Potezi od kojih zastaje dah – dominacija Peđe Stojakovića i "eksplozija" obruča
Subotnje veče NBA "Ol Stara" kod većine fanova predstavlja onaj najveći spektakl, pošto tada gledamo takmičenje u zakucavanjima i u brzom šutiranju trojki.
Stefan Nikolić
Prošle godine ste imali priliku da se upoznate sa počecima NBA "Ol Star" utakmica, njenom značaju na košarku generalno, ali i na koji je način preuzeta od ABA lige.
Što se tiče subotnjeg dela programa, prvo ćemo imati priliku da posmatramo nadmetanje u tome ko ima najbolje veštine sa loptom, radiće se poligoni, a učestvuju Domantas Sabonis, Spenser Dinvidi, Paskal Sijakam, Bem Adebajo, Šej Gildžes Aleksander, Kris Midlton, Patrik Beverli i Džejson Tejtum.
Tejtum je prošle godine osvojio ovo takmičenje, a evo kako je sve to izgledalo.
Ovaj događaj uveden je u NBA u sezoni 2002/03 i tada je izgledalo nešto drugačije, merilo se vreme (dakle nema direktnog duela) i igrač koji uspeo da prođe u najkraćem vremenu bude pobednik.
Tako je prvi put titulu sa sobom poneo Džejson Kid, tada član Nju Džerzi Netsa koji je čitav poligon prešao za 35.1 sekund.
Verovali ili ne, ali samo su Dvejn Vejd, Stiv Neš i Demijan Lilard uspeli po dva puta da osvoje ovo takmičenje, pa bi Tejtum ukoliko eventuelno osvoji bio član elitnog društva.
Naredno takmičenje često bude najzanimljivije ili da kažemo najkompetitivnije, pošto ćemo malo govoriti o brzom šutiranju trojki.
Svakom košarkaškom fanu sa ovih prostora kada spomenemo takmičenje u brzom šutiranju trojki, on će se sa setom prisetiti Predraga Stojakovića i njegove dvogodišnje dominacije.
Poznato je da su ljudi sa podočnjacima odlazili na posao zbog utakmica Sakramento Kingsa, ali ovo je bio događaj kada su i školarci imali priliku da uživaju u potezima nekog srpskog NBA košarkaša.
Prvi put idemo do sezone 2001/02 i Peđine prve šampionske titule, kada je uspeo da bude bolji od jednog Stiva Neša, Pola Pirsa, Stiva Smita, Reja Alena ili Velsija Persona, koga je porazio u šampionskoj rundi.
Peđa je uspeo da osvoji drugu šampionsku titulu odmah sledeće godine. Odbranio je tron najboljeg NBA šutera pobedivši Veslija Persona po drugi put. Samo je Persona ovoga puta više bolelo pošto se kao "optisan" vratio i pao posle produžetka od 30 sekundi.
Peđa je tada ubacio 22 poena, što i dan danas važi za jedan od najboljih performansa koji je prikazan subotnje večeri.
Da li ćemo sada moći da gledamo nešto slično? Odgovor će nam dati Davis Bertans, Devin Buker, Devonte Grejem, Džo Heris, Badi Hild, Zek Lavin, Dankan Robinson i Tre Jang.
Devin Buker je zauzeo mesto na Ol Staru umesto Bojana Bogdanovića, što je takođe podiglo mnoge obrve i izazvalo gnevnu reakciju samog Bogdanovića putem "Instagram" profila.
Sve je ovo počelo 1986. godine kada je pokojni Dejvid Stern odlučio da malo "začini" ligu i "Ol Star" učini još zanimljivijim.
Pobednik prvog takmičenja u brzom šutiranju trojki bio je Leri Bird, koji je uz Krega Hodžsa jedini košarkaš ikada koji je uspeo da to uradi tri puta, s tim što Hodžs drži rekord po ubačenim trojkama (dakle ne poenima, trojkama).
Ipak, Lerijeva titula 1988. godine ostala je upamćena po još nečemu. On je na takmičenje izašao u trenerci, a pre početka samog događaja ušao je u svlačionicu s pitanjem:
"Samo sam došao da vidim ko će da završi kao drugi"
Čisto ako vas zanima, Dejl Elis je završio kao drugi.
Kada smo već kod rekorda i interesantnih šuterskih okršaja, da se vratimo na sezonu 2017/18 kada je "ruki" Devin Buker uspeo da pobedi "Splash Brothers" Stefa Karija i Kleja Tompsona, sa rekordom kada je šutirao 24/38.
Devin Armani Buker čiji je idol Danilo Galinari drži jedan od rekorda u brzom šutiranju trojki. Armani kao srednje ime je dobio pošto je njegov otac Melvin u tom klubu dugo igrap košarku.
Splash Brothers jesu izgubili te godine, ali su zato dve godine ranije uspevali da titule odnesu sa sobom. Prvo je Stef Kari osvojio 2016. godine u Njujorku, da bi ga Klej Tompson pobedio naredne godine u Torontu.
Taj Ol Star u Torontu je bio čuven po mnogo čemu. Bio je poslednji za legendarnog Kobija Brajanta, a doneo nam je i legendarno takmičenje u zakucavanjima o kome se i dan danas govori i koje se smatra za jedno od najboljih ikada.
Okršaj su obeležili krilni centar Orlando Medžika Eron Gordon i bek šuter Minesota Timbervulvsa (sada Čikago Bulsa) Zek Lavin.
Posle nekoliko rundi atraktivnih zakucavanja dobili smo i produžetke, a tada je na opšte razočarenje titulu sa sobom odneo Zek Lavin. Da li je žiri tada doneo pogrešnu odluku?
Daleko od toga da je u pitanju bila prva kontroverzna odluka sudija da se jedna zvezda proglasi pobednikom, a da se druga navodno ošteti. Slična je situacija bila nekoliko godina ranije kada smo gledali fantastičan okršaj između Džavejla Megija i Blejka Grifina.
I pored nekoliko zakucavanje koje do sada nismo videli (što je, jelte, jako važan faktor) Blejk Grifin je preskočio haubu KIA automobila i odneo pobedu, na takođe nezadovoljstvo publike širom sveta.
Ali, dosta o tome.
Mogli bismo da se prisetimo momenata u kojima je Nejt Robinson oduševio sve prisutne i uz Spada Veba ostao najniži košarkaš kome je ovo pošlo za rukom.
Zanimljiv je podatak da je Mahmud Abdul Rauf imao jedno učešće na takmičenju iako zapravo nikada nije zakucao na utakmici.
Majkl Džordan i Dominik Vilkins su bile prve velike zvezde koje su se sukobile na ovakvom događaju, a Majkl nam je priredio i neka zakucavanja koje nikada nećemo zaboraviti i sebi uspeo da dodatno podigne cenu i ureže u memorije svoju kompetitivnost.
Čak je i pokojni Kobi Brajant imao učešće 1997. godine i odneo pobedu sa sobom. I to kao "ruki".
Za kraj smo ostavili dva kultna takmičenja u zakucavanjima o kojima se zapravo i nema šta reći. Jednom je pobedu odneo Džejson Ričardson, a drugi put niko drugi do Vins Karter.
Novi milenijum, nova opsesija, nova velika zvezda.
Ove godine će se nadmetati Pet Konaton i Derik Džons Džunior kao dva mlada debitatna, a naspram sebe imaće nekadašnje šampione "Supermena" Dvajta Hauarda i Erona Gordona.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
