikardije i ventrikularne fibrilacije koje dovode do gubitka svesti i prestanka rada srca", ističe dr Milovanović za B92.net.
Sastoji se od jedinice za napajanje i dve metalne spoljašnje ili unutrašnje elektrode koje se nazivaju "pedale ili papučice" preko kojih se vrše elektro-šokovi na predelu grudi ili direktno na srcu. Korišćenjem kontrolisanog umereno visokog napona prenosi se struja kroz srce kako bi se normalizovao njegov rad.
"Ovaj aparat, za razliku od pejsmejkera, treba ponovo da povrati ritam, a pejsmejker radi tako što se namesti na određeni ritam rada kako bi se sprečili srčani blokovi", objašnjava kardiolog.
U Srbiji se defibrilator ugrađuje o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Defibrilator je prvi put primenjen u 19. veku
Fiziolozi sa Univerziteta u Ženevi Žan Lui Prevos i Frederik Bateli su 1899. godine otkrili da mali električni šokovi podstiču komorske fibrilacije kod pasa. Dok, šokovi veće snage izazivaju suprotni efekat.
Savremeni defibrilator, koji je danas poznat kao spoljni model, izumeo je Vilijam Kuveoven 1930. godine. Ovaj inženjer elektronike je kao student proučavao efekat električnih šokova na ljudsko srce. Na osnovu toga je konstruisao uređaj za eksterno startovanje srca koji je testirao na psu, prenosi portal Mmedisal.rs.
Pročitajte još:
Eriksen se oglasio iz bolnice FOTO
Trenutak kada je Eriksen ostao bez svesti VIDEO
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
