Milica Mandić za B92: Veliki rezultati tek slede

Reprezentativka Srbije u tekvondou Milica Mandić, nakon sjajne 2012. godine i olimpijskog zlata, imala je uspešnu i 2013. Zbog izuzetnih rezultata i doprinosa ovom sportu u Srbiji, regionu i svetu, Milica Mandić i njen trener Dragan Jović primljeni su u tekvondo Kuću slavnih Ona je u novogodišnjem intervjuu za B92 pričala o tome kako ostati na vrhu posle velikog uspeha, popularizaciji tekvondoa i šta radi u slobodno vreme.&quot;Mislim da nijednu godinu do sada ne mogu da poredim sa 2012, pored olimpijske medalje i evropska medalja, svetska studentska i dosta uspeha na turnirima A klase. Ali i 2013. je prošla uspešno po mene, jer ipak posle velikog uspeha svi me skeniraju, svi znaju šta radim u borbi i kako radim tako da sam sa Draganom Jovićem i celim stručnim timom rešila malo da promenim stil i uvedem nove tehnike. Bilo je par turnira gde sam jako dobro odradila to su A klasa turniri gde sam se borila i sa vicešampionkom Olimpijskih igara iz moje kategorije, ali je bilo i onih manje uspešnih. Osvojila sam bodove koji će mi uticati na listu, ali postoji žal za medaljom, za nekim većim poenima. Isto tako i Svetsko prvenstvo, koje je bilo vrhunac sezone ove godine, zauzela sam peto mesto izgubljena je borba za medalju od Kubanke. Dosta stvari sam naučila iz tih poraza, sad imam neku veću energiju za treningom, za takmičenjem, pau Novoj godini idemo ispočetka.&quot; Nakon uspeha teško je ostati na vrhu, a Milica nastavlja naporno da radi i nada se da veliki uspesi tek slede. &quot;Jako je teško ostati na vrhu, na neki način skoro nemoguće. Dragan i ja smo gledali koliko je Olimpijskih šampiona učestvovalo na ovim velikim takmičenjima i pola njih nije učestvovalo, niko od olimpijskih šampiona nije uzeo medalju na Svetskom prvenstvu. Malo smo se &ldquo;izduvali&rdquo; posle Olimpijskih igara, ali smo ipak nastavili da treniramo, da se razvijamo, da radimo. Ipak, mislim da je neki deo rezultata došao, ali se nadam da veći rezultati tek slede.&quot;Milica Mandić i pored terena radi ono što voli, iako je tekvondo njen život. &quot;Sada je super, meni je uvek super. Radim ono što volim i nikad se ne bih žalila na to zato što za svaki sport, za sve što sam se odlučila, znam da treba dosta odricanja. Tekvondo je na neki način moj život i ceo taj život koji su takmičenja, pripreme, ali ipak naravno pored toga su svi prijatelji koji su uglavnom iz tog sporta. Sada je mala pauza , malo uživanje, odemo, sednemo na piće, uživamo. Tako da jednostavno još par dana posvetiću se sebi, porodici, prijateljima, posle toga nastavljamo ispočetka.&quot; Nakon njene zlatne medalje u tekvondou, sve više dece je počelo da trenira što je veoma važno za popularizaciju ovog sporta. &quot;U svetu je tekvondo dosta popularan, ne znam koliko miliona ljudi trenira tekvondo. Što se tiče medija, nismo toliko propraćeni nigde u svetu, ali pogotovo ovde. Dosta ljudi je saznalo za tekvondo 11. avgusta prošle godine. Meni je bilo malo smešno da su pravili šale, da je najtraženiji naziv tog dana na Guglu bio tekvondo, čisto da ljudi saznaju šta je, koja su pravila, koja su takmičenja&hellip; Mislim da se posle Londona dosta ljudi i dece upisalo, to govori sama statistika Saveza koliko je više ljudi izašlo na državno prvenstvo ove godine i prošle godine. To je nešto na čemu smo radili, popularizacija tekvondoa znači i veća konkurencija i veći broj talenata i ljudi naravno, veći uspeh, više medalja, to me zaista raduje.&quot; Van tatamija, Milica uživa u jednostavnim stvarima, a često je na utakmicama KK Partizan. &quot;Volim da odem na kuglanje, u bioskop, na piće, uživam u nekim jednostavnim stvarima koje me zaista ispunjavaju, jer to radim sa ljudima koje volim. Idem na košarkaške utakmice Partizana, volim da pratim košarku, volim da ispratim i rezultate i naše momke kad se takmiče kao reprezentacija. Ovim putem da čestitam i našim rukometašicama , napravile su sjajan uspeh , sve pomalo volim, ali mislim da je košarka vrhunac.&quot;Olimpijska šampionka ističe da joj prija popularnost i kada čuje komplimente na ulici. &quot;To ne može nikad da dosadi, jer svakodnevno čujem neku lepu reč, oduševljenje medaljom i zaista uživam u tome. Ispuni mi srce kad čujem stvarno iskreno čestitku ljudi na ulici. Znam šta sam uradila i tek onda vidim koliko zaista to ljudi cene.&quot; Milica Mandić naglašava da država i pored velike krize pomaže koliko može &quot;Oni su uvek uz nas. Ministarstvo sporta zaista je tu ne samo uz mene kao olimpijsku šampionku, već i uz naš sport naravno. Isto tako Olimpijski komitet. To se naravno bazira prema rezultatu, ali ipak svakodnevno ulažu, izlaze nam u susret, hvala im na tome. Znam danas da je teško i kakva je kriza, ali ipak izdvajaju za sport koliko mogu i to svaki sportista treba da ceni. &quot;Ne smeta joj medijska pažnja koju je dobila posle 2012, uspela je da se prilagodi, iako to emotivno troši čoveka. &quot;Jako je teško bilo na samom početku, iz anonimnosti sam došla u medijsku žižu, trebalo je snaći se u svemu tome, svakodnevni pozivi, gostovanja, nije lako. Mislim da to malo emotivno troši čoveka, jer svaki put pričate nešto o čemu zaista volite da pričate , uživate, ali pričate jednom, dva, tri puta dnevno, a sutra idem u drugu emisiju i pričam opet. Ali to je deo uspeha, treba proživeti i tih pet minuta slave. Uvek sam imala dobru saradnju sa medijima i to me zaista raduje, tako da uvek i oni pozovu i mi se trudimo kad god možemo da odgovorimo na pozive, da gostujemo na nekoj emisiji, jer ipak zna se šta je meni prioritet, to je trening i takmičenja. Ako smo u nekom jakom trenažnom periodu, zaista nemamo vremena, mislim da to može dosta da dekoncentriše sportistu, ali čim se završi taj deo uvek izađemo u susret. &quot; Srpski sportisti zajedno provode dosta vremena na velikim svetskim takmičenjima. &quot;To su sve meni dragi ljudi, pogotovo sestre Nikolina i Elena Moldovan. Strelci su uvek tu, da li je to Ivana, Andrea, Zorana, Damir Mikec, džudisti&hellip; Bili smo na Mediteranskim igrama ove godine, to su mahom isti sportisti, neki su novi, ali zaista uživam među takvim ljudima. Tu se najprijatnije osećam, jer znam koliko dajem i koliko ljudi oko mene daju za svoj sport, tako da mi je to najprijatnije društvo. &quot;Milica Mandić uskoro počinje pripreme za 2014. godinu u kojoj je čeka dosta velikih takmičenja. &quot;Pripreme počinju za par dana, prvo takmičenje je početkom februara i biće jako teška sezona. Uvodi se novi sistem kvalifikovanja za Olimpijske igre i to preko gran pri turnira. Sledeće godine ih ima tri plus Evropsko prvenstvo koje je početkom maja u Azerbejdžanu, a gran pri turniri su jul i oktobar, a finale je u decembru. To nosi dosta poena, a između je gomila turnira na kojima treba učestvovati. Da bih se spremila za neko veliko takmičenje treba da odradim par turnira pre tog velikog takmičenja. Trener će da odredi kako ćemo tempirati formu. Prioritet je Evropsko prvenstvo i onda nastavak, korak po korak. Razvijaćemo se da se i nadam se medalji.&quot; U tekvondou se mnogo putuje i za to su potrebna velika sredstva. Jedan deo sredstava dolazi iz tekvondo saveza i jedan od države, da nema toga, sportisti ne bi mogli da funkcionišu. &quot;Kod nas je teško u sportu jer nemamo nagradne premije na takmičenjima, hvala Bogu imamo te nagrade od države i stipendije , da nema toga zaista ne bismo mogli da funkcionišemo. Olimpijski komitet nam omogućava da putujemo na pripreme, finansiraju dolazak devojaka koje bi radile sa mnom, finansiraju naš put. Bez njihovih sredstava ne bismo mogli. Bila sam obezbeđena što se tiče svih turnira i priprema iz tekvondo kluba Galeb, zbog Dragana Jovića, koji je uvek ulagao u mene. Ali to nisu mala sredstva, na svake dve nedelje treba da putujete negde da odradite turnir, imate kvalitetnu ishranu, prenoćište, zaista nije mali novac&quot;, rekla je Mandićeva za B92.