Stojanović za B92.net: Ne kajem se što sam otišao iz Zvezde

Pre šest godina Stojanović je sa Crvenom zvezdom osvojio juniorsku Evroligu i proglašen je za MVP završnog turnira.

Iste sezone je i debitovao u klubu sa Malog Kalemegdana, postigao prve poene, a takmičarsku godinu 2014/2015 proveo je u FMP-u.

Kao osamnaestogodišnjak je trebalo da potpiše ugovor sa Zvezdom, međutim želeo je drugačiji put i, kako kaže, ne kaje se što je otišao iz kluba.

"Najviše sam otišao iz Zvezde, ajde i zbog toga što ne bih imao prostora na početku, ali oduvek mi je bila želja da živim u inostranstvu, a Italija mi je bila omiljena zemlja. Bio mi je san da igram tamo. U Orlandini sam odmah dobio prostor da igram, na početku to nije bilo nešto, ali sam imao odličnu drugu i treću sezonu. Posle toga sam mogao da potpišem višegodišnji ugovor sa Milanom... To je do mene što nisam, ali odluka da odem u Orlandinu je bila odlična. Imao sam prostora da igram u jakoj ligi i ne kajem se", rekao je Stojanović za B92.net.

Dvadesetrogodišnji košarkaš kaže da mu je Zvezda nudila ugovor, ali...

"Zvezda mi je nudila četvorogodišnji ugovor... Ali u tada jakoj Zvezdi ne bih imao prostora. Jedini ko se izborio je bio Gudurić koji je svaki minut koristio, a to realno ne možemo svi".

Stojanović je u prvom timu kluba sa Malog Kalemegdana trenirao šest meseci.

"Bilo mi je super, delio sam svlačionicu sa Bobijem (Marjanovićem), Raškom (Katićem), Tadijom (Dragićevićem)... To mi je bilo super iskustvo, Branko Lazić, Čarls Denkins, svi su sjajni momci. Takođe, i sa Radonjićem sam imao dobar odnos, veliki je trener i poštujem ga. Nije slučajno što je napravio one rezultate sa Zvezdom. Dobar je čovek."

Bivši MVP juniorske Evrolige trenutno se nalazi u Beogradu gde radi sa Aleksandrom Matovićem – pomoćnim trenerom Vlada Šćepanovića.

"Treniram u Beogradu sa Acom Matovićem, naporno radim svak dan i nikada se nisam osećao spremnijim. Trenutno čekam pravi poziv".

Stojanović je prethodnih pet godina proveo igrajući u Italiji za Orlandinu, kratko Torino i Kremonu iz koje je otišao u junu 2020.

Srpski košarkaš napustio je Kremonu, sa kojom je 2019. osvojio Kup Italije, zbog loše finansijske situacije u klubu (najmanji budžet u Palakanestru), a ističe da, kao i u svakom poslu, novac jeste važan, ali u ovom trenutku nije presudan, te da mu je najvažnije da igra u ambicioznom klubu.

"Ukoliko bih imao prostora u ekipi koja ima ambicije, bez problema", kaže Stojanović.

O Partizanu

Za 23-godišnjeg košarkaša bio je prethodnih sezona zainteresovan KK Partizan, ali kako ističe "nije bilo ništa konkretno".

"Pisali su mi navijači Partizana i neke Instagram stranice, ali ništa konkretno nije bilo. Imao sam ugovor sa Kremonom, dobru situaciju...", kaže Stojanović.

Inače, Andrea Trinkijeri je iz Kremone i zanimljivo da je živeo u istoj zgradi u kojoj je stanovala Stojanovićeva devojka, te ga je srpski košarkaš redovno viđao.

"Moja devojka je živela u Kremoni u istoj zgradi kao Andrea Trinkijeri. Bili su komšije, viđao sam ga dok je bio karantin, skoro svaki dan, javljali smo se jedan drugome...", ostao je zagonetan srpski košarkaš.

Orlandina, Bazile, Tepić...

Vraćamo se na period odlaska sa Malog Kalemegdana. Voja je odlučio da ode i prva stanica je bila Orlandina sa kojom je potpisao prvi profesionalni ugovor.

Tamo je proveo tri sezone, u trećoj je, sa samo 21 godinom, dobio kapitensku traku i bio je među zvezdama u usponu Palakanestra.

Na startu svog boravka u Orlandini imao je privilegiju da ga u svlačionici, kao igrač, sačeka velikan evropske košarke – Đanluka Bazile.

Bazile jedan je od istinskih legendi Starog kontinenta, a u karijeri je igrao za Ređo Emiliju, Fortitudo, Barselonu, Kantu, Milano i na kraju, sa 40 godina, Orlandinu.

"Reći ću ti samo da Đanluka Bazile u svom ormaru ne poseduje farmerke, ništa osim trenerki. On je legenda, jako dobar čovek. Imao je odličan odnos prema meni, poznaje naš mentalitet i baš mi je lepo prišao. Išao sam sa njim na pecanjem, sećam se da smo uhvatili tunu koja je bila 130 kilograma teška. Bazilea ništa osim košarke i pecanja ne zanima. U 40. godini u hali je provodio četiri ili pet sati dnevno", kaže Stojanović i otkriva zanimljivu informaciju:

"Bazile je sa 18 godina igrao u Ređo Emiliji i radio je kao "karabinjere", to je policajac, odnosno bio je prvi vojsci. Svaki dan je išao četiri sata vozom kako bi radio kao vojnik, potom se vraćao, išao na trening i tako svaki dan. Tako je do 21. godine. Neviđena posvećenost, a mislim da nije završio srednju školu. Veliki igrač, a još veći kao čovek. On mi je jedan od omiljenih saigrača".

Stojanović je u drugoj sezoni u Orlandini igrao sa Milenkom Tepićem za kojeg kaže da mu je mnogo pomogao i da će mu do kraja karijere biti zahvalan.

"Skoro svaki dan sam provodio sa njim. Gledali smo košarku, u životu nisam gledao toliko košarku. Jedan meč na televizoru, drugi na "iPad-u", treći na kompjuteru, a četvrti na telefonu. Mnogo mi je pomogao, to mi je bila druga godina u Italiji. Solidno sam pričao jezik, ali nisam se toliko družio sa Italijanima. Svaki dan sam dolazio do Milenka i baš sam imao super odnos sa njim. Lepo iskustvo. Gledao me je kao mlađeg brata i ceo život ću mu biti zahvalan na tome", kaže 23-godišnji košarkaš.

Posle provedene tri godine u Orlandini, gde je postao miljenik navijača, Stojanović se odlučio za Torino.

"To mi je možda najveća greška u karijeri. Imao sam ponudu da potpišem višegodišnji ugovor sa Milanom i da prvu sezonu odigram na pozajmici, i ili da odigram jednu godinu sa Torinom u Evrokupu. Mislio sam: 'Ako dobro odigram Evrokup, možda ću moći sledeće godine da potpišem za neki bolji klub'. Tom logikom sam se vodio i mislio sam da nisam pogrešio, ali iz ove perpektive... bolje da sam potpisao višegodišnji sa Milanom. Napravio sam veliku grešku, ali niko nije znao šta može da se desi u Torinu", kaže Voja i dodaje:

"Leri Braun (tadašnji trener Torina) obećavao mi je kule i gradove. Čuo se sa mojim menadžerom, govorio mu je kako ću igrati 30 minuta i kako će voditi računa o meni. Poverovao sam u to, ali očigledno nije bilo tako. Leri Braun je veliki trener, trenirao je Alena Ajversona, osvojio titulu sa Detroitom, i što se toga tiče, velika je legenda... Ali, odigrao je dosta utakmica u Evropi i izgubio ih je sve. Očigledno da taj njegov sistem rada nije mogao da funkcioniše u Evropi".

Stojanović je nastavio u dahu da priča o epizodi u Torinu:

"Desilo se to da sam odigrao odličnu prijateljsku utakmicu protiv Varezea i Leri Braun mi posle utakmice kaže: 'Odlično si odigrao, samo nastavi tako'. Pomislio sam da smo opet u dobrim odnosima, ali sledeće jutro dolazim u halu i sačeka me predsednikov sin i kaže mi: 'Leri te više ne želi u ekipi. Ne moraš da dolaziš na treninge. Tačnije imao sam jedan trening dnevno i oni su odredili da taj trening bude u sedam ujutru. Tako sam trenirao dva meseca".

I pored lošeg košarkaškog iskustva, Stojanović ističe da ga vežu lepe uspomene za grad.

Posle Torina, Voja je imao ponudu iz Nemačke, kao i italijanskih klubova, Varezea i Kremone, gde se odlučio za ekipu koju je sa klupe predvodio Romeo Saketi (trener Kremone).

"Bilo mi je super u Kremoni, lep grad, odlična organizacija, trener, saigrači, sve je bilo dobro i lepa sećanja me vežu za Kremonu", dodaje 23-godišnji košarkaš.

Iste sezone italijanska ekipa osvojila Kup.

"Bili smo jako čudna ekipa, generalno sve timove koji vode Romeo Saketi su čudne. Teško ih je skautirati jer se dosta igra na osećaj. Imali smo dve akcije, a ostalo je bilo improvizacija".

Kremona je u prvom meču pobedila Vareze, u polufinalu su bili bolji od Virtus iz Bolonje, dok je u finalu pobeđen Brindizi.

"Brindizi je izbacio Sasari i Veneciju, a oba meča su pobedili posle produžetka i u finale su došli 'mrtvi'. Problem sa kupovima jer se igraju dan za dan, mi smo recimo imali dan pauze između četvrtfinala i polufinala, ali Brindizi nije i u tri dana odigrali su tri meča", kaže Stojanović.

Mangok Matijang, nekadašnji košarkaš Kremone, a danas igrač Cedevite, dovodio se u vezu sa Partizanom i Zvezdom, ali je ipak ekipa iz Ljubljane dovela momka za kojeg srpski košarkaš ima samo lepe reči.

"Vrhunski dečko, pobednik. Čovek koji se ne umara, može da igra minuta bez problema. Ima neverovatnu energiju, a pored svega je odličan dečko i drago mi je što je u Cedeviti. Nažalost povredio se, ali ne sumnjam da će se vrati još jači".

Stojanović je odlučio da napusti Kremonu zbog slabe finansijske situacije.

"Napustio sam jer su oni planirali da ugase ekipu. To se nije desilo, napravili su ekipu i zvali su me ponudivši mi 50 odsto manji ugovor nego što sam imao. Trenutno su ekipa sa najmanjim budžetom u Italiji i nisam prihvatio".

Nekadašnji MVP juniorske Evrolige trenutno je bez kluba, čeka pravi poziv i nada se da će ga uskoro i dobiti.

Petar Tadić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.