Luka Nikolić 77

Gospodin tenis

Rodžer Federer je završio karijeru. Šta reći, odakle početi, kakvu poruku poslati?

LN četvrtak, 15.09.2022. | 19:00

Tweet

Podeli

Foto: Profimedia

Voleli ga ljudi sa ovih prostora ili ne, Rodžer Federer je, prosto i jednostavno, tenis.

Čovek koji je u prethodne 24 godine, odnosno od 1998. do 2022, imao najveći uticaj na "beli sport". I to niko ne može da mu ospori.

Rodžer Federer je osvojio 103 titule.

Rodžer Federer je osvojio 20 Grend slem titula (6 AO, 1RG, 8W, 5USO).

Rodžer Federer je imao 1251 pobedu i 275 poraza i zaradio 130 miliona dolara.

Rodžer Federer je proveo 310 nedelja na prvom mestu ATP rang liste, od čega 237 u nizu (najviše u istoriji).

Rodžer Federer je osvojio i šest Završnih turnira, osam titula u dublu, ima zlato i srebro sa Olimpijskih igara, titulu u Dejvis kupu.

Rodžer Federer je jedini sportista za kojeg mnogo ljudi govori da je najveći iako su svesni da on to statistički nije.

"Federer je tenis"

Ovo je izjava koju ste sigurno tokom godina mnogo puta imali priliku da pročitate, rečenica koja savršeno opisuje zaostavištinu sada već 41-godišnjaka iz Bazela.

Razlog zbog kojeg se toliko ljudi vezalo za Federera nije bio samo kvalitet njegovog tenisa, već i način na koji je pobeđivao i dominirao. A, dominirao je.

Federer drži rekorde po broju pobeda na čak deset urnira ATP Tura, kao što su Vimbldon (105), Australijan open (102), Bazel (75), Hale (68), Indijan Vels (66), Završni turnir (59), Dubai (53), Sinsinati (47), Roterdam (28), Doha (27).

Osvojio je najviše Vimbldona (8), najviše US opena u nizu (5), a od juna 2004. do avgusta 2006. osvojio barem jedan set u 194 meča u nizu. Za to vreme je imao skor od 184-10 i na 35 turnira osvojio 25 titula, uključujući sve grend slemove sem Rolan Garosa.

Od 2003. do 2008. je imao 65 pobeda u nizu na travi, čak 41 zaredom na svim podlogama tokom 2006. i 2007. godine, a u periodu od 2003. do 2005. je trijumfovao u 24 finala u nizu.

Najstariji je "broj 1" u istoriji tenisa, ima 369 pobeda, odnosno 46 polufinala i 58 četvrtfinala na grend slemovima, od čega 23 polufinala i 36 četvrtfinala u nizu.

I što je možda najzanimljivije, nijednom nije predao meč. Dobro, zažmurićemo na jedno oko i "zaboraviti" ono ATP finale sa Đokovićem... Toliko je zaslužio.

Rodžer je prvu ATP pobedu zabeležio u Tuluzu 2000. godine, kada je ostvario i prvi trijumf u jednom Grend slem meču.

Prva titula došla je 2001. u Milanu kada je imao 19 godina, iste godine je pobedio legendarnog Pita Samprasa, a godinu dana kasnije osvojio prvi Masters – u Hamburgu i kvalifikovao se za Završni turnir.

Prva Grend slem titula došla je na njegovom Vimbldonu 2003. godine, a već je naredne osvojio Završni turnir i popeo se na prvo mesto ATP rang liste.

Možemo ovako da nastavimo u nedogled, što dodatno pokazuje Federerovu veličinu, ali ovo je otprilike ono iz njegove karijere što će se najviše pamtiti.

Zašto Federer, a ne Đoković i Nadal?

Poslednjih desetak godina Federerove karijere navijači su proveli poredeći ga sa Novakom Đokovićem i Rafaelom Nadalom. Uglavnom s razlogom zbog uvek bitne bitke za GOAT-om, ali često i nepotrebno.

Federer je sa Đokovićem na 23-27, dok je sa Nadalom na 16-40.

To je jedan od razloga zbog kojeg, realno gledano, Rodžer Federer nije najveći svih vremena.

To ne menja činjenicu da je Federer "nešto najlepše što možete videti u tenisu", kako je to jednom prilikom prokomentarisao čuveni Džon Mekinro.

Kog god člana "velike trojke" podržavali, za svakog postoje posebni argumenti zbog koje ste se u istog "zaljubili".

Federer je tenisu legao kao "kec na deset" u trenucima kada mu je bio najpotrebniji. On je izdigao ovaj sport na nivo kojeg nikada nije bio ni blizu, a Nadal i Đoković su to kasnije podigli do svemirskih granica.

Švajcarac je bio svetlo na kraju tunela za sport koji je uvek bio iza onih glavnih, fudbala i košarke (i drugih u zavisnosti od zemlje u kojoj se prati), da bi posle nekoliko godina od pojavljivanja on postao – tenis. I veći od njega.

Elegancija u igri kakva nije viđena i lepota igre kakva se u fudbalu može porediti sa Ronaldinjom, a u košarci sa Dejanom Bodirogom; To je ono što je očaralo navijače i zauvek ih učinilo "Federerovcima".

Da, prazne su priče da Novaka Đokovića ne vole, a Federera obožavaju – ali je, ipak, apsolutna istina da niko nikada u tenisu nije, niti će biti na nivou čoveka koji je istinski promenio ovu igru i doveo je u teniski najmračnije delove planete.

Najbolji mečevi

Specijalizovani teniski portal "Ultimate Tenis Statistics" Federerov meč sa Nadalom u finalu Vimbldona 2008. godine svrstava kao treći najbolji u istoriji tenisa.

Na četvrtom je duel protiv Novaka Đokovića u finalu Vimbldona 2019, a posle ta dva poraza na šestom se nalazi Rodžerova pobeda nad Rafom u finalu Vimbldona 2007.

Jedan od najboljih pored tih je sigurno finale Vimbldona 2009. kada je sa 16:14 u petom setu pobedio Endija Rodika.

Grafika: SofaScore

Sećanje nešto starije navijače vraća i na Rolan Garos 2009. kada je izveo "veliko bekstvo" protiv Tomija Hasa i vratio se od 0-2, ali i na prvu pobedu nad Samprasom na Vimbldonu 2001. i tadašnju smenu generacija.

Ne zaboravlja se ni finale US opena 2004. kada je uništio Lejtona Hjuita sa dva seta od po 6:0, ali ni meč za titulu na AO 2017. kada je u petom setu "okrenuo" Nadalu 1:3 na 6:3.

"Imam 41 godinu, igrao sam više od 1.500 mečeva za 24 godine i tenis mi je ukazao velikodušnost veću nego što sam ikada mogao da sanjam. Sada moram da prepoznam trenutka da završim takmičarsku karijeru", rekao je u oproštajnoj poruci Rodžer.

Više od 1.500 mečeva. I to kakvih...

Da li je moglo biti drugačije?

Na sreću po njega, Federer karijeru neće završiti mečom na Vimbldonu 2021, kada ga je u osmini finala uništio Hubert Hurkač sa 3-0 u setovima, od čega 6:0 u trećem.

Iako je u to vreme igrao iznad očekivanja bilo kog drugog 40-godišnjaka, poslednje takmičarsko pojavljivanje tenisera koji je imao karijeru kakvu je imao Federer nije dostojno baš ovakvog rezultata.

Neće prevelika uteha biti to što će se pojaviti na Lejver kupu, a ostaje žal što mesec dana nakon toga neće zaigrati kod kuće, u svom Bazelu.

Mogao je Rodžer osvojiti i više Grend slem titula, pogotovo onu jednu na Vimbldonu...

Mogao je Federer da bude i više kao Đoković i da svoj uticaj iskoristit kako bi značajnije pomogao kolegama kojima nije podaren njegov talenat. A i nije morao, realno.

Retko u sportu možemo reći za nekoga da je više učinio za njegov sport nego što je taj sport za njega, a to je u Federerovom slučaju možda i tačno.

Nakon što sva trojica odsviraju kraj, nikada više nećemo videti nekoga kao što su Đoković i Nadal, ali tek nećemo nikoga kao što je Rodžer Federer, koliko god to možda malo i glupo zvučalo i bilo teško objasniti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.