Mozes: "Više ne pratim atletiku"

Za svakog ko je ranih 80-ih počeo da prati atletiku Edvin Mozes je bio definicija šampiona. Karla Luisa je možda pratila medijska pompa, ali je Mozes jednostavno bio nepobediv. Punih 10 godina, od 1977. do 1987, on nije izgubio nijednu trku na 400 metara s preponama, povezavši 122 pobede i oborivši četiri puta svetski rekord. U toj seriji on je osvojio dva olimpijska zlata (jer je morao da preskoči Moskvu '80 zbog bojkota), dva svetska prvenstva (jer je prvo održano '83 u Helsinkiju) i tri svetska kupa, okončavši karijeru u Seulu 1988. bronzom.Poslednji čovek koji ga je pobedio pre pomenute serije bio je Nemac Harald Šmit. Šmit će mu tokom cele karijere biti najveći rival. &quot;On je bio tu od kada sam ja počeo, od Olimpijskih igara 1976, sve do Igara 1988. godine. Obojica smo imali duge karijere. Pobedio me je na početku karijere, a ja sam njemu otežao ostatak. Bilo je to sjajno rivalstvo i dugo je potrajalo. Izuzetno se trudio godinama i na taj način me podsticao da budem sve vreme u vrhunskoj formi&quot;. Iako se povremeno pojavljuje kao promoter, dve decenije posle završetka karijere Mozes ne prati atletiku, čak ni u svojoj zemlji. &quot;Zaista više ne pratim toliko atletiku. Povremeno gledam neka takmičenja, ali ne kao pre desetak godina. Ne poznajem mlade atletičare, ne znam kako rade, čak ni ko su. Veoma sam udaljen od te priče&quot;. U vreme kada je Mozes beležio rekorde atletika je bila jedan od globalno najpopularnijih sportova, mitinzi su prenošeni širom planete, a stadioni stalno rasprodati.&quot;Osamdesetih je sve bilo drugačije. Pre svega, bilo je mnogo više zvezda, a postojala je i globalna tenzija, koja je atletiku činila atraktivnijim sportom. To su dve glavne razlike u odnosu na sport danas. Dok sam se ja takmičio, imali smo 8 do 10 istinskih zvezda u SAD. Bili su tu u isto vreme ljudi kao Rodžer Kingdom, Vili Benks ... Tu smo bili ja i Karl Luis, Džeki Džojner, Evelin Ešford. Ljudi kao Malkom Vilkins, i skakači u vis&quot;. Zlatne osamdesete danas su daleka prošlost, ne samo za nas. Slavni šampion se i sâm požalio da televizija u njegovoj zemlji ne prenosi atletska takmičenja. Atletika nije atraktivna jer više nema zvezda, a Mozes smatra da su sami atletičari krivi za takvo stanje. &quot;Redovno pobeđivanje ne znači da ćete postati zvezda, za to morate biti i odgovarajuća ličnost. Današnji atletičari ne održavaju kontakt sa navijačima, zbog toga ni navijači ne znaju za njih. Zanima ih samo trčanje, a atletika kao individualni sport zaslužuje više od toga&quot;. Jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se atletika, i ne samo taj sport, suočava je doping. Prva velika doping afera dogodila se upravo na Mozesovom oproštaju &ndash; Kanađanin Ben Džonson uhvaćen je posle trke na 100 metara na Olimpijskim igrama 1988. godine.&quot;Mislim da to nije bila tajna. Znali smo da se to događa u sportu, sigurno je toga bilo još na igrama osamdeset osme, ali nikad to nismo saznali. Nisam uopšte bio iznenađen jer je jedna od svetskih zvezda uhvaćena u dopingu&quot;. Tokom ove dve decenije propisi su značajno pooštreni, a Mozes je još u Seulu bio jedan od pionira borbe protiv nelegalnih sredstava. Iako IAAF ide korak ispred ostalih sportskih federacija u borbi protiv dopinga, Mozes se zalaže za još drastičnije kazne. &quot;Mislim da bi moglo da se uradi i više nego što se sa sada radi. Ne obraća se dovoljno pažnje na ljude koji okružuju sportiste i nabavljaju im doping. Kod nas u Americi imali smo nekoliko slučajeva u kojima su optuženi treneri i ljudi koji su iza scene, ali to nije dovoljno. I pre dvadeset godina sam govorio o tome, tu je srž problema, ne u sportistima, nego u ljudima oko sporta, trenerima, menadžerima, doping guruima, ljudima sa periferije&quot;. Beograd će 29. maja biti domaćin velikog atletskog mitinga. Iako budžet još uvek nije poznat, organizatori tvrde da će na stadion Partizana dovesti najveće zvezde današnje atletike. Sigurno znamo samo da će u svečanoj loži biti dva velika preponaša, Edvin Mozes i Kolin Džekson.