15 godina i 1/17: Ima li Srbija novog Laneta za Lisabon?
Fudbaleri Srbije pred sobom imaju težak zadatak.
Miloš Simanović
Pobedom nad Azerbejdžanom (3:1) došli su u situaciju da pretposlednji mesec "preleže" na čelu A grupe sa bodom više od Portugala, ali i mečom više.
Upravo ovaj drugi podatak navodi na to da je "Orlovima" neophodan trijumf u Lisabonu, osim u slučaju da Irci šokiraju Ronalda i drugove i pobede.
Kako su čuda retka, posebno u ovoj situaciji kada su se Irci oprostili, a Portugalci pred imperativom, svi u taboru naše reprezentacije razmišljaju o "brejku" na stadionu "Žoze Alvalade".
Iako im bliža prošlost kaže da su im šanse ravne čudu koje se dešava jednom u deceniji.
Šta kaže bliža istorija?
|
Računajući od ostamostaljenja 2006. godine samo smo jednom skinuli skalp velike selekcije.
Da stvar bude jača bilo je to pre 11 godina u Južnoj Africi na Mundijalu, koji i sada želimo da vidimo, protiv Nemačke kada je odlučio gol Milana Laneta Jovanovića.
Sudarali smo se sa Portugalom u čak četiri navrata, Francuskom, Italijom, Belgijom, Brazilom, pa i Hrvatskom u koju ubrajamo kao svetskog viceprvaka, ali nijednom nismo slavili.
Od ukupno tih 16 utakmica na domaćim i gostujućim terenima nismo nikada osetili slast pobede.
|
Sa narednim rivalom smo najviše igrali, 2007. smo dva puta remizirali 1:1, 2015. dva puta izgubili 2:1, a pre dve godine još jednom odigrali 1:1 u Lisabonu, ali lako pali u Beogradu 4:2.
U ovim kvalifikacijama smo odigrali 2:2 posle dva gola minusa, pa sada sledi "revanš" u domu lisabonskog Sportinga, u kome je Ronaldo odrastao.
Lepa uspomena u jednom okršaju je Francuska, ispred koje smo otišli baš u Afriku, ali sa porazom i remijem u Beogradu sa igračem više, što je možda meč u kome smo bili najbliži.
Možda smo samo još protiv Hrvatske u Beogradu imali šansu. Na ostalim – ništa!
Doduše, nikada nismo ni preživeli brodolom, možda izuzev onog od moćne Belgije u nastajanju, iako je rezultat bio previsok prema stanju na terenu.
Kada sve sve podvuče ukupni skor je mizernih 1-6-10!
Na sve to nismo računali poraze "Orlova" u prijateljskim susretima sa Nemačkom (i jedan remi), Brazilom i čak tri sa Francuskom, jer smo hteli presek samo takmičarskih mečeva.
Piksi dao poslednji pečat u kvalifikacijama
Sve ovo nam govori da je Piksijevom timu potreban, blago rečeno, ogroman podvig i to na travi Kristijana Ronalda i drugova.
Ništa uspešniji nismo bili ni u zajednici sa Crnom Gorom, bez ijednog skalpa u kvalifikacijama, a poslednji koji se pamti je onaj u režiji baš Dragana Stojkovića.
Srušio je Francusku 3:2 daleke 1988. godine za plasman na Mundijal u Italiji, pokazavši da zna kako se to radi.
Ali, novije generacije nisu na tom nivou... Ili bar nisu bile do sada.
Može li to da se promeni?
Druga staza
Ukoliko Srbija, pak, ne slavi u Lisabonu čeka je pakleni plej-of, čak i sa ulogom nositelja.
Trenutno su ispod crte Češka, Norveška, Rumunija, Ukrajina, kao i dve selecije iz Lige nacija (verovatno Vels i Austrija).
Srbija bi u tom potencijalnom polufinalu bila favorit na svom terenu, dok bi za finale plej-ofa odlučivao žreb domaćinstvo.
S tim da bi i rival verovatno bio jači jer bi se "priključili" neki Švajcarske, Španije, Škotske, Poljske i Hrvatske.
Bar prema sadašnjem stanju stvari...
Kako god, Srbija mora da napravi podvig da bi se domogla planetarne smotre.
Put je verovatno nikad teži, ali igra, pa i rezultati, daju za pravo da se cela nacija nada.
I to je jedna od pobeda selektora Dragana Stojkovića Piksija. Čoveka koji je promenio klimu među "Orlovima".
Priredio: Miloš Simanović (Twitter)
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
