Spektakl je pred nama – da li ste spremni?
Vikend pred nama obeležiće ono čemu su se ljubitelji igre pod obručima i nadali tokom čitave sezone – majstorice u borbi za mesto u finalu ABA lige.
Spasoje Veselinović
U centru pažnje će svakako biti duel večitih rivala, Crvena zvezda i Partizan su u poslednjih nekoliko meseci odigrali duele koji su rešavani u poslednjim sekundama mečeva, tako da nema sumnje da će i treći meč polufinalne serije doneti veliko uzbuđenje.
Ništa manje značajan duel igraće se u Zagrebu, gde Cedevita dočekuje Budućnost, takođe u trećoj utakmici serije – jedna ekipa želi konačno da opravda sva ulaganja, dok druga traži kontinuitet posle prošlogodišnje šampionske titule.
Sami po sebi, klubovi učesnici plej-ofa ABA lige su veličine, svako na svoj način.
Večiti rivali su stub i oslonac košarke na ovim prostorima, može se slobodno reći, od samog njihovog osnivanja, a Budućnost je “sve i svja“ u crnogorskoj košarci.
Cedevita je najmlađi od svih klubova, ali je od svog nastanka usmeren na najviše ciljeve, godinama ima veoma kvalitetne sastave, koji nikada do kraja nisu uspevali da ostvare svoj potencijal i ostajali su “kratki“ za jedan korak.
Najbliža tome, zagrebačka ekipa je bila na čuvenom fajnal-foru u Beogradu, kada je najpre Nolan Smit srušio snove igrača i navijača Partizana, ali je potom sve palo u vodu – tada je Cibona sa “jednim i po igračem“ dokazala da košarku igraju timovi, a ne pojedinci.
Vredi istaći da su se u tom duelu na trenerskim klupama nalazile ličnosti koje će o drugom finalisti ABA lige odlučivati u nedelju, ali u različitim ulogama.
Slaven Rimac je tada kao trener Cibone, slabašne Cibone, Cibone bez para, igrača, opreme, bez apsolutno svega što je potrebno jednom profesionalnom košarkaškom kolektivu, upeo da savlada Jasmina Repešu, šefa struke Cedevite kome je na raspolaganju bilo sve ono što je nedostajalo Ciboni.
U odnosu na tu, njihove situacije su sada nešto drugačije – obojica su u svoje sadašnje klubove stigli u toku sezone, Rimac je morao da raščišćava sav nered koji je ostao iza Sita Alonsa u Cedeviti, dok je Repeša morao da dovede u red “grupu građana“ okupljenu oko budžeta napravljenog u kabinetu Dragana Bokana.
Obojica su uspela u namerama, Rimac je smirenošću i autoritetom, što je pokazivao i kao igrač, naročito u čuvenoj utakmici reprezentacija Jugosavije i Hrvatske 1997. godine, uspeo da uspostavi hijerarhiju i podeli uloge.
Vraćanje Džejkoba Pulena je bio rizičan, ali, ispostavilo se, ispravan potez, a davanje većeg prostora domaćim igračima stvorilo je atmosferu najbližu pravoj timskoj i na kraju je osvojeno drugo mesto na kraju ligaškog dela prvenstva, odnosno prednost domaćeg terena u doigravanju.
Na drugoj strani, Repeša verovatno ni sam ne može da pohvata ko mu je u ekipi, a ko nije, mnogo promena u timu se desilo tokom sezone, a sve u nameri da se nekako ostane u trci za šampionsku titulu.
Svemu tome treba dodati i iskustvo igranja u Evroligi, neki teški porazi su ostavili traga na timu, ali je bilo evidentno da ekipa “poleti“ posle dobrih partija i pobeda nad velikanima poput Real Madrida i CSKA.
Nesumnjivo, Budućnost ima najkvalitetnije igrače, ali nije izvesno da je samo to dovoljno da bi se pobedila utakmica.
Uostalom, Repeša je od Rimca upravo to naučio u Beogradu.
U grupu ekipa sa turbulentnom sezonom se svakako ubraja beogradski Partizan, koji je tokom sezone promenio gotovo sve – od trenera, preko igrača, do ambicija, planova i određenja smera u kom klub treba da ide.
Možda i dalje deluje nestvarno da je trener kalibra Andree Trinkijerija dospeo u domaći košarkaški brlog, čija prava priroda izvire poslednjih nedelja kroz raznorazne medijske i paramedijske nastupe i obraćanja.
Italijan se prihvatio zadatka u momentu kada je bilo pitanje da li je iko spreman na to. Utakmica protiv Zadra u beogradskoj Kombank areni će ostati urezana u sećanja navijača Partizana, kao jedna od najvećih katastrofa ikada, ali je bila i presudna za dalji tok sezone.
Nenad Čanak je, gospodski i ljudski, odlučio da ode, palica je predata u ruke Trinkijeriju, koji je u hodu morao da vrši red analiza, sinteza i obrnuto, sve u skladu sa trenutnim okolnostima, a i one su se menjale iz nedelje u nedelju.
Treba reći da je, poput svog prethodnika, i Trinkijeri uspeo da osvoji Kup Radivoja Koraća.
Čini se da je najmanje glavobolja tokom sezone bilo u kancelariji Milana Tomića, legende Olimpijakosa na klupi Crvene zvezde.
Klub koji predvodi Nebojša Čović je od početka takmičenja pokazao da se nalazi u najboljoj formi, da ima najbolju hemiju i jasan cilj – povratak na tron ABA lige i novo učešće u Evroligi.
Za razliku od svojih direktnih konkurenata, uprava “crveno-belih“ nije morala da se bavi stručnim štabom, Tomić je sigurno vodio ekipu kroz takmičenja, ali nije uspeo u nameri da osvoji prvi trofej u sezoni, na turniru u Nišu.
Od tada je, čini se, došlo do određene disharmonije u sastavu, treba istaći da je povreda Muhameda Fajea prilično uticala na to, a ostaje da se vidi da li će ekipa uspeti da nadomesti nedostatak prvog plejmejkera ekipe Džoa Reglenda.
Bez obzira na ishod majstorica, ljubitelji košarke na prostorima bivše Jugoslavije moraju da budu zadovoljni zabavom koju im je priredila ova sezona ABA lige.
Prve četiri ekipe se jesu odvojile od ostatka lige, ali su, čini se, nikad izjednačenije, svaka je prošla kroz razne faze i svaka je na svoj način zaslužila da dobije srećan kraj svoje filmske priče.
Treba reći i da su, možda više nego ikada ranije, na domaćim parketima zaigrali igrači vrhunske klase, možda ne u vrhunskoj formi i sigurno u godinama kada je pad u formi neminovan, ali imena ostaju imena i daju značaj čitavoj ligi.
Ipak, na kraju pobednik može biti samo jedan, a konkurente za tu poziciju ćemo dobiti posle, moramo biti uvereni, spektakularnih mečeva koji nas će obeležiti vikend pred nama.
Živela košarka!
Spasoje Veselinović
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
