Jokić: Trener mi je dao slobodu da igram kako hoću, ne razmišljam o Olimpijskim igrama
Nikola Jokić, najbolji centar planete, govorio je o dosadašnjem delu sezone, Olimpijskim igrama u Tokiju i naglom usponu svojih Denver Nagetsa.
SV/LNIzvor: B92
Kako se za sada odvijaju stvari po tebe u Nagetsima?
"Pre svega mislim da imamo dobru sezonu. Mislim da su naša očekivanja od nas samih vrlo visoka i da želimo nešto da postignemo, zato postoji mali pritisak. Nedostaje nam šut, mučimo se, ali opšte uzev, mislim da je ovo do sada dobra sezona za nas. Plasirani smo u prva četiri tima Zapada, igramo dobro. Možemo, naravno, da budemo bolji, ali bismo mogli biti i gori. Ja lično mislim da nam je ostalo još dosta vremena u sezoni, a takođe smatram da se vraćam u formu od prošle godine".
Zanima me da mi kažete kako ste izvukli najbolje iz svoje igre u NBA gde se toliko igrača oslanja na fizičku spremnost i telesne predispozicije, a vi morate da koristite veštinu, pamet i druge stvari da biste to prevazišli?
"Da, mislim da sam doneo nešto drugačije u NBA i da mogu da izvedem skoro sve na terenu. Ali ne mislim da to mogu samo ja. Mislim da u NBA ima puno momaka koji mogu uticati na igru na mnogo različitih načina. Ali da budem iskren, tako sam igrao od malih nogu. Uvek sam zaista bio dobar sa loptom, uvek sam je dodavao, šutirao, pogađao. Za mene je to normalna stvar. Zatim, moj trener [Majkl Meloun], naravno, mi daje slobodu i priliku da igram svoju igru, i to je počelo da mu se dopada, i mojim saigračima iz tima se to dopada i počeli smo da dobijamo utakmice. Mislim da je to jedna vrsta odgovora: trener mi je dao slobodu da igram kako sam igrao celog života".
Da li vam se čini da ste pod budnijim okom javnosti od kada ste postali Ol-star i da li osećate da treba da štedite svoju energiju mentalno i fizički pre plej-ofa i borbe za NBA titulu?
"Ne mislim da je to moguće. NBA funkcioniše po principu da je svaka utakmica važna. Pobediti u novembru jednako je važno kao pobediti u maju... Mi nismo ušli u plej-off zbog jedne izgubljene utakmice pre dve godine, tako da za mene nema lake utakmice. Ne postoji varijanta da nešto preskočim ili da se ne trudim. Mislim da se ne može igrati na taj način. Mi kao tim, kao grupa, moramo da igramo dobro svaku utakmicu, da svakodnevno dajemo sve od sebe i pokušamo da dobijemo sve naše utakmice".
Trenutno je Vaša ekipa na drugom mestu po odbrambenom rejtingu. Više ste poznati kao napadač, ali šta je ključno za Vaš uspeh i uspeh tima do sada ove sezone?
"Da, mislim da je za mene lako. To je jednostavan odgovor, samo zato što je to isti tim. Imamo isto pokrivanje, istu rutina, isti sistem – igramo u istom sistemu četiri godine. Poznavajući jedni druge, znajući šta drugi igrači mogu u odbrani, pomažemo jedni drugima, to je zajednički podvig. Verovatno je značajno što igramo zajedno toliko godina, iako ponekad nije lako, znamo da je za dobijanje utakmica pokrivanje svih segmenata bitno".
Pitanje u vezi sa poslednjim play-offom i poslednjom sezonom, Vi i Džamal Mari ste zaista postali značajan i snažan element napada, ali takođe izgleda da je u stil igre i napada koji se gradi oko vas neophodno uključivanje svih igrača. Kako pristupate pronalaženju ravnoteže između ta dva aspekta napada?
"Da, mislim da se Džamal i ja zajednički zaista stvarno poboljšavamo i napredujemo. Ali uzimamo po malo hemije od svih igrača u našem timu, tako da napad ne činimo samo ja i Džamal. Sarađujemo sa Gerijem Herisom i sa Villom Bartonom. Dakle, napad ne činimo samo ja i Džamal. Svi smo mi deo tima i ne možemo bilo šta da uradimo bez naših saigrača. Puno nam pomažu. Kada su otvoreni, šutiraće, dakle ne vrti se sve oko Džamala i mene".
Vaša saradnja sa Džamalom Marijem jedna je od najboljih u NBA trenutno. Kako je rad sa iskusnim veteranima kao što su Pol Milsap, Geri Heris i Vil Barton pomogao Vašem razvoju? I konačno, šta je to Majk uradio da ste konstantno među prvih pet timova?
"Kao što rekoh, Džamal i ja smo igrali baš žestoko, pogotovo u nekoliko poslednjih plej-ofova. Mislim da imamo dosta iskustva jer smo odigrali 14 utakmica, 7 protiv San Antonija i 7 protiv Portlanda. Dobili smo 7 utakmica protiv dobrog trenera, dobrog tima, a onda smo izgubili od dobrog trenera i dobrog tima. To je iskustvo koje imamo, a kada počne novi plej-of, vreme je za najbolju igru. A tada su važni iskusni: Vil Barton, Pol Milsap, Geri Heris, a posebno Pol".
Šta je Majk Meloun dodao ovom timu da ga učini konstantnim u prvih pet timova u Zapadnoj konferenciji?
"Da budem iskren, pita nas mnogo puta, razgovara sa igračima, pita nas za mišljenje. Zna da mi igrači vidimo ponešto drugačije. On uvek ima dobru igru, ali ponekad nas pita šta želimo da izvedemo i šta volimo. On nam mnogo veruje, ovo moja peta godina s njim, slažemo se, i sve bolje poznajemo. Poverenje koje ima u nas je ogromno. To znači mnogo za mene i ostale momke".
Košarkaški zaljubljenici u Srbiji zbog vas ponovo ne spavaju noćima, jer prate prenose NBA lige, navijaju i raduju se uspesima Denvera. Za 2020. godinu žele Vam dve stvari - da igrate u finalu NBA, i da budete lider generacije koja bi u Tokiju posle 40 godina osvojila olimpijsko zlato za Srbiju. Kolike su šanse da im se želje ostvare?
"Iskren da budem, trenutno ne mislim o tome. Moj cilj je sada fokusiran na Denver Nagetse, i cilj mi je bio da budem najbolji u ovom trenutku. Kvalifikacije za Olimpijske igre su daleko, tako da o tome ne mislim. Ne razmišljam ni o Olimpijskim igrama sada, jer ne mogu da utičem na nešto što će biti kroz 7-8 meseci".
Trenutno su Nagetsi treći u Zapadnoj konferenciji, ali ne čujemo mnogo o njima, ne čujemo o vama kao temi u medijima ili na društvenim mrežama, da li se zbog toga osećate potcenjenima u NBA zajednici?
"Zaista ne znam. Ne smemo dozvoliti da tako nešto utiče na nas, bilo da nas favorizuju ili potcenjuju. Dopada nam se gde smo sada. Ne razmišljamo o tome šta o nama misle mediji ili drugi timovi. Mislimo samo o sebi. To je naš cilj, tako smo radili i prošle godine i igrali smo plej-of. Dobili smo prvu rundu. Iskreno, ako smo autsajderi, to je u redu, ako smo favoriti, i to je u redu. Ne smete dozvoliti da na vas tako nešto utiče".
Nikola, koju vrstu satisfakcije osećate kada vidite sebe u prominentnoj poziciji u Nagetsima, kada vidite uspeh Luke Dončića i ostalih Evropljana koji postaju važna lica franšize i penju se na lestvici lige?
"To mi se veoma dopada, iskren da budem. Njihov put je sjajan. Kada sam tek stigao u NBA, Denver je imao 26 pobeda, mislim, a onda te godine smo imali 32, i svake godine smo bili sve bolji. Taj put, borba sa svim. Svake godine ih je sve više. Trenutno imamo uspeha, to je najbolja stvar, i mnogo uživam u tome".
Recite nam nešto o Danilu Galinariju i o tome kako Vam je pomogao da se etablirate u NBA?
"Da, igrao sam sa Galom, to je bila zabavna godina, tog leta sam igrao protiv njega kao člana reprezentacije Italije, uvek je lepo videti stare timske drugove i videti da dobro igraju. Naravno, Galo mi je pružio i malo muke. Prve godine u utakmici protiv Toronta zabeležio sam 27, 28 ili 29 poena, a on mi je rekao: Pokazao si svima da ti to možeš, sada samo to treba da radiš svake večeri! To je zaista dobar savet kad o njemu razmislite".
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
