Igre VIII Olimpijade – 1924. Pariz (Francuska)
Sudbina, ili nešto više od toga, želela je da poslednje igre za vreme predsednikovanja MOK-om Pjera de Kubertena budu u Parizu.
Dušan Đukanović
|
Francuska prestonica je u trci za organizaciju pobedila Amsterdam, Berlin, Los Anđeles, Rio de Žaneiro i Rim.
Olimpijska maksima „Brže, više, jače″, čiji je autor dominikanski kaluđer Anri Didon, prvi put je promovisana na ovim Igrama.
U vezu sa njima se dovodi i to da je kao deonica maratonske trke odabrana distanca 42 km i 195 m, ista ona koja se trčala na Igrama u Londonu 1908, a od Igara u Parizu postaje standardna dužina svih maratona.
Na Olimpijskim igrama ponovo nije bilo Nemaca, ali ni Sovjeta koji su odstranjeni nakon pobede revolucije.
Po prvi put nastupila je Irska, te je Međunarodni olimpijski komitet tim potezom prihvatio njihovu nezavisnost od Velike Britanije.
Zanimljivo je da su Francuzi uložili velika sredstva u organizaciju Igara u pokušaju da sve prođe u najboljem redu. Novac koji nikada nije vraćen.
Po okončanju Igara francuski zvaničnici su objavili da je reč o velikim gubicima.
Uprkos činjenici da je neke događaje pratilo i po 60.000 ljudi, Francuzi su morali da se pomire sa minusom u kasi.
Više od 3.000 sportista nadmetalo se u 17 sportova u Parizu, a najuspešnjii su bili Amerikanci sa 99 medalje.
Igre je obeležio Finac Pavo Nurmi koji je osvojio čak pet medalja, time nadmašivši svoj učinak iz Antverpena.
Trijumfovao je u trci na 1.500 i 5.000 metara u razmaku od 55 minuta , a zatim su usledile dve zlatne medalje u jednoj trci – u kros-kontriju kao pojedinac i član finske ekipe. Peti trijumf zabeležio je u ekipnoj trci na 3.000 metara, ali u ovoj disciplini medalju je dobila ekipa Finske, a ne i pojedinci.
Zabeležen učinak imao je i njegov zemljak Vile Ritola koji se iz Pariza vratio sa šest medalja (četiri zlatne i dve srebrne). On je pobedio na 10.000 m i 3.000 m sa preponama, dok je bio drugi na 5.000 m i u kros trci iza Nurmija.
Albin Stenros je upotpunio uspeh Finaca pobedom u maratonu.
Zabeležen učinak imao je i američki plivač Džoni Vajsmiler. Međutim, tri zlatne medalje (plus bronza u vaterpolu), kao i još dve četiri godine kasnije u Amsterdamu, ostale su u senci Vajsmilerove glumačke karijere tokom koje je u 12 filmova tumačio lik Tarzana.
Od domaćih takmičara mačevalac Rože Dikre osvojio je pet medalja, od čega tri zlatne.
Što se tiče Jugoslavije, učešće u Parizu dalo je povoda za slavlje. Dve medalje i to obe zlatne doneo je legendarni gimnastičar iz Novog Mesta Leon Štukelj.
Pravnik po struci, Štukelj je osvojio najviša odličja u vežbama na vratilu i gimnastičkom višeboju.
Značajan je i podatak u pogledu raznovrsnosti disciplina u kojima je Jugoslavija imala svoje predstavnike.
Samo četiri godine nakon što je poslala jedino fudbalere, državu su sada predstavljali olimpijci iz atletike, biciklizma, gimnastike, tenisa, fudbala, plivanja, rvanja i konjičkih sportova.
Fudbaleri su ponovo doživeli debakl izgubivši 7:0 od Urugvaja, a Jugoslavija je sveukupno završila na 14. mestu po broju medalja od 44 države učesnice.
Leon Štukelj, Slovenac, osvajač prve zlatne medalje za Jugoslaviju na Olimpijskim igrama pic.twitter.com/OqhkYv9ugp
— agw (@agw72718633) March 24, 2021
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
