2 razloga zbog kojih morate redovno čistiti podatke sa računara
Čistiti svoj računar koji je “krcat” podacima često može izazvati nedoumice oko toga šta izbrisati, šta ostaviti i koliko brisanje podataka uopšte utiče na brzinu naših računara.
Izvor: zimo.dnevnik.hr
Istraživačka studija “Veritas Tehnologesa” objavljena pod nazivom "Gomilanje podataka" pokazuje da 82 odsto onih koji donose odluke o informativnim tehnologijama priznaje da gomilaju podatke i datoteke. Ako oni koji su toliko upućeni to čine, možemo pretpostaviti da i osobe koje se inače profesionalno ne bave IT-om ''zatrpavaju'' prostor svog računara nepotrebnim datotekama.
''Podaci koji na računaru zauzimaju najviše prostora su filmovi i serije. Njih preporučujem da ne gomilate na računaru. Dobrim delom zbog povrede autorskih prava'', rekao je za Zimo Matija Kraljić ALPHA-M-a koji ima iskustva s klijentima čiji su računari često pretrpani nepotrebnim datotekama.
''Vrlo često se dogodi da vam je disk na računaru pun, a znate da niste ništa snimali. Vrlo moguće i vrlo često je to slučaj. Prilikom rada na računalu kreiraju se privremene datoteke koje s vremenom zauzimaju sve više prostora. Prilikom surfovanja se takođe čuvaju podaci o posećenim stranicama. Nema potrebe da ručno tražite gde je i da to brišete. Istina je da tako možete osloboditi još više slobodnog mesta ali možete napraviti i štetu. Najjednostavnije je da povremeno koristite vrlo jednostavan program kojim ćete očistiti privremene datoteke'', objašnjava Kraljić.
Preveliki napor
Učesnici Veritasovog istraživanja bili bi voljni da učine i razne neočekivane stvari kako bi sačuvali datoteke koje su nagomilali; odustali bi od odeće i vikenda pre nego izbrisali svoje datoteke. Skoro polovina, 45%, radije bi radila tri meseca i vikendom nego što bi izbrisala sve svoje datoteke. Isto tako, 46% bi radije bacila svu svoju odeću nego svoje datoteke. Ali, evo zašto je važno sve to brisati.
''Dva su logična razloga za to. Jedan je da ubrzate rad računara. Ako se usmerite na čišćenje podataka s mesta gde oni utiču na isto. Drugi razlog je ako ne želite da neko ima uvida u vaše podatke. Ima još razloga. Jedan je i taj da urednost nije na odmet, a manje poznat razlog je taj da danas sve više rasprostranjeni SSD diskovi rade sporije kad je njihova popunjenost prevelika'', kaže Kraljić.
69% profesionalaca priznaje da je odustalo od organizovanja i brisanja starih datoteka jer to zahteva previše napora. A to je često slučaj i kod ostalih. Ako su vam datoteke koje zauzimaju prostor računara toliko drage, uvek možete kupiti dodatan prostor.
''Kad primetite da je manje mesta na računaru, o čemu će vas obavestiti i operativni sistem, tada više ne odlažite brisanje nepotrebnih datoteka'', zaključuje Kraljić.
Čišćenje mailboxa
Ukoliko imate email adrese na određenim serverima, mailbox ćete morati da čistite češće. Stoga Kračjić predlaže korišćenje nekog od internet servisa, ali uz određeno upozorenje.
''Važno je da najpre imate informaciju da postoje dva mesta na kojima se čuva vaša e-pošta. Jedno je web server na internetu, a drugo vaš računar.”
Čišćenje nepotrebnih mailova tj. njihovo brisanje zavisi i od programa i servisa koji koristite za isto. Ukoliko koristite neki od online servisa poput Gmaila tada imate na raspolaganju jako puno prostora koji je dostupna za čuvanje velikog broja mailova i mirni ste dugi niz godina. Svi mailovi se u ovom slučaju čuvaju na Internetu i morate imati vezu da biste im mogli pristupiti
Vrlo često ovde ljudi misle da ako obrišu poštu u nekom od programa za čitanje pošte (Outlook express, Live mail, Outlook, Thunderbird ili slični) da će time isprazniti sanduče. To zavisi o postavkama programa za čitanje. Najčešće je opcija kojom se poruka istovremeno briše sa računala i web servera ugašena ili je podešeno da se pošta čuva još nekoliko dana nakon preuzimanja pre nego što se automatski obriše sa interneta. Ukoliko vam neko pošalje e-mail poruku sa nekoliko većih datoteka (fotografija npr.) vrlo lako se dogodi da vam time napuni ulazni spremnik pošte na internetu. Idući put kad neko želi da vam pošalje poruku, biće odbijena i onaj koje je poslao će dobiti poruku da je poruka odbijena i između ostalog će kao razlog pisati: mailbox full. U tom slučaju ponekad treb kontaktirati i pružatelja usluga gde imate pohranjene mailove da isprazni ulazni sandučić.
“Ukoliko na Gmailu čuvate mailove budite spremni na činjenicu da Google ima pravo uvida u informacije koje čuvate i može ih koristiti npr. u svrhu da preciznije prilagodi oglase koje vidite kada surfujete. Preporučujem da ne upisujete svoj mail na svakoj stranici koja od vas to zatraži. Koristite (ako postoji) obrasce za odjavu s neželjenih newslettera i ugasite silne notifikacije e-mailom po društvenim mrežama. Koristite Gmail kad ste god u prilici jer imate daleko više benefita nego da koristite bilo koji drugi e-mail'', savetuje Kraljić.
Veritasovo istraživanje navika skladištenja podataka sprovedeno je na 10.022 profesionalca da bi se utvrdilo kako pojedinci upravljaju podacima. 73% svih učesnika istraživanja kazalo je da čuva podatke koji bi potencijalno mogli naškoditi njihovim organizacijama. To uključuje lične podatke nezaštićene šifrom, prijave za posao u drugim kompanijama, kompanijine tajne i neprijatno dopisivanje zaposlenih.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
