Kako je Igita propustio Mundijal zbog Pabla Eskobara
Kolumbija je samo jedna od šest zemalja kojoj je Simon Bolivar doneo nezavisnost od španske vlasti.
Dušan Đukanović
Sem toga, sa preostalih pet je povezuje ljubav prema fudbalu.
Fudbal je spona koja je zajednička i Pablu Eskobari i Karlosu Molini, dvojici vođa najvećeg narko kartela nekadašnje Nove Granade.
Eskobar je u Medeljinu bio poznat prevashodno kao lokalni političar naklonjen fudbalu, koji bi potapšao po ramenu mlade sportiste uzdignute nad prašinom grada.
Dugo nakon njegove smrti ljudi su prijavljivali da su ga videli na stadionu njegovog kluba Atletiko Nasionala u koji je bez uzdržavanja ulagao preko svojih saradnika – testaferosa.
Ništa manje nije bio uključen Molina, koji je poznavao igrače lično, njihovu kretnju na terenu, kao i van njega što će se pokazati značajnim kada je njegova ćerka kidnapovana.
Petnaestogodišnja Klaudija nestala je jedne prijatne, prolećne večeri, a nekoliko dana nakon toga svi su prsti bili uprti u Eskobara.
Antagonizam među dvojicom je rastao, a nedostatak novca ostavio je Eskobara u poziciji da o sopstvenoj skrupuli razmišlja tek nakon što suparniku otme ćerku. Nalazio se u begu od bega iz zatvora (čuvene „Katedrale“) iznad Medeljina, koji zapravo to i nije bio.
Eskobar se nagodio sa kolumbijskim vlastima da će tamo provesti pet godina, pod uslovom da ne bude izručen američkim vlastima.
Okružen ženama, dobrom hranom i snimcima sa utakmica, ali i čuvan od strane svojih ljudi, Eskobar nije imao ono što bismo nužno nazvali zatvoreničkim životom.
Računi u banci su bili zamrznuti, a do skoro saradnici su ga odbili kada je tražio pozajmicu od milion dolara. Suvišno je reći da su hladnokrvno pobijeni, a „kralj kokaina“ se okrenuo proverenom izvoru novca – otmici.
Posle 250 reči dolazimo i do veze sa sportom. Molina se nije obratio policiji ili vladi, već golmanu nacionalnog tima Reneu Igiti koji je i sam odrastao na ulicama Medeljina. Igita je već tad izgradio reputaciju kao jedan od najboljih čuvara mreže na svetu, a njegov položaj omogućavao mu je prilaz svim slojevima u tom gradu.
Stigla mu je poruka od Moline u kojoj je stajalo da mora odmah da ga vidi, te da će poslati kola. Kada je došao u njegovu rezidenciju, rečeno mu je da je Klaudijin život u njegovim rukama.
„El Loka“ će ova veza sa kartelom umalo koštati karijere. Bio je u poziciji da mu uslugu traži čovek umešan u rad kluba u kom je ponikao i njegov finansijer, ali s one strane se nad njim nadvijala umešanost u otmicu i sve ostale radnje kartela izvan zakona koje bi mogle da ga smeste iza rešetaka.
Da li je mogao da pretpostavi kako je upravo Eskobar taj koji je oteo Molininu ćerku, kao i da je zatvor možda bolja opcija od mešanja u sukob dvojice bivših saradnika?
Igita je bio poznat kao čovek koji nikoga nije odbijao, ali se sada sigurno umešao i faktor straha. Proklet je šta god da izabere.
Odrastao u siromašnoj porodici bez roditelja, proboj u svet fudbala je pravio na terenu bez trave pod svetlima reflektora koje je finansirao Pablo Eskobar. Verovatno je tada prvi put čuo za ime „El Patrona“ čiji su se filantropski podvizi proneli po siromašnim delovima Medeljina (ili makar siromašnijim od drugih).
Naravno da tu nije bio kraj njegovih veza sa šefovima narko kartela. Štaviše, njegov prvi profesionalni tim Milioneri iz Bogote su bili u vlasništvu Gonsala Rodrigesa Gače zvanog Meksikanac koji je ubijen 1989. u zajdničkoj akciji kolumbijske policije i američke DEA.
Tokom 80-ih i početkom 90-ih dva tima sa najvećim kartelima, oni u Kaliju i upravo Medeljinu, su se naizmenično borili za titulu (Zvuči poznato, zar ne?).
Ulozi su bili visoki, igrači često podmićivani, kao i sudije. Svota za arbitra bi dosegla i 180 hiljada dolara, a jedan linijski sudija je ubijen nakon što je poništio jedini gol na susretu dve pomenute ekipe. Navodno zbog opklade od 750 hiljada dolara.
Kada je Eskobar pobegao iz „zatvora“ u njegovoj „ćeliji“ su pronađeni čekovi namenjeni igračima među kojima je bio i Igita čiji je saigrač vezan i upucan iz neposredne blizine. Najverovatnije je da je to ubistvo sprovela grupa „Los Pepes“ koja je radila protiv Eskobara.
Tamo ga je jednom prilikom posetio Igita, što se kasnije loše odrazilo na njegovu reputaciju. Stvorio se utisak da su prisni prijatelji, da možda i sarađuju, dok je istina da je Igita bio taj koji je Eskobaru nekoliko godina ranije predložio da se preda vlastima.
Nije samo on posećivao „El Patrona“. U središtu „Katedrale“ nalazio se fudbalski teren na kom su često nastupali gotovo svi reprezentativci Kolumbije. Tokom 1991. posetio ga je i Dijego Maradona koji je tada suspendovan na 15 meseci zbog pozitivnog nalaza na narkotike. Argentinac je odigrao meč u timu sa Igitom nakon čega su napravili žurku koja je trajala čitavu noć.
Sa mečevima u „Katedrali“ se prestalo nakon što je Eskobar izvršio egzekuciju rivala, što je navodno obojilo teren u crveno.
Kada sve to znamo, šta čoveku preostaje? Igita je od Moline uzeo akt tašnu u kojoj se nalazio ekvivalent 300 hiljada dolara u pezosima. Odneo ju je kući, gde je stajala mesec dana dok je očekivao poziv od kidnapera.
Molina ga je svakodnevno zvao i proveravao da li je kontaktiran, što se ubrzo i desilo. Dvojica muškaraca su se pojavila pred njegovim domom i odvezla ga u centar Medeljina. Igita je jednom dao novac, dok je drugi ostao sa njim objasnivši mu da je on garancija da ga neće prevariti.
Ubrzo je rekao da im devojka dolazi u susret nakon šta se Igita osvrnuo i video odraslu ženu i pomislio da to ne može biti Molinina 15-godišnja ćerka. Kako se okrenuo nazad da to kaže pratiocu, ugledao je Klaudiju. Verovatno mu je namerno skrenuta pažnja kako ne bi video kako je devojčica stigla na odredište.
Sve bi bilo u redu da se potom nije hvalio na sav glas o svojoj ulozi, govorivši da je to bila „Božja misija“. Poznata ličnost i kidnapovanje, prestup koji je tadašnja vlada naročito želela da iskoreni, bili su previše dobra kombinacija da bi se prilika propustila.
Igita je optužen da je bio saučesnik u otmici i to po sopstvenom priznaju. Situacija je u tome gora što nije obavestio nadležne, ali i to nije najgore. Molina ga je „častio“ sa 64 hiljada dolara, te je time Igita optužen i za sticanje profita u otmici iako je tvrdio da su ga praktično naterali da novac uzme.
Čak ni svima dopadljiv golman nije mogao da se izvuče iz ovoga. Juna 1993. bez suđenja je poslat u zatvor u Bogoti gde će provesti narednih sedam meseci. Ukoliko ga optuže provešće još dve godine, iako je njegov zločin bio samo u tome, kako kaže, što je pomogao da se mala devojčica spase.
Čitavu zemlju je hvatala euforija zbog predstojećeg Svetskog prvenstva u SAD koje se održavalo naredne godine. Uvereni da su favoriti za osvajanje, a podstaknuti izjavama dobitnika Nobelove nagrade Gabrijela Garsije Markesa da je fudbalska selekcija postala instrument nacionalnog iskupljenja, te da će sav negativan publicitet u vezi sa narkoticima postepeno nestajati sa svakim datim golom.
Gde se tu uklapa Rene Igita, u to vreme iza rešetaka zbog umešanosti u poslove kartela? Zanimljivo je da mu je pružena prilika da svedoči protiv Eskobara koji je ubijen te 1993, ali ju je odbio i izabrao zatvor. Kada je izašao, nije bio u formi, te na Svetsko prvenstvo nije ni otišao.
Predvođeni Faustinom Aspriljom, tada igračem Parme koji je za dopuštenje i prelazak u Italiju iz Atletiko Nasionala morao da pita Pabla Eskobara, Kolumbijci su završili poslednji u grupi iza Rumunije, Švajcarske i domaćina SAD.
Kolumbija je morala da slavi u poslednjem kolu protiv suseda iz severnog dela Amerike ukoliko su želeli da prođu. Kartel je pretio članovima nacionalnog tima da će im ubiti sve članove porodice ako ne trijumfuju.
Brat jednog od igrača je ubijen u nerazjašnjenim okolnostima. Tim je želeo da napusti prvenstvo, ali ih je u suprotno ubedio Andres Eskobar, na taj način potpisavši sebi smrtnu presudu.
Postigao je autogol, koji je označio i pobedu SAD. Eskobar nije želeo da se krije po povratku u Medeljin, ovog puta ne poslušavši igrače koji njega ranije jesu. Prilikom noćnog izlaska okupljena masa ga je prozivala zbog te greške, ali je ostao smiren. Našao se sam na parkingu, kada su mu trojica muškaraca prišla i ubila ga. Velike opklade na nacionalni tim i izgubljen novac nije mogao da prođe bez posledica.
Na Eskobarovoj sahrani se pojavilo 120 hiljada nezastrašenih ljudi.
Ubica je kasnije identifikovan kao jedan od telohranitelja šefova kartela. Osuđen je na 43 godine u zatvoru, ali je pušten nakon 11 zbog dobrog vladanja.
Prikladno, na pomenutom turniru je mesto među stativama zauzeo golman Amerike iz Kalija Oskar Kordoba u izostanku Igite. Možda i bolje, makar je izbegnuto još jedno karakteristično istrčavanje „El Loka“ i dribljanje protivnika koje se okončalo loše četiri godine ranije u duelu sa Rožerom Milom.
„Ne, Igita! Ne, Igita! Ne, Igita“, orio se kolumbijski komentator tada. Možda je to trebalo da mu kaže i tokom afere kidnapovanja, ali i 10 godina kasnije kada je testiran pozitivno na prisustvo kokaina u organizmu dok je igrao u Ekvadoru.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
