Đoan Plaza je španski košarkaški stručnjak koji je tokom vikenda gostovao na “Beogradskoj košarkaškoj klinici” Udruženja košarkaških trenera Srbije. Ekscentrični i zanimljivi Španac je došao da uči trenere košarci u zemlji košarke i trenerskih legendi. Ima 54 godine i od sredine devedesetih zavidan košarkaški staž, tokom kog je trenirao Real Madrid i Žalgiris, dva evropska velikana u igri sa narandžastom loptom. Sada je trener Unikahe sa kojom je ove godine osvojio Evrokup, drugo po rangu evropsko takmičenje. U mladosti je košarku igrao na mestu plejmejkera, a onda se posle 28. godine posvetio školovanju i trenerskom pozivu. Prva stanica mu je međutim bila vulkanizerska radnja gde je radio kao šegrt.Do poziva Božidara Maljkovića u Real Madrid radio je i u zatvoru kao jedan od funkcionera. Paralelno je izučavao i posao kome i danas posvećuje mnogo pažnje. "Mnogo brinem o detaljima u vezi sa svim što radim. Video sam mnogo dobrih trenera koji su došli do vrha, a onda pali jer su posle dolaska do vrha mislili da su dobili sve”, počinje Plaza priču za B92. Od 2000. do 2005. godine Plaza je bio pomoćni trener u Huventudu iz Badalone. Štošta je o zanatu naučio i posle 2005. kada ga je u Real Madrid doveo Božidar Maljković. “Naša profesija zahteva da konstantno nastavimo da se unapređujemo, daću vam samo primer da sam prošlog leta hteo da pročitam svog igrača samo na osnovu gestova, bez priče. I onda sam ove godine počeo da proučavam PNL, neurolingvistički program gde mogu da vidim kako dišeš, ili kada ti ramena padnu ili kada cokneš i šta to sve znači”, kaže Španac. Osim u profesiji, filozofija osvajača Evrokupa sa timom Unikahe je da nema života bez učenja. “Ali nastaviću da učim, naravno da bih bio bolji trener. Kada pomislim da znam sve, tada ću početi da umirem, znate. Kao kada sam radio i druge poslove pored košarke, da preživim i da se osećam živim”.Za magazin "Trener" je pred dolazak u Beograd rekao da je spavao i sa prosjacima da bi gledao utakmice u Americi. Teški uslovi u kojima je razvijao svoje strateške veštine ga danas čine utoliko srećnijim – uspeo je u onome čemu je težio. "Osećam se kao privilegovan čovek jer radim kao trener i zato ulažem mnogo energije i strasti u sve ovo što radim". Moderna košarka koju gledamo u NBA liči na mnogo trčanja, mnogo šuteva za tri poena i igranja jedan na jedan. U Evropi je nešto drugačije, ali i ovde ima trenera koji više vole odbranu i onih koji sve karte bacaju na napad. Trenera Nemanje Nedovića i Dejana Muslija smo potom pitali šta on više voli. "Rekao sam na početku klinike da postoje neki ofanzivni i neki defanzivni treneri. Imao sam zadovoljstvo da treniram Real Madrid tokom svoje karijere. I onda kada vodite takav tim možete da imate i specijaliste. Na primer, jedan momak može da ubaci 30 poena za noć i onda možete da mu malo ‘oprostite’ što ne igra i tako dobru odbranu. To je samo ako znate da može svake večeri da ubaci 30 poena protivniku". Sa Realom je Plaza 2007. godine pobedio Toronto Reptorse 104:103, a Real je u tom trenutku postao tek treći španski i peti evropski tim koji je pobedio neku NBA ekipu. Međutim, to je izvodljivo kada u ekipi imate igrače koje on zove "specijalistima". "Ali, ako vodite timove srednjeg kvaliteta ili nižerazredne, onda nemate specijaliste, onda morate da igrate i odbranu i napad. Zbog toga je suludo misliti da možete da se fokusirate samo na odbranu ili samo na napad. Treba imati dobar balans", ističe Plaza.Posle Reala radio je u Kahasolu iz Sevilje jer mu je u Realu zamerano to što nije dolazio do trofeja u Evroligi. S druge strane, u španskom prvenstvu je dva puta bio proglašavan trenerom godine. "Trudim se da momcima bude zabavno i dok uče da igraju odbranu i da počnu da uživaju u tome" Neobičan pristup učenju odbrane pokazao je i mladim košarkašima Žarkova tokom košarkaške klinike ovog vikenda kada je momka koji je "zaspao" u odbrani kroz šalu upitao, “Je li ti igraš poker ili odbranu momče? Zašto mi ne oduzmeš loptu, ja držim loptu?”. O aktuelnoj sezoni u Evrokupu, ima samo najbolja iskustva jer se tim u evropsku elitu vratio na sportski način, a ne zato što su dobili posebnu pozivnicu ili zbog sponzora. "Veliki je to uspeh, jer ćemo igrati Evroligu sledeće godine, veliki je uspeh jer smo prošle godine ispali iz Evrolige posle petnaestak godina i vratili smo se u ovo takmičenje na sportski način, a ne zato što je naš sponzor ‘Ric’ ili zato što smo vršili pritisak na čelnike takmičenja, upravu ili bilo koga. Veliko je zadovoljstvo".Plaza kaže da je zadovoljan i zbog igrača, odnosno njihovog napretka. "Takođe, kada vidite da uz titulu igrači i napreduju i dobiju bolje ugovore ili možda čak priliku da odu u NBA, srećni ste", kaže Plaza. Sreća ga je, kaže, pratila gde god je otišao manje ili više. Tako je uvek bilo trofeja mada ne uvek najsjajnijih. "Moram da vam priznam... Imao sam priliku da treniram Real Madrid, Kahasol, Žalgiris i Malagu i uvek smo osvajali neke trofeje, a Sevilja je igrala finale Evrokupa kao veoma mali klub. Uvek je bilo lepih stvari, gde god da odem".Jedan od ključnih igrača ekipe koja je osvojila Evrokup bio je Nemanja Nedović. Još jedan Srbin, Dejan Musli koji je u Srbiji bio potcenjivan kao centar, izrastao je u pouzdano rešenje na petici kod Plaze. "Nedović... ako hoće i ako nastavi da napreduje biće ključni igrač makar u Evropi, a može da bude i jako dobar u NBA" Srpskog internacionalca je primetio još u periodu dok je trenirao Žalgiris iz Kaunasa. "Znam ga još iz Litvanije kada sam trenirao Žalgiris, a on je igrao za Lijetuvos Ritas. Još tada sam se ‘zaljubio’ u njega kao igrača. Posle je otišao u Golden Stejt, igrao tu i tamo, drugi tim. Vratio se u Valensiju, gde skoro uopšte nije igrao. I sada posle godinu i po dana počinje da shvata da uživa u igri i mom sistemu i onda u odbrani pruža minimum koji tražim, ali u napadu izgara. Bolje čita kretanje svojih saigrača, voli da dodaje loptu i jedan je od najboljih ako ne i najbolji dodavač u mojoj ekipi. Igra svoju igru, pa nije ni potrebno da postiže 30 poena po večeri". Pouzdan u napadu, ali sa dosta prostora za boljitak u odbrani, otprilike tako bi našeg internacionalca opisao španski stručnjak. "U odbrani se poboljšao, ali lako je postati bolji kada napredujete na primer od 0-20, nego kada idete od 20-40. Napredovao je, ali mora da nastavi sa radom. Ne sme da čeka sa napretkom, mora da iskoristi priliku i postane najbolji što može da bude"Dejan Musli je tokom boravka u Partizanu često bio na udaru kritika kao nedovoljno dobar centar. U Španiji je dobrim igrama pokazao suprotno. "Musli je uvršten u najbolju petorku Evrokupa kao najbolji centar takmičenja, jasno je da je napredovao. Drugačije je kada igrate za male, srednje ili velike timove. Uloga vam je svaki put drugačija i morate konstantno da se prilagođavate. Jedna od stvari na kojima ću raditi sa njim je da dobije više samopouzdanja. Ja sam iza svojih igrača i kada greše na parketu, Musli dobija više odgovornosti, ali je još mnogo toga dobrog ispred njega". Briga ljubitelja košarke u Srbiji je izostanak igrača pred svako veliko takmičenje zbog povreda. Povreda je bilo i kod reprezentativnog beka iz redova Unikahe. "Jedna od stvari koje smo mu rekli jeste da je ovo leto veoma bitno za njega. Možda ne ključno, ali svakako važno. Mora da napreduje u ovim stvarima koje ste napomenuli, poput odbrane. Talenta ima, tu smo saglasni”, kaže Plaza.Pred igrača se stavlja nezahvalan izbor, malo duži odmor i vreme da se oporavi od povreda stopala i zgloba na nogama, ili čast nošenja nacionalnog dresa ovog leta. "Ali, ako hoće da igra 70 utakmica jer imamo Evroligu sledeće godine i želi da bude 'franšizni igrač' u bilo kom timu, u Malagi sada, ali sledeće godine možda u CSKA onda mora da poboljša i svoje fizičko stanje i telo, iznutra i spolja". Klub će zbog toga Nedoviću savetovati da odmori ovog leta i oporavi se od povreda kako bi u budućnosti bio najbolji i za tim i za reprezentaciju. Osim što se bavio poslom šegrta u vulkanizerskoj radnji i bio zaposlen u zatvoru, Plaza je napisao i dve knjige "Angelinini ogrtači" i "Buđenje na vreme". Roman "Buđenje na vreme" je objavljen 2014. godine i rasprodat. Pored svega što je radio, rešio je da postane i pisac. Fali mu trofej u Evroligi, ali možda i njega osvoji do trenutka kada zatvori i poslednju stranicu zanimljive knjige svoje karijere i dođe u situaciju da kaže sebi, “Ok, sada sve znam”.
