"Jedino rešenje bio je Stanković, teško da će iko ponoviti Milojevićeve uspehe"
Tri stvari obeležile su 2019. godinu za Fudbalski klub Crvena zvezda – osvajanje druge titule u nizu, drugi uzastopni plasman u grupnu fazu Lige šampiona i odlazak Vladana Milojevića.
Luka Nikolić
|
Milojević je dve i po sezone proveo u Crvenoj zvezdi i sa njom osvojio dve titule prvaka Srbije, te se jednom plasirao u grupnu fazu Lige Evrope, a dvaput u grupnu fazu Lige šampiona.
Četrdesetdevetogodišnji sturčnjak se na emotivnoj pres-konferenciji oprostio od srpske javnost i napustio Zvezdu na polusezoni sa 11 bodova prednosti nad pratećim rivalom Partizanom.
Milojević je za sobom u redovima šampiona Srbije ostavio ogormno nasleđe koje će bilo koji naredni trener teško uspeti da nadmaši, a situacija u klubu kada je on došao, leta 2017. godine, je bila alarmantna.
O tome kakva je situacija bila pred dolazak Milojevića pričali smo sa uspešnim srpskim trenerom Srđanom Vasiljevićem, donedavno glavnim strategom reprezentacije Angole i bivšim direktorom Omladinske škole Crvene zvezde.
"Ono što ja prvo želim da kažem je da pre dolaska Vladana Milojevića ima jedan momenat koji se dešava kada u klub dolazi Zvezdan Terzić. On je oformio jedan dobar tim svojih ljudi, u svim segmentima kluba, imao dobrog savetnika kao što je Dragan Džajić i sve te legende stavio u službu kluba sa pozitivnom enegrijom – i Vladimira Petrovića Pižona i Kuleta Aćimovića... Imao je viziju kako Crvena zvezda treba da izgleda u budućnosti. Naravno da je radio na tome i da je to bilo veoma teško, nemoguće ostvariti odmah na prvu loptu. Tu su bili krizni momenti, dugovanja, klub je bio bez struje i vode... Postojala je i nemogućnost takmičenja u Evropi one godine kada je UEFA izbacila Zvezdu. On nije odustajao i imao je viziju i naravno, iz godine u godinu, klub je napredovao, a dolaskom Vladana Milojevića, čoveka kojeg ja dugo poznajem, donet je jedan novi nivo shvatanja igre u Zvezdi", rekao je Vasiljević za B92.
Milojević je i pored velikih uspeha – maltene zaboravljenih u srpskom fudbalu – bio na meti kritika, posebno tokom treće sezone u klubu, pre svega zbog slabih partija u grupnoj fazi Lige šampiona.
Kritikovan je od određenog dela javnosti i zbog defanzivnog stila fudbala koji je njegova ekipa prikazivala protiv svetskih giganata kao što su Bajern, Totenhem, pa donekle i Olimpijakos.
"Sigurno da je veliki uspeh (Milojević) napravio, kada pričamo u Srbiji to se podrazumeva, a kada pričamo o Evropi ono što niko pre njega nije uspeo da uradi – to je uradio on. Ostvario je uspeh za svako poštovanje i samo pozitivne ocene, ali mi kao nacija, kao ljudi koji izuzetno volimo klub, moramo da budemo i realni. U nekim momentima bilo je nekih komentara koji nisu bili pozitivni. Pričalo se o tome da li Zvezda može više, da li Zvezda treba da igra ofanzivnije ili treba da igra neki drugačiji stil ili model igre. U svakom slučaju ono što je Zvezda uradila sa Vladanom Milojevićem sa trenerom je nešto što je teško da će neko drugi uspeti da ponovi u budućnosti. Te vrednosti moramo da poštujemo i cenimo, a za mene je njegov odlazak iznenađujuć", dodaje Vasiljević.
Na klupu crveno-belih došla je živa legenda kluba Dejan Stanković. Vezista je ponikao u omladinskom pogonu kluba iz Beograda, prvi tim predstavljao na tri godine krajem prošlog milenijuma, a igračku slavu pronašao u Italiji, u Laciju i Interu.
Sa 19 godina je postao najmlađi kapiten Crvene zvezde, a sada se vratio tamo gde je sve počelo kao bi pokrenuo svoju trenersku karijeru.
"Poznavajući Vladana znam da nije želeo da se oko njega pravi neka fama i jedini logičan potez bio je dolazak nekog velikog imena koji će njegov odlazak da umanji, a to je Dejan Stanković, legenda koja će svojom harizmom i energijom verovatno da nastavi taj put koji je utabao Vladan Milojević. Za mene je jedino moguće rešenje u tom momentu bilo da dođe neko kao što je Dejan Stanković", priča nam Vasiljević.
|
Trenutno je nemoguće analizirati stil fudbala kojim se bavi Stanković jer, jelte, on još ne postoji, ali je jasno šta će Zvezdini navijači očekivati.
Bivši selektor Angole i pomoćnik u reprezentaciji Srbije (pored ostalog) ne veruje da se treneri dele na određene sisteme i fudbal ne vidi na tako prost način.
"Prvo i osnovno kada pričamo o sistemima igre, bavimo se nekim brojevima... To u fudbalu ne postoji. Sistem je onog momenta, a možda čak ni tad, kada lopta kreće sa centra – sve drugo su rotacije i kretanja i nikada nećete imati neku jasnu sliku određenog sistema. To će biti transformacije, ondosno neka pomeranja koja ne daju određenu sliku nekog sistema. Sistem nije taj koji treba da bude presudan, već igrači i njihovi karakteristike na konto kojih ćemo se mi kao treneri odlučiti na stil igre – da li će to da bude u srednjoj zoni, da li će to da bude sa idejom da imamo posed lopte gde prihvatamo defanzivni rizik ili će to biti stil gde ćemo igrati zatvorenije i koristiti kvalitete igrača za neki kontranapad. To je jedna složena tema, ali uvek sve odlučuju karakteristike igrača koje imamo“, priča nam Vasiljević i dodaje:
"Naravno da je bitno kakav je protivnik naspram vas. Kada Zvezda ima protivnike iz naše domaće lige sigurno je da tu nema ozbiljnog protivnika, sem Partizana gde može da se sprovede ideja da to bude agresivno i daleko od svog gola, nasuprot onoj ideji kada se igra u Evropi, protiv timova kada samo jedan igrač košta kao ceo tim Crvene zvezde. Tu moraš da budeš oprezan, disciplinovan i profesionalan i da, ako je trener rekao da se igra u toj zoni – to mora strogo da se poštuje. Zvezda nema mogućnost u ovom momentu da ima nivo tog kvaliteta koji imaju igrači koji igraju u tim klubovima kao što su Pari Sen Žermen, Liverpul, Bajern Minhen, kao što je na kraju krajeva i Olimpijakos, iako smo tu negde, oni imaju jednog ili dvojicu igrača koji prave prednost u odnosu na protivnika".
Zvezdini navijači navikli su da igrači njihove miljenice igraju ofanzivno – često bez rezultata i lepote, ali sa ciljem postizanja gola.
To često, barem u Evropi, nije bio slučaj kod Vladana Milojevića, što je bio glavni razlog objektivno gledano neosnovanih kritika na njegov račun.
"Ono što je jako bitno i ono što publika želi da vidi je da jedan tim tog nivoa kao što je Zvezda mora da igra srcem, mora da pokaže energiju, požrtvovanje i borbenost i na kraju krajeva ako rezultat bude negativan, publika to zna da nagradi, ako je videla želju, borbu i ideju da se u određenim momentima ugrozi protivnički gol", dodaje Vasiljević.
Činjenica je da Zvezda dolaskom Stankovića dobija jedno ogromno ime i nekoga ko gaji sjajne odnose u samom vrhu svetskog fudbala.
I sam Stanković je otkrio da se po preuzimanju svog omiljenog kluba čuo sa čuvenim Žozeom Murinjom, trenerom koji ga je vodio do najvećih uspeha u karijeri u Interu.
U razgovoru sa studentima Fakulteta za sport sredinom 2019. godine Stanković je ukratko sumirao svoj život i time nesvesno (između redova) odgovori ona pitanje koje će mu se postaviti šest meseci kasnije – zašto je postao trener?
"Kod mene se sve brzo dešavalo u životu. Sa 16 godina sam ušao u prvi tim, sa 19 sam otišao u Lacio, sa 27 već imao troje dece... Svaku odluku sam lično doneo. Odluka može da bude prava i pogrešna, a imao sam tu sreću da su sve moje bile prave. Karijera dođe i prođe. Ali, kada se okreneš i pogledaš šta si ostavio, to te čini ponosnim", rekao je tada Stanković.
Bivši direktor Omladinske škole Crvene zvezde veruje u Stankovića i nema problem da obrazloži svoje mišljenje da će nekada sjajni vezista biti i sjajan trener.
"Dejan Stanković je igrač koji je radio sa izuzetno, izuzetno dobrim trenerima, najboljim trenerima u datom momentu u određenim klubovima. Što se tiče taktičkih transformacija i performansi, on to sigurno već razume kao igrač. Sada, kao trener, sigurno je da će razumeti još bolje. Ono što je najbitnije u tom nekom momentu, novom za njega, nisu ti detalji (taktičko opredeljenje, trenažni proces, stvaranje atmosfere), on će to sve da odradi. Postavlja se samo pitanje Evrope i vođenja utakmice, to jest primećivanje detalja koji se dešavaju tokom utakmice: Iskoristiti manje protivnika, sprečiti njihove prednosti u odnosu na sopstveni tim, odnosno pravovremeno reagovati. To je nešto što ili imaš ili nemaš. To može i da se stekne nekim iskustvom. Jednostavno, taj osećaj kada vodiš utakmicu će biti presudan kada su upitanju mladi treneri. Sve ovo drugo – nije sporno", jasan je Vasiljević.
|
Za kraj, sa Srđanom smo razgovarali o trendu koji je sve aktuelniji u svetu fudbala, a to je angažovanje proslavljenih igrača na mesto šefa sturčnog štaba velikih timova bez maltene (i uglavnom) ikakvog prethodnog iskustva.
U skorijoj prošlosti smo imali primer Olea Gunara Solskjera u Mančester junajtedu, pa i Frenka Lamparda u Lidsu i Čelsiju, Stivena Džerarda u Rendžersu... Dok smo u srpskom fudbalu u "večitim" rivalima to osetili dvaput u kratkom periodu.
Prvo je Savo Milošević preuzeo Partizan, a sada je Stanković seo na klupu Crvene zvezde.
"Veliki igrači koji su igrali u velikim klubovima sigurno imaju olakšavajući put u odnosu na neke druge, koji nisu imali takve igračke karijere, a ima i nekih trenera koji nisu bili igrači. Svim tim ’imenima’ je olakšana situacija da dođu do klupa u timovima u kojima su čak i igrali i dobiju priliku u odnosu na neke koji tu dolaze nekim sporednim putevima. Ono čega bilo ko ko želi da se bavi trenerskim poslom mora da bude svestan je da mora da istraje, da ima određeni nivo profesionalnosti, komunikacije s medijima i ponašanja, da zna da se postavi prema ekipi... Trener mora da radi u ligama svakog ranga, a ti putevi su jednostavno nekome otvoreni više, a nekom manje".
I Srđan je bio igrač – branio je boje beogradskog Radničkog, Borca iz Čačka, Obilića, Rada, Sartiza iz Smedereva, Dinama iz Bukurešta i Kairata. On je takođe "uplivao" u trenerske vode, ali je išao nešto sporijim putem ka vrhu.
"Neko ide jednim putem, neko ide drugim, neko nađe satisfakciju u radu sa mlađim kategorijama, sve je to individualno. Ali, da je olakšano da velika igračka imena dobijaju priliku da rade u velikim klubovima, sigurno da jeste. Takvim ljudima su vrata otvorena, a ovim drugim otškrinuta i mnogo više zaivisi od rezultata koje ostvaruju. Velika imena ne moraju da imaju rezultate i neko veliko iskustvo da bi dobili priliku, ali kada dobiju priliku moraju da pokažu za šta su“, podvukao je poentu Vasiljević za B92.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
