Bogdanović u Atlanti – Golden Stejt 2.0
Atlanta Hoksi su rešili da krenu u napad na šampionsku titulu.
Stefan Nikolić
Dakle, kao što svi znate, srpski košarkaš Bogdan Bogdanović više nije član Sakramento Kingsa, već će karijeru nastaviti u Atlanta Hoksima koji su mu ponudili četvorogodišnji ugovor vredan 72 miliona dolara.
Nije stigao samo Bogdanović, nedavno je ugovor potpisan i sa Danilom Galinarijem, Krisom Danom, Ražonom Rondom, a i na NBA draftu su pokupili sjajnog Onjeku Okongvua.
Bogdanović je faktički treći srpski igrač koji je igrao u dresu Atlante, posle Željka Rebrače i Vladimira Radmanovića, a četvrti srpskog porekla pošto je prvi Amerikanac srpskog porekla, "Pistol" Pit Maravič.
Hoksi su već Bogdanu poželeli dobrodošlicu (jasna asocijacija na čuvenu pesmu), ali šta to znači za NBA ligu? Zbog čega pokušavam da poredim Golden Stejt i Atlantu?
Saznaćete uskoro.
Dakle, Golden Stejt Vorirosi su napravili ozbiljnu ekipu birajući pametno na NBA draftu i praveći odgovarajuće trejdove na popune rupe u rosteru i to su radili na jako interesantan način koji Atlanta pokušava da iskopira ili se barem tako čini.
Tre Jang je paralela sa Stefom Karijem, a Bogdan Bogdanović je u ovom poređenju Klej Tompson iako je to inicijalno bio Kevin Hurter, dok će Drejmonda Grina "glumiti" Džon Kolins, a Endrua Boguta Klint Kapela, umesto Šona Livingstona je tu Ražon Rondo i tako dalje... Shvatate poentu.
Golden Stejt Voriorsi su agresivnom igrom baziranom na šutu za tri poena napravili velike probleme u ligi, naterali su mnoge timove da plaćaju penale za luksuz kako bi stvorili što bolji tim da im se suprotstave, ail nisu uspeli...
Da li ste čuli za termin "Neli Bol" ili možda "Point Forward"? Point Forward je danas jako popularan termin, Janis Adetokumbo je tu poziciju vrlo aktivno pokrivao u Milvoki Baksima kod Džejsona Kida, Ben Simons je takav igrač, a mnogi će reći i Lebron Džejms.
Znate, nije uvek bio slučaj da se visoki igrači koriste kao plejmejkeri.
Don Nelson je prvi pokušao da sa dvometrašem napravi pometnju kada je nisko krilo Markiza Džonsona u Milvokiju početkom osamdesetih stavio na plejmejkera.
Posle je i Pol Presi pokrivao istu poziciju, a onda se dosetio da može da ima dva dobra šutera na parketu pa su Sidni Monkrif i Kreg Hodžis bili zajedno na parketu bez istinskog plejmejkera, dok centri poput Alistona Listera nisu ofanzivno pretnja već se dosta koriste za postavljanje blokova.
"Neli Bol" je tip košarke koji je proslavio Milvoki Bakse, postizali su veliki broj poena i igrali brzo, ali i dalje to nije bilo to.
Za perfekciju Neli Bola bilo je potrebno nešto drugo, malo moćnije...
Nešto što sada znamo kao "Run TMC".
Uskoro... pic.twitter.com/K8akAYs3Oi
— Stefan Nikolic (@stefanlepro) November 25, 2020
Run "TMC" je trio koji je na ovim prostorima bio izuzetno popularan, a činili su ga Tim Hardavej, Mič Ričmond i Kris Malin, kao što možete videti na slici iznad.
E, sad, ovaj trio nije biran na jednom draftu, već je bilo potreno četiri godine da se "svi sastojci dodaju", pa da Don Nelson započne najznačajniji period svoje trenerske karijere.
Kris Malin je prvi draftovan, njega su sa 7. pozicije pokupili 1985. godine i ispostaviće se da se radi o toliko dobrom šuteru da je mnogo smetao jednom Ajzei Tomasu koji je često znao da ukaže na Malinove probleme sa alkholom.
Tri godine kasnije došao je Mič Ričmond, a onda je priča "zaokružena" 1989. godine, kada je draftovan Tim Hardavej. U tom timu je bila još jedna košarkaša legenda, Manute Bol, koji je nosio broj 10 i Hardavej je preuzeo desetku.
Verovatno se pitate zašto se toliko spominje izraz "Run TMC", šta skraćenica znači i zašto je toliko važna za ovu priču...
Dakle, to Run je po brzoj igri, mnogo trčanja, niska postava i veliki broj šuteva i poena iz tranzicije, a TMC je po uzoru na čuvenu hip hop grupu "Run DMC", samo što ta slova označavaju njihova imena.
Tim Hardavej, Mič Ričmond, K(Ch)ris Malin. TMC.
Još jedan jako važan šraf ovog tima bio je i litvanski šuter, Šarunas Marčiulionis, a ne smemo zaboraviti ni Roda Higinsa. Posao ovih ljudi bio je da mnogo trče i mnogo šutiraju, što je isprva bilo okarakterisano kao "divljačka" košarka.
Ništa čudno, ovakve stvari slušamo i dan danas.
Posle 37 odigranih utakmica ovog trojca (koji još uvek ne nosi slavni nadimak), došao je Meč sa Bostonom i to je bio prvi u kom su sva trojica postigli 20 i više poena, a do kraja sezone uradiće to još oko 40 puta.
Kada je počela sezona 1990/91, Voriorsi su rasprodali čitavu halu sezonskih ulaznica i bilo je lakše upasti u Lengli centar nego na njihovu utakmicu, a i realno gledano, ko ne bi voleo da gleda takvu košarku?
Don Nelson već deset godina želi da igra ovakvu košarku, a njegovi izabranici su mu pokazali delić moći u plej-ofu te godine, što možete videti i u priloženom snimku iznad.
Sezonu su počeli pobedom nad Denverom sa 162:158, jedna od najefikasnijih utakmica u istoriji košarke. Čisto informativno, najefikasniji meč ikada su igrali Denver Nagetsi i Detroit Pistonsi kada je bilo 186:184.
Malo smo se udaljili od teme, Run TMC nije predugo trajao i brzo su se raspali bez nekih većih dostignuća, a Golden Stejt Voriorsi su se raspali već na kraju te sezone, jer je Ričmond otišao u Sakramento.
Posle njega je 1995. godine Don Nelson otišao u Dalas, a godinu dana kasnije je i Tim Hardavej svoj čuveni krosover odveo u Majami kako bi obukao dres Hita, a godinu dana nakon njega je Malin završio u Indijani.
Run TMC je 2007. godine izglasan za najbolji trio ikada u magazinu Boston Gloub, a oni se više nikada nisu susreli, da bi se Don Nelson 2006. godine vratio "na mesto zločina".
On nije zaboravio šta je zacrtao, imao je plan, ideju, igrače... Beron Dejvis, Džejson Ričardson, Stiven Džekson, Al Heringon, Monta Elis, Met Barns, Mikael Pjetrus, Adris Bijedrins, Šarunas Jasikevičijus...
Oni su uspeli da izvedu jedan od najvećih poduhvata u istoriji košarke eliminisavši bivši tim Dona Nelsona, Dalas Maverikse. Njih je sa klupe vodio Ejveri Džonson, koga je postavio upravo Don Nelson i igrali su u finalu godinu ranije, a sada je Dirk Novicki bio MVP.
Prvoplasirani dalas sa MVP Novickim u prvoj rundi ispada od Golden Stejt Voriorsa i Nelsonov san ostaje da živi. Golden Stejt se tog sistema nije odrekao još od osamdesetih godina.
Već sledeće godine ih nije bilo u plej-ofu, a znate li kada su se vratili? Tek 2013. godine. I verovatno se pitate šta su radili sve te godine... Pa, 2009. godine su uzeli Stefa Karija, 2011. Kleja Tompsona, 2012. Herisona Barnsa i Drejmonda Grina, a tada su i napravili trejd za Endrua Boguta i ekipu je napustio Monta Elis.
Ljudi nisu imali mnogo razumevanja, govorilo se da im je Don Nelson pomutio pamet, da su ludi što su trejdovali Elisa i ostavili Stefa Karija koga muče povrede i redovno propušta utakmice i svašta su još nešto govorili.
Bob Majers, Džeri Vest i Mark Džekson su zajedničkim snagama radili na svemu ovome i na kraju je stigao Andre Igudala. Voriorsi su u plej-ofu te 2013. godine izbacili Denver i Igudala je stigao u Ouklend.
Kaže da je glavni razlog dolaska investiranje u silikonsku dolinu, ali taj deo ćemo ostaviti za drugi tekst.
Da, Stef Kari je mnoge naterao da progutaju svoje reči, Stef je postao "Šef", a pobede su se nizale kao na traci, da bi tamo 2015. godine stigla i prva šampionska titula Voriorsa pod patronatom Stiva Kera i Luka Voltona.
Dakle, san Dona Nelsona je živ. Neli Bol je najdominantnija stvar u košarci i svi žele da kopiraju taj stil, a uskoro će se i javno obelodaniti takva stvar. Dolaskom Kevina Durenta su postali jedna od najjačih ekipa u istoriji košarke.
Svašta su Voriorsi mogli, ali nisu uspeli. Nisu uzeli tri titule u nizu, ali će ostati upamćeni kao jedna od najdoninantnijih ekipa svih vremena. Nema više Run TMC ali ima SBDS – Small Ball Death Squad.
Drugo ime, ali filozofija je ista.
Kao prvo i osnovno, želim da ponovim da ne objašnjavam sve ovo da bih rekao da će Atlanta Hoksi biti sledeći Golden Stejt Voriorsi, nezadrživa aždaja zbog koje se maltene menja košarkaški pravilnik.
Hoksi nisu igrali plej-of još od 2017. godine i teško je da mogu tek tako preko noći da postanu sila. Možda za par godina, nismo vidoviti... Oni su ispunili obećanje, napravili su jezgro tima za "Neli Bol" iliti "SBDS" i sada popunjavaju rupe.
Ključno je to da Tre Jang bude njihov Stef Kari. Takođe i tu možemo povući paralelu. Obojica su imala povredu stopala u periodu kada se u njih sumnjalo (nije toliko velika slučajnost, ruku na srce), ali su obojica došla u ligu sa velikim upitnikom.
Setimo se samo, Kari je sa Dejvidsona stigao u NBA, a to baš i nije poznat univerzitet, dok je Tre Jang došao sa Oklahome kao izvandredan šuter, ali njegov tim i pored specijalne pozivnice nije preživeo prvo kolo završnog turnira.
Oni nisu toliko slični igrački, pogotovo u izboru šuteva i pasova koje će podeliti i mnogo će važnija biti uloga Kleja Tompsona, baš kao što je to bilo u originalnim Voriorsima.
Oni za to mesto imaju dva imena – Kevina Hurtera i Bogdana Bogdanovića. Šutevi sa polu distance će biti jako važni za ekipu Lojda Pirsa, takođe će kretnja kroz blokove imati veliku ulogu, a u pojedinim situacijama i uloga sekundarnog plejmejkera kako bi se Tre Jang oslobađao čuvara i šutirao trojke.
Možda je upravo to ključno. Ipak, u Golden Stejtu je možda i najvažnija figura bio Drejmond Grin. Trenutno u ekipi ne postoji takav igrač, ali "prljav posao" može efektivno da obavlja Džon Kolins, a ne smemo zaboraviti ni Onjeku Okongvua.
Andre Igudala je bio takođe dosta bitan u celoj priči, ipak se radi o najkorisnijem igraču finala 2015. godine i njegovo mesto bi u Atlanti mogao da pokrije Diandre Hanter.
On je sličnih karakteristika i može da bude zaista sjajan defanzivac, ali će i on svoje mesto deliti sa iskusnim Danilom Galinarijem koji će menjati i Kolinsa na četvorci, a tu je i Kem Rediš koji je efektivan šuter.
Dakle, Atlanta je jasno i svesno birala igrače koji liče na one iz Golden Stejt Voriorsa. Ratnici su podelili uloge veoma rano i jasno je da se radi o izuzetno kvalitetnim igračima pogotovo onim koji su dolazili kao slobodni agenti.
Svi su na neki način bili zvezde kada je to bilo potrebno. Čak i Herison Barns koji je oslobodio mesto u seleriju za dolazak Kevina Durenta. Ražon Rondo je dokazani šampionski igrač, dok je Kris Dan jedan od najboljih bekap plejmejkera u ligi.
Rebilding Atlanta Hoksa je završen. Šta su birali, birali su i sada im predstoji sklapanje kockica, naporan rad na treninzima i dokazivanje na utakmicama tokom regularnog dela sezone i plej-ofa.
Sve zavisi od njih. Apsolutno sve i to je ono čemu svaka ekipa teži kada izlazi iz rebildinga – da dobiju na draftu ono što su želeli i da se ti igrači razviju, a vreme će pokazati da li su birali kako treba.
Biće veoma zanimljivo gledati Atlantu već ove sezone i koliko će zapravo podsetiti na Golden Stejt.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
