Molim vas, spasite me
Srbija, zemlja košarke u kojoj je na košarkaškim utakmicama sport u drugom planu. Bio, jeste, a realno i biće.
Luka Nikolić
Krenuli ste da pratite košarku – iz ljubavi prema tom sportu koji se igra između dva obruča, a izmislio ga je Džejms Nejsmit.
Navijali ste za Crvenu zvezdu ili Partizan, voleli ste taj klub i nadali ste se da će da pobedi svakog protivnika, nezavisno od njegovog renomea ili bilo čega drugog.
Niste ni razmišljali da ćete, kada malo porastete ići na utakmice, ići da vređate sudije i protivničke igrače. Gađate ih kovanicama i flašama. Mrzite ih više nego što volite svoj klub.
Želeli ste da ovaj ili onaj ubace 30 poena – ili da vi budete ti čije ime će se skandirati "Pionirom". Da vaš klub pobedi u košarkaškoj utakmici, a ne u pisanju saopštenja.
Ono što godinama gledamo na terenima ABA lige i Superlige Srbije – na utakmicama Zvezde, Partizana i Budućnosti – realnost je koja dugo postoji, ali iznova kulminira.
"Verovatno nemam vremena da kažem sve što bih rekao. Mnogo toga mi je na duši. I pored osvojenog trofeja, veliki ukus gorčine imam. Ovo ne govorim ni kao zvezdaš, ni kao partizanovac, nego kao igrač na čijim leđima se kola lome. Voleo bih da se nešto promeni po tom pitanju. Ovakvo igranje i pražnjenje dvorane svaku utakmicu ne znam kome ide u korist. Giljali smo deset meseci da se izborimo za prednost domaćeg terena i onda na nerešen rezultat u drugom poluvremenu ostajemo sa praznom dvoranom, posle pauze od sat vremena gde utakmica može da ode na bilo koju stranu. U kratkim crtama sam rekao šta sam rekao, sada je na ljudima na pozicijama da omoguće da se to više ne dešava ako je ikako moguće", izjavio je posle "majstorice" finala ABA lige krilni centar Zvezde Luka Mitrović.
Haos posle završetka utakmice… pic.twitter.com/5r1owFxZ4P
— B92 Sport (@b92sport) May 29, 2022
Nikola Kalinić je istovremeno dodao – dokle više?
Dokle više da sudije gotovo svaku bitniju ili vreliju utakmicu najvećih klubova budu gađane predmetima kao što su flaše, upaljači i slično?
Dokle više da gledamo incident za incidentom koji traje više nego aktivna igra na terenu, pa utakmice između Zvezde i Partizana traju po tri ili više sata?
Dokle više da se pre, tokom i posle utakmice priča o svemu, samo ne o onome što se dešava unutar košarkaškog igrališta?
Dokle više da navijači, odnosno "navijači", leče svoje lične i životne frustracije na ljudima sa kojima nikada nisu prozborili nijednu reč, o kojima ne znaju ništa sem da im je posao da igraju košarku?
Jer – njihov klub je uvek pokraden. Sudije su uvek protiv njih. Taj i taj igrač je uradio to i to, ali ne i njihovi, oni to ne rade. I taj i taj trener je takav i takav, sudija onakav, a igrač ovakav.
'Ajde zbog toga da mu vređamo ženu, decu i sve što mu je milo. Ne, ne, nije dovoljno. Mogli bismo da ga gađamo telefonom u glavu.
"Apelujem na navijače Partizana na svakoj sledećoj utakmici, da ovo nikada više ne rade. Da dozvole protivničkom timu da igra, kao što bih i ja voleo da tako odem u dom drugog tima. Ova slika je otišla u Evropu. Šta će ljudi da misle o nama? Šta će da se priča? Padale su flaše, predmeti i na prošlom meču. Velika je sramota o onome što se događalo pre tri dana i sada", izjavio je tokom finalne serije trener Partizana Željko Obradović.
Ali, uzalud.
Obradović može da apeluje na navijače svog kluba koliko god hoće, teško da će se ikada išta promeniti, a isto je i za njegovog kolegu ili članove oba "večita" rivala.
Mržnja prema najvećem rivalu na ovim prostorima toliko je duboko usađena u neke "navijače" da njima ni reč njihovih idola i baš onih ljudi koje dolaze da navodno podrže na utakmicama ne može da pomogne.
Je l' zašto bismo poslušali tog Mitrovića ili Obradovića zbog kojeg smo došli na utakmicu i dali novac za kartu? Šta on nama ima da priča, mi ćemo po svome.
Atmosfera na utakmicama u Srbiji, odnosno Evropi, često se ističe kao superiorna u odnosu na onu koju imamo u američkoj NBA ligi, po kvalitetu ubedljivo najjačoj na svetu.
Zbog rigoroznih pravilnika ponašanja, ali i mentaliteta tamošnjeg naroda, atmosfera u NBA plej-ofu često se može uporediti sa onom u drugom kolu Evrolige.
Rešenje za problem koji ima ABA liga nije taj da se pređe na američki sistem, ali to ne znači da ništa ne treba da se promeni, naprotiv.
Između toga da najuzbudljivija stvar van terena bude nekoliko povika "di-fens" tokom utakmice i toga da se sudije, treneri i igrači gađaju predmetima i da se na teren ubacuju topovski udari postoji jedan ceo "okean".
Da bi atmosfera bila brutalno dobra nije potrebno da se gnusno vređaju žena ili sin Nebojše Čovića, šta god vi mislili o tom istom Čoviću.
Nije potrebno da se peva ono što se peva Željku Obradoviću, Zoranu Saviću ili Novici Veličkoviću.
Niti ono što se pevalo Milanu Mačvanu, niti ono što se peva Nikoli Kaliniću. Niti da se drmaju koševi, niti da se unose lutke sa otkrivenim polnim organom, niti da se unose kese sa urinom.
Najmanje je potrebno da se nekome polomi glava zbog toga što mrzite protivnika više nego što volite svoj klub.
U šta se jadranska košarka pretvorila?
To što praktično oduvek bilo katastrofa, ne znači da nekada ne treba da dođe do trenutka kada će neko da zaustavi šizofreniju koja se nekada zvala košarka.
U poslednje tri sezone, izuzev one 2020. godine kada je vladala korona, gledali smo tri finalne serije ABA lige u kojoj su se ljudi više krstili nego divili.
Zvezda i Budućnost doveli su termin "atmosfera linča" na neke nove nivoe, a ove godine su navijači Partizana bili dostojna zamena za Podgoričane.
Kada mi se umesto kvaliteta serije ocenjivao barbarizam navijača, Partizan i Zvezda bi bili članovi "A" licence Evrolige ispred Barselone i Real Madrida, a ovako smo i dalje tamo gde smo bili pre 20 godina.
Evroligo, molim te, daj nam "A" licencu. Gledaj kako lepu atmosferu pravimo, igrali smo dve utakmice više od šest sati jer je dvorana morala da se isprazni da sudije ne bi završile u Hitnoj.
Nekada je ono što su navijači priređivali bilo stvarno nešto što je svaki ljubitelj sporta u Srbiji želeo da bude slika koja će se slati u svet.
Navijači Zvezde i Partizan u fudbalu i košarci su, stvarno, među najboljima na svetu, ali ako je cena tog uspeha ono što nekoliko godina gledamo u Beogradu – da li je vredno?
Da li ima smisla da želimo dve karte za Evroligu, a upravo smo ostali bez jednog od dva najveća kluba u zemlji dan pred početak Superlige Srbije?
"Iskreno, veoma smo iznenađeni ovakvom odlukom Partizana. Ne postoji apsolutno ni jedan jedini razlog za tako nešto. Ovim je nanesena ogromna, izuzetna šteta srpskoj košarci, ligi ali i državi Srbiji, koja puno ulaže u naš sport", izjavio je predsednik KLS Aleksandar Grujin.
Šteta srpskoj košarci nanosi se već skoro mesec dana, a ovaj potez Partizana je samo šlag na tortu.
Istini za volju, ko bi zdravog razuma na mestu košarkaša i članova stručnog štaba Partizana želeo da proživi još nekoliko utakmica onoga što se desilo u finalu ABA? Takvih teško da ima i u Crvenoj zvezdi.
Ipak, odustati od nekog takmičenja – i to nacionalnog prvenstva – dan pre početka je samo još jedna potvrda da živimo u svetu u kojem je odgovornost za svoje odluke misaona imenica.
To, doduše, mogu da demantuju čelnici KLS-a ukoliko kazne Partizan onako kako je u pravilima navedeno i kao faktor ne uzmu to što se radi o višestrukom šampionu Srbije, već kao da je reč o bilo kom drugom klubu.
Šta god bude odluka KLS-a ona, realno gledano, neće imati nikakav uticaj na epohu širenja mržnje od strane pojedinih članova i jedne i druge strane.
Kazne za ponašanje navijača su mizerne u poređenju sa onim šta se dešava.
Kazne za komentarisanje suđenja, prepucavanja saopštenjima i sve udarce "ispod pojasa" su praktično nepostojeće.
Obradović je posle "majstorice" rekao da mora da se sedne i popriča o tome kako zaustaviti situacije kakve smo imali prilike da gledamo.
"Prvi novčić opomena, drugi novčić – napolje. Flaša, vređanje, isto", rekao je Obradović i dodao:
"Kada sam dolazio ljudi su mi rekli da očekujem sve i svašta, ali ovo nisam očekivao. Mnogo volim ovaj posao i mnogo volim Partizan i ne znam kuda će ovo ići".
Ići će u pravcu u kojem ide, ukoliko se nešto drastično ne promeni. Ukoliko neko ko ima tu moć ne prestane da se plaši reprekusija koje može da ima njegova odluka.
Ukoliko neko već jednom ne lupi šakom o sto i izbavi košarku iz zatočeništva.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
