Srbija se dogovoriti ne može, ali grabi ka Nemačkoj
Činjenica je, nismo navikli da Srbija igra loše, a pobeđuje. Ali, više nam prija kada je tako, nego obrnuto.
SS
Fudbalska reprezentacija Srbije posle dva kola kvalifikacija za EURO 2024 ima maksimalnih šest bodova, pa se po prvi put u poslednje 24 godine desilo da na startu ciklusa ima 2/2.
Uz to, "orlovi" nisu primili nijedan gol i naizgled ne postoji nijedan razlog za nezadovoljstvo. Ali, ne ide to tako u nas...
Ne tako davno, pre samo tri meseca, Srbija je igrala ofanzivno, na gol više, lepo za oko. I bila nokautirana u Kataru u sva tri susreta na Mundijalu. Naravno, i sa razlogom, žestoko kritikovana.
Ustanovljen je problem, nalazio se u defanzivi i on je, makar za sada, uspešno saniran. Radilo se na tome, mora se priznati. Srbija nije primila nijedan gol protiv Litvanije i Crne Gore, ali joj se zamera što je dozvolila baltičkoj zemlji dve šanse, odnosno, Crnogorcima kontru iz koje je Stevan Jovetić naterao Vanju Milinković-Savića da se istakne.
A zapravo, možemo li da govorimo o užasno lošoj kreaciji i kontroli utakmice od strane veznog reda Srbije? Ili o nemoći koja usledi kada Dušan Tadić nije u mogućnosti da distribuira lopte, te mučenju sa rešenjima Sergeja Milinković-Savića i bekovima jalovim da naprave razliku (u nedostatku Filipa Kostića)?
Jedan od zaključaka može biti: nikada se fudbalska Srbija neće dogovoriti da li želi da pobeđuje ružno ili da gubi lepo.
Prevaga iskustva i suvog kvaliteta
U odjavi Litvanije i najavi utakmice sa Crnom Gorom, istakli smo da je teško pobeđivati na lepotu nakon onakvog kraha na Svetskom prvenstvu, te da su najvažniji bodovi protiv, istini za volju, slabijih od sebe.
"Kako je to Srbija 'velika reprezentacija'", glasili su pojedini komentari, ali u ovoj kvalifikacionoj grupi G mi zaista jesmo najveći.
Čak ni Mađari, koji smo ocenili vrlo opasnim, a oni to demonstrirali protiv Bugarske (3:0), nemaju to iskustvo igranja na dva uzastopna Svetska prvenstva i igranju ovakvih duela.
Crna Gora pogotovo nije na tom nivou, te smo u tom tekstu ocenili da je potrebno pokazati da je "stariji brat" još uvek jači od "mlađeg".
I upravo je na iskustvo i suvi kvalitet Srbija savladala Crnu Goru "pod Goricom". Izdvojili bismo tri situacije koje su rešile meč.
Piksi uočio problem, za promenu
Tokom Svetskog prvenstva u Kataru zamerali smo na ovim stranicama selektoru Stojkoviću vođenje utakmica, posebno, protiv Kameruna i Švajcarske, kada nije imao plan B i bio potpuno odsutan sa klupe kada je trebalo nešto promeniti na terenu.
U ponedeljak uveče to nije bio slučaj, za promenu, već su njegove dve izmene na poluvremenu preokrenule stvari i pogurale Srbiju ka trijumfu.
Prva je bila jasna kao dan, jer Filip Đuričić nije klasičan "ving bek", pa je em remetio postavku u formaciji, em je gušio Dušana Tadića koji se previše izvlačio na krilnu poziciju i bio daleko od gola, pa je samim tim i Aleksandar Mitrović bio bezopasan.
Druga je bila ključna. Iako je Ivan Ilić dao maksimum, nije bio pravi parnjak Marku Grujiću na sredini, pa je morao da ostane u svlačionici. Ušao je Dušan Vlahović kao drugi napadač, a na Ilićevu poziciju iz ofanzivnog dela vratio se Sergej Milinković-Savić.
Prevaga na sredini terena lako je bila uočljiva i Crna Gora je po automatizmu morala da se povuče jer je SMS mnogo problematičniji sa te pozicije centralnog veznog, Dušan Vlahović je rasteretio Mitrovića i odvlačio defanzivce Crne Gore, pa se i Tadić lakše uvlačio između linija protivničkog tima.
Tas na vagi se golemo preokrenuo na stranu Srbije.
Srbija je dobila klasnog golmana
Znali smo odavno, uz dužno poštovanje, da Marko Dmitrović i Predrag Rajković nisu te potrebne "jedinice" Srbije. Istina, Rajković je išao ka tome, ali je sa nekoliko kikseva pokvario utisak.
Dugo smo čekali i konačno dočekali da pojavi Vanja Milinković-Savić. Zapravo, tu je on već duže vreme na fudbalskoj mapi, ali je bilo potrebno da se smiri njegova užarena glava i da sav fokus usmeri isključivo ka fudbalu.
Još ponekad, kao u 20. minutu, zaigra srce navijačima kada ga vide kako dribla ispred sopstvenog gola (VAR bi verovatno poništio gol zbog povlačenja Vešovića), ali sve češće nas VMS uverava da će se pojaviti u pravom trenutku kada je najpotrebnije.
Tako je bilo u 57. minutu kada je pukla kontra koja je ceo meč mogla da preokrene naglavačke. Stevan Jovetić je lepo gađao, želeo da ga ulovi na pogrešnoj nozi i dok je markiran, ali se Vanja nije dao.
Sjajno se izvio, prizeman šut vrhovima noktiju sproveo u korner i sačuvao nulu na semaforu. Od tog momenta, kao da su se domaći obeshrabrili, znali su da će to biti najveća šansa koju će dobiti protiv Srbije i nisu je iskoristili.
Udahnuo je golman vazduh u pluća "orlovima", raširio im krila, dok je "sokolovima" potpuno sasekao. I 20 minuta kasnije videli smo koliko je to bio bitan momenat.
"Namazani" Pavlović i uporni Vlahović
Strahinja Pavlović jeste veoma mlad, ali je uspeo da na iskustvo, pa čak pomalo i sportski bezobrazluk, uđe u glavu rivalima i natera ih da pokleknu.
Najpre je krajem prvog poluvremena ušao u klinč sa jednim protivničkim igračem kod korner zastavice, iznervirao pola tima Crne Gore i povukao se.
Nastavio je da vodi ratove na terenu sa mnoštvom njih, a na kraju je puklo u 78. minutu kod Marka Vešovića koji je pokušao da iscenira njegov prekršaj u napadu kog nije bilo. Stalo je nekoliko domaćih igrača gledajući ka Klermonu Turpanu, dok je lopta ulazila u mrežu posle šuta Dušana Vlahovića.
Vlahovića, koji je u prvih nekoliko sekundi drugog poluvremena, po ulasku na teren, bio vidno nervozan i ljut što prvi pas nije otišao baš prema njemu.
Kasnije je još par puta, poput promašaja glavom nakon centaršuta Pavlovića, vidno bodrio sebe i pričao sebi u bradu sve dok nije, sa dva gola klasnog napadača i to pored štopera kakav je Stefan Savić, završio posao za Srbiju.
Jedina kritika koju mu u ovim redovima upućujemo jeste odnos posle meča prema navijačima i javnosti, jer nije dao nijednu izjavu, iako je to cela Srbija čekala.
Stavio je kapuljaču i odjurio u autobus, ne želevši da govori niti za televiziju, niti za portale i novine, osim za jutjub kanal FSS, makar nam je tako rečeno u njegovu odbranu.
Srbija sada ima rezervisanu kartu za EURO, prvi posle 24 godine, i autoput da ode po nju. Prva sledeća stanica biće Razgrad gde će ih sačekati Bugari u nokdaunu.
Videlo se da selekcija koju predvodi bivši selektor Srbije, Mladen Krstajić, nije kadra da isprati Mađare, a više ih boli uvodni poraz od Crne Gore zbog čega imaju nula bodova u prva dva meča.
Kada bi Srbija upisala trojku i tamo, odlepila bi se sasvim dovoljno i od tog rivala, te ga precrtala i okrenula se rešavanju poslednjeg problema, "lake konjice" u severnom susedstvu.
Mada bi EURO bio veoma blizu već tada, jer će tamo proći najbolje dve selekcije, a utoliko je bitna pobeda od dva gola razlike u Podgorici.
Tek da se održi distanca u odnosu na "mlađeg brata", iako bismo svi voleli da zajedno odu u Nemačku.
Zaslužili su makar da navijamo za to posle aplauza himni "Bože pravde" i dočeka koji su u Podgorici priredili bivšim sunarodnicima.
Autor – Stefan Smuđa
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
