Istorijat Srbije na OI (III) – Doba raspada i nove nade
Beograd je po prvi put bio među kandidatima za organizaciju Olimpijskih igara 1992. Međutim, ta čast je pripala Barseloni.
Dušan Đukanović
|
Napokon nije bilo bojkota, te su sve članice učestvovale. Po prvi put od 1972.
Zbog sankcija Ujedinjenih nacija 52 takmičara iz Jugoslavije nastupilo je pod zastavom nezavisnih učesnika. Predstavnicima u ekipnim sportovima je zabranjen nastup.
Prethodno su se za Igre kvalifikovali vaterpolisti, košarkašice, kao i muška i ženska rukometna reprezentacija. Košarkašima je čak i zabranjeno učestvovanje u kvalifikacijama.
To nije sprečilo poslate sportiste da se vrate sa tri medalje, sve u streljaštvu.
Jasna Šekarić je osvojila srebro u disciplini vazdušni pištolj, dok je Aranka Binder bronzu u disciplini vazdušna puška, kao i Stevan Pletikosić u olimpijskom meču.
"Tamo niko nije hteo ni da se pozdravi s nama. Uniforma nam je bila skroz bela, pa smo se šalili da smo kuvari a ne takmičari. Nije nam dozvoljeno da idemo ni na defile. To je probudilo ponos u nama, okrenuli smo se sebi, a medalja je bila rezultat ogromne želje. Nikada to neću zaboraviti", prisećala se kasnije Šekarić.
Na današnji dan 1992. - U Barseloni su završene 25. olimpijske igre. Sportisti SR Jugoslavije, zbog sankcija UN, nisu mogli da učestvuju u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili strelci. Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu. pic.twitter.com/lwnbo9B4aF
— RobertRobi (@Robertdreco) August 9, 2019
Sankcije su ukinute do narednih igara na kojima je država nastupila pod novim imenom – Savezna Republika Jugoslavija.
Atlanta 1996. bilo je poprište novih Igara na tlu SAD. Među kandidatima je ponovo bio Beograd, svi su očekivali da će biti u Grčkoj (povodom 100 godina modernog olimpizma), ali je izbor spao na Atlantu.
Više od dve decenije nakon Minhenskog masakra, nova tragedija se dogodila tokom Olimpijskih igara.
U Parku olimpijske stogodišnjice u Atlanti eksplodirala je bomba koja je usmrtila dvoje i ugrozila teže ili lakše još 112 osoba. Doneta je odluka da se Igre nastave, a počinilac ni do današnjeg dana nije pronađen.
SRJ je put SAD poslala 68 sportista u 13 sportova, a oni su se vratili sa četiri medalje. Zlatnu i bronzanu medalju osvojila je Aleksandra Ivošev u streljaštvu. Košarkaši su bili srebrni, dok je odbojkašima pripalo bronzano odličje.
Ime Jugoslavije poslednji put se spomenulo na Olimpijskim igrama u Sidneju na prelazu dva milenijuma.
Posle dugo vremena poslat je trocifren broj učesnika (111), ali su osvojene samo tri medalje.
Po prvi put, muška odbojkaška selekcija je ponela zlatno odličje. Odbojkaši Jugoslavije nisu na najbolji način počeli Igre s obzirom da su grupu B prošli kao trećeplasirani nakon tri pobede i dva poraza.
Međutim, u eliminacionoj fazi su redom padali Holanđani, Italijan i naposletku Rusi bez izgubljenog seta uz "onaj" potez Vanje Grbića.
Bas van de Gor možda jeste bio MVP Igara, ali ga je već u četvrtfinalu kući poslala ekipa sa najboljim srednjim blokerom i liberom – Andrijom Gerićem i Vasom Mijićem. Aktuelni selektor Slobodan Kovač bio je deo šampionske ekipe.
Jasna Šekarić je stigla do novog srebrnog odličja, dok je bronza pripala vaterpolistima.
Rekordan broj zemalja (119) je učestvovao u Sidneju. Zapravo, tu su bili predstavnici svih članica sem Avganistana čijim je sportistima talibanski režim zabranio učešće iz verskih razloga.
Postavljen je i rekordan broj zemalja osvajača trofeja (80).
Morali su iz MOK-a da se vade 2004. jer su preskočili Atinu osam godina ranije na 100. godišnjicu modernog olimpizma. Tada je rečeno da grčka prestonica ne ispunjava uslove.
Igre u Atini obeležio je rekordan broj zemalja i sportista, ali i doping skandal kada je na testu „palo“ 23 sportisa od kojih šestoro osvajača medalja.
Srbija i Crna Gora je po prvi put nastupila pod novim imenom. Poslato je 87 sportista u 14 sportova, a osvojene su dve srebrne medalje.
Ponovo je Jasna Šekarić bila druga najbolja u kategoriji vazdušni pištolj sa 10 metara, dok su drugo odličje doneli vaterpolisti novim porazom u finalu protiv Mađarske.
Treće Olimpijske igre pod novim imenom bile su one u Pekingu 2008. Na Dalekom Istoku Srbija je po drugo put nastupila kao samostalna država. Prvi je bio onaj 1912. u Stokholmu kada su sportisti nastupali pod zastavom Kraljevine Srbije.
Priliku da ponese zastavu i na taj način predvodi 91 srpskog sportistu imala je medaljama ovenčana Jasna Šekarić. Ali, njoj tog puta nije pošlo za rukom da bude među tri osvajača medalja.
Prvu medalju za nezavisnu državu osvojio je Milorad Čavić u plivanju nakon trke u kojoj je zvanično, a malo je reći kontroverzno, trijumfovao Majkl Felps.
Novak Đoković je doneo prvu medalju (bronzanu) za srpske tenisere, a treći su bili i vaterpolisti.
Upravo je Đokoviću pripala čast da nosi zastavu Srbije na ceremoniji otvaranja četiri godine kasnije u Londonu. Nije se ispostavilo kao talično ni za srpskog asa.
Te 2012. u Londonu Srbija je obeležila 100 godina od prvog učešča na Modernim olimpijskim igrama. Našu zemlju predstavljalo je 115 sportista u 15 sportova, a po prvi put smo imali predstavnika u tekvondu.
Upravo je tekvondistkinja Milica Mandić osvojila prvu zlatnu medalju za Srbiju od sticanja nezavisnosti. Ivana Maksimović je u disciplini MK puška trostav 50 metara osvojila srebro, a ujedno i 100 medalju za Olimpijski komitet Srbije.
„Bronzani“ su bili Andrija Zlatić u kategoriji vazdušni pištolj 10 metara i vaterpolisti još jednom.
Najuspešniji, četvrti nastup Srbije kao nezavisne zemlje ujedno su i poslednje održane Olimpijske igre. One u Riju.
Srbija je u Brazil poslala delegaciju koju je činilo 103 sportista u 14 disciplina. Vratili su se sa skoro tri puta više medalja nego što je to bio slučaj u Londonu.
Vaterpolisti su stigli do zlatnog odličja na koje su čekali od 1988. Umalo da im ponovo umakne s obzirom da su jedva prošli grupnu fazu nakon kikseva protiv Grčke i Brazila.
Predvođeni Dušanom Mandićem srpski vaterpolosti su najpre savladali Španiju i Italiju, a potom i Hrvatsku u finalu.
Drugu zlatnu medalju osvojio je Davor Štefanek u rvanju grčko-rimskim stilom u kategoriji do 66 kilograma. To je bila prva medalja u rvanju još od raspada Jugoslavije.
Tekvondo ponovo nije razočarao, s obzirom na to da se Tijana Bogdanović okitila srebrom u kategoriji do 49 kilograma. Dame su donele srebro i u odbojci, baš kao i košarkaši.
Kanuisti Marko Tomićević-Milenko Zorić bili su drugoplasirani u trci na 1.000 metara.
Srpski predstavnici osvojili su i dva bronzana odličja. Marina Maljković je predvodila svoje košarkašice do pobede u meču za treće mesto protiv Francuske, a trećeplasirana je završila i Ivana Španović.
Presek
Ukoliko gledamo po nazivima država, svakako najbolji period zabeležen je tokom FNRJ/SFRJ ustrojstva kada su jugoslovenski sportisti uzeli 75 medalja (plus četiri na Zimskim), od toga 23 zlatne, 27 srebrnih i 25 bronzanih.
Što se tiče kraljevina, ona sa Srbijom u nazivu je bez odličja, dok jugoslovenska ima pet.
Kao nezavisni učesnici sportisti su osvojili tri medalje, a pod zastavom SRJ sedam.
Zajednica Srbije i Crne Gore donela je samo dve, a od osamostaljenja Srbija je upisala njih 15.
Međutim, da se ne računa samo tih 15 nego svih 110, potvrdio je Međunarodni olimpijski komitet, Svetska asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta, Evropski olimpijski komiteti, Međunarodni komitet Mediteranskih igara i Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta zemalja Balkana.
Tačnije, oni su potvrdili da je Olimpijski komitet Srbije pravni nasledni Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, kao i Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore.
Pošteno ili ne, ali pored srpske zastave stoji jedan broj. Trocifren je.
Autor: Dušan Đukanović
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
