Englezi, čin treći
Englezi su od 1977. do 1982. svake godine imali finalistu najelitnijeg evropskog takmičenja.
Liverpul tri puta, Notingem dvaput i birmingemska Aston Vila za to poslednje, u kom je bolji bio bavarski gigant.
Međutim, tokom tog perioda nismo svedočili engleskom finalu.
Premotajmo nešto više od 20 godina unapred i ponovo smo od 2005. do 2012, sa izuzetkom sezone u kojoj je Inter osvojio "tripletu", imali Engleze u svakom izdanju finala Lige šampiona.
Ovog puta je bilo drugačije, dobili smo uvid u to kako izgleda sveenglesko finale. I prevareni smo.
Prevareni, jer smo i pre dve godine imali još jedno, koje nije ni moglo da ispuni očekivanja jer istih nije ni bilo. Finale za koju možemo upotrebiti floskulu "gotovo i pre nego što je počelo", jer je uistinu tako i bilo.
Prevareni, jer nije bilo Terijevog proklizavanja i suza nakon što je kao kapiten oduzeo svojoj ekipi priliku da ugravira svoje ime na dno najvažnijeg trofeja po prvi put.
Prevareni, što nije bilo, ne toliko igrači opravdano, ali svakako kultnih igrača poput Vesa Brauna koji će sa sve "šesticom" na leđima uputiti verovatno prvi "kršteni" centaršut u karijeri i to za gol Ronalda.
Prevareni, što nismo došli do toga da se "zakuva", da igrač kvalitetom ekvivalentan Drogbi bude isključen, da pomislimo da će Čelzi pobediti jer je Ronaldo promašio prvi penal u seriji.
Prevareni, jer smo kao kompenzaciju dobili penal u prvom minutu meča.
Prevareni, jer smo znali da je utakmica gotova i pre toga.
Ali i prevareni uz važnu napomenu da to ne oduzima od Liverpulove titule, nego od samog nastupa Totenhema i opravdanosti njihovog dolaska do te faze takmičenja.
Junajted, ipak, više nije "crven", ali je London, makar što se Evrope tiče, još uvek "plav".
Hajde, potrudite se. Bez obzira koje ste boje. Da ne budemo opet prevareni.
Čelzijeva uloga autsajdera
|
Čelzi je ovosezonsko takmičenje počeo u Grupi E u relativno lakoj grupi koji su činili Krasnodar, Ren i neugodna Sevilja koja, ipak vredi napomenuti, bolje partije pruža u Ligi Evrope.
"Plavci" su u potpunosti opravdali epitet favorita, lako savladavši Krasnodar u Rusiji na uvek nezgodnim evropskim gostovanjima. Netipično, ali to im u Londonu nije uspeo te je Krasnodar, pored Sevilje, jedini "otkinuo" bodove Englezima.
Zanimljiv je podatak da je Čelzi tokom grupne faze postigao golove iz čak pet penala (sva tri Vernerova pogotka su bila sa "bele tačke").
Meč koji je svakako obeležio ovu fazu takmičenja jeste gostovanje u Španiji gde su slavili sa 0:4, a sva četiri gola postigao je vremešni Olivije Žiru uključujući "savršeni het-trik" (po gol sa obe noge i gol glavom).
Iako su završili kao prvi u grupi, žreb im nije bio naklonjen s obzirom na to da ih je u eliminacionoj fazi sačekao Atletiko Madrid. Ekipa, koja je nedavno osvojila špansko prvenstvo, sezonu pre toga je u istoj fazi izbacila drugu englesku ekipu, te u Londonu sigurno nisu bili zadovoljni ovakvim razvojem događaja.
Prvi meč koji je odigran u Bukureštu iz epidemioloških razloga obeležio je, a ko drugi, Žiru. Jedini gol na meču u kome je Atletiko uslovno rečeno bio domaćin Francuz je postigao u svom prepoznatljivom stilu, "makazama" sa 11 metara.
Stiče se utisak da je taj gol poremetio Madriđane koji u revanšu (koji se igrao na Stamford Bridžu, bilo to pošteno ili ne) nisu uspeli da pruže značajniji otpor te su izgubili rezultatom 2:0.
Standardni četvrtfinalista u prethodnim sezonama i, na papiru i samo tu, lakše ime portugalski Porto sačekao ih je upravo u toj fazi. Sveži nakon izbacivanja italijanskog šampiona, bili su spremni za još jedan skalp.
Međutim, pobednika je već u prvom meču odredio engleski duo sačinjen od Maunta i Čilvela. Kasni gol Taremija, baš po Žiruovom ukusu, u revanšu bio je dovoljan samo za nekoliko sekundi tenzije.
Zanimljivo, oba meča igrana su na "Sančez Pishuanu", na kom je Čelzi imao priliku da igra tokom susreta u grupi sa Seviljom. Ono što je bitnije jeste da je time Čelzi propustio priliku da nastupi na "Zmajevom stadionu", domu fudbalera Porta i ovosezonskom finalu Lige šampiona.
Na redu je bio polufinale u koje je Čelzi ušao kao ekipa koju su ostale tri priželjkivale. Kuglice su rekle Real, a fudbalska javnost oproštaj od daljih nadanja za "plavce".
Da se pitaju samo nešto igrači, a ne samo novinski stupci bilo je jasno već u prvih 15. minuta dvomeča. Pulišić je matirao Kurtou, a Benzema je do kraja meča samo uspeo da izjednači. Prednost gola u gostima doneta je u London.
Ovde da napravimo pauzu i vratimo se malo kroz vreme. Znate u onu 2012, kada Tores u 91. zaobilazi Valdesa i otklanja svaku sumnju oko toga ko ide na megdan Bajernu.
Ulogu napadača, dovdenog za veliki novac, koji se muči sa formom, a onda se pojavljuje kao spasilac, devet godina kasnije preuzeo je Timo Verner.
Gol nemačkog reprezentativca značilo je da Real mora da da makar jedan za produžetke. Ne samo da nisu to uradili, nego im je dugo osporavani Čelzijev omladinski pogon napisao ispisnicu iz takmičenja. Maunt za 2:0 i finale za koje se u tom trenutku ne zna gde će biti održano.
Pred Čelzijem je još jedna uloga autsajdera. Na ruku im ide činjenica da poznaju protivnika, kao i da su od početka ove godine dobili dva od tri susreta sa njima. Važna je napomena da je oba susreta dobio Tuhel, dok je jedini poraz zabeležen za vreme Lampardovog mandata.
Prostora za brigu itekako ima, s obzirom na to da su Kante i Mendi nedavno pretpeli povrede. Oni su trenirali sa ekipom nedavno i uključeni su u tim nemačkog stručnjaka.
Nepobedivi Siti
Navodi se da Gvardiola neće napustiti Siti ukoliko trijumfuju u finalu, ali da li će to biti slučaj i ako izgube? Dugo Gvardioli trofej Lige šampiona izmiče i ako ga osvoji ove sezone pružiće Sitiju priliku da se hvali ne samo prvim trofejom Lige šampiona u svojim vitrinama, nego i "tripletom".
Doduše, donekle i okrnjenom jer su umesto FA kupa osvojili Liga kup.
Siti se "prošetao" kroz grupu C gde su im rivali bili Porto, Marsej i Olimpijakos. Jedino im je Čelzijev rival u četvrtfinalu uzeo bodove, remijem bez golova u Portugalu. Za razliku od "plavaca", igrači Sitija su iskusili kako je igrati na "Estadio do Dragau".
Najboljeg pojedinca grupne faze treba tražiti u Feranu Toresu koji je letos stigao iz Valensija. Mladi Španac, koji kada je na terenu procentualno učestvuje u najviše golova, je na svom kontu nanizao četiri pogotka.
Siti je imao i više sreće na žrebu, s obzirom na to da ih je u eliminacionoj fazi zatekala Borusija iz Mehengladbaha. Po 2:0 u oba susreta bila su dovoljna za "građane" za lagani trijum protiv nemačkog velikana koje predvodi Alesan Plea.
Borusija je zamenjena Borusijom, te ih je u četvrtfinalu čekala ona iz Dortmunda. Haland i Sančo svakako predstavljaju veću opasnost od Larsa Štindla i Markusa Tirama. Koliko veću? Makar trenutno, tek toliko da u oba meča bude po 2:1 umesto nule kojom su častili Mehengladbah.
Nakon susreta u Engleskoj, navijači Borusije ponadali su se ranom golu engleskog tinejdžera Džuda Belingema koji je značio prolazak Borusije. Nada je trajala 40 minuta, ali, na žalost Nemaca, 40+15 nije 90 već 55, što je ujedno i minut u kom je Marez izjednačio iz penala. Još jedan mladi engleski igrač Fil Foden, strelac i u prvom meču, je rešio svaku sumnju golom u 75. minutu meča.
Ni polufinalista u vidu PSŽ-a nije uspeo da im stane na put. Prošlogodišnji finalista, stiče se utisak, ispao je već tokom prvog susreta u Parizu kada su uprkos ranom vođstvu izgubili 1:2. Dva crvena u dva meča za Parižane i revanš kao puka formalnost i prilika da Marez pokaže svoje sposobnosti (2:0).
Ako do sada niste uočili, da istaknemo očigledno. Siti do finala nije izgubio niti jednu utakmicu. Ukupno 11 pobeda na 12 mečeva. Uz jedan remi, onaj na ključnom stadionu.
Što se tiče sastava, Gvardiola nema previše briga. Gindogan je na treningu doživeo lakšu povredu, ali biće spreman za finale. Kada je oproštajnik u pitanju, Aguero najverovatnije neće početi utakmicu u prvih 11.
Uprkos tome, argentinski napadač će se nadati da će njegovo obećanje biti ispunjeno. Ono da neće otići dokle god Siti ne osvoji Ligu šampiona.
Što se tiče sastava, Gvardiola nema previše briga. Gindogan je na treningu doživeo lakšu povredu, ali biće spreman za finale. Kada je oproštajnik u pitanju, Aguero najverovatnije neće početi utakmicu u prvih 11.
Uprkos tome, argentinski napadač će se nadati da će njegovo obećanje biti ispunjeno. Ono da neće otići dokle god Siti ne osvoji Ligu šampiona.
Grafika: SofaScore
Nije za očekivati da Siti i Čelzi imaju mnogo evropskih noći iza sebe. Zapravo, imaju samo jedno i to u Kupu pobednika kupova. Pobednik tog polufinalnog dvomeča 1971. bio je Čelzi koji je u obe utakmice slavio sa po 1:0.
Međutim, to je istorija. Ono što spore kada su u pitanju obe ekipe.
Priredio: Dušan Đukanović
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
