Zvezdin mali Čupa koji hoda koracima velikog Nemanje Vidića
Nije lako skrenuti na sebe pažnju u ekipi koja je posle 25 godina prošla grupu u nekom od evropskih takmičenja. Strahinja Eraković je štoper koji je to uradio. I oduševio mnoge na pripremama u Antaliji.
M.Ljubisavljević
|
Odigrala je nešto slabije nego u nedelju kada je upisala dve pobede, a jedna od konstanti je bila odlična igra 17-godišnjeg štopera Strahinje Erakovića.
Svoju priliku je dobio protiv Dinamo Bresta i Sileksa. Protiv Sileksa se povredio u 75. minutu kada je iskrenuo nogu, a trener Vladan Milojević ga je preventivno zadržao na klupi.
Zbog toga se nekako prirodno kao prvo pitanje za mladog štopera nametnulo i ono najjednostavnije – kako si?
"Dobro, super je. Noga je ok, u početku sam mislio da je loše, bio je bol odmah. Hteo sam da primim loptu i stajna noga mi je 'pobegla' malo ali nije opasno”, počinje priču Eraković za B92.
Momak je rođen 22. januara 2001. godine i najmlađi je od igrača koje je Milojević doveo u Antaliju. Odluka da odradi i drugi deo priprema ga je iznenadila, a onda je on pozitivno iznenadio mnoge kvalitetom svoje igre.
“Pripreme su mi bile san od malih nogu jer navijam za Crvenu zvezdu, sad sam prekomadovan ovde i jako je lepo, stariji igrači nam pomažu”, kaže Eraković.
Na “Whatsapp” aplikaciji mu stoji ime, prezime dok kao potpis stoji “zvezdale” po navijačkoj pesmi sa severne tribine.
"Ceo život moja porodica, brat, tata, idu na utakmice od malih nogu. Od njih sam i naučio, mislim da sam sa njima već sa dve godine bio na utakmici. Prva na zapadnoj tribini, a posle sam išao i na sever sa tatom”, kaže Eraković i na pitanje kada je prvi put podigao baklju uz osmeh kaže “uh, dotle još nisam došao, ali sam od osme godine išao stalno, kasnije i na sever s drugarima, devojkom, kako kad", dodaje.
Mladić iz Batajnice se od kada je bio dete nije dvoumio u vezi sa tim šta bi voleo da bude kad poraste.
"Od malih nogu sam hteo da budem fudbaler, počeo sam u Batajnici u školi fudbala. Igrali smo protiv Zvezde i Toma Milićević me je pozvao na probu i ja sam od devete godine ovde. Pobedili smo Zvezdu tad 1:0. Nisam ja dao gol, asistirao sam. Ali to je bilo ono, svi klinci na jednu loptu", priseća se Eraković.
U njegovoj porodici su se fudbalom bavili otac i brat, ali nisu igrali na ovom nivou. Sa 17 godina malo igrača i može da se pohvali zrelom igrom koja ga krasi.
Otkako je počeo da igra, uloga mu je do sada bila gotovo nepromenjena. Napredovao je u pogledu kvaliteta kao fudbaler, ali na terenu se od svog gola nikad nije udaljavao više od četrdeset metara.
"Voleo sam da igram mali fudbal, ispred kuće u mojoj ulici sa starijima. Od početka sam hteo da budem odbrambeni igrač. Od početka. Odmah sam se video tu, nisam sebe pronalazio napred nikako. Bilo je i golova u omladinskoj školi, ali nikad nisam otišao dalje od zadnjeg veznog", kaže Eraković za B92.
Na njegov račun je već bilo komentara da "igra kao mator", dobro pokriva prostor na terenu zbog čega dobija vazdušne duele sa 184 centimetra visine. Igri se prilagođava u trenutku i kaže da po potrebi ume da "uđe u meso" protivnika.
"Zavisi kakav je igrač, da li je brži, da li je sporiji. Kad je igrač brži, onda je bolje da dobije 'u noge', a da mu ne dam u prostor, a kad je ovako veći čuvam da izađem ispred njega u prostor jer sam brži", objašnjava “Čupa”.
Dok je odrastao, idola nije imao, a sada bi svoju igru voleo da prilagodi igri Davida Luiza na koga pomalo i podseća zbog frizure. Iako je odigrao dve dobre utakmice protiv Dinamo Bresta i Sileksa, Eraković je svestan da mora mnogo još “hleba da pojede” da bi dostigao nivo Luiza, Nemanje Vidića i drugih štopera tog kalibra.
"Radim u teretani sad svakog dana, ruke, gornji deo, sve to što mislim da mi treba i što mi fali. Uostalom, sa seniorima je ozbiljniji fudbal, dobar je trener, svi ga slušaju i super je atmosfera", a što se tiče reprezentacije… "Igram za moju kategoriju i imamo sad drugu rundu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Češkoj. To je u martu", kaže Eraković.
Zvezdu voli, a još dva evropska kluba simpatiše. Kada je Sol Kembel u finalu Lige šampiona 2006. protiv Barselone dao vodeći gol za Arsenal protiv Barselone Eraković je imao tek pet godina, Vidić je tih sezona počinjao svoju zvezdanu karijeru u Mančester junajtedu, a Deki Stanković u Interu. Iako je bio dete, za sve postoji Youtube i snimci.
"Posle Zvezde, volim Arsenal i Real Madrid. Sećam se nešto malo finala Lige šampiona koje je Arsenal igrao protiv Barselone, ali sam gledao posle snimke. Od naših sam gledao na internetu i dok je Vidić igrao u Junajtedu i Deki (Stanković) u Interu. Vidina igra je vrhunska, svetska karijera, igrao je pametno sa mnogo energije", kaže Eraković.
Vidić je jednom prilikom u intervjuu rekao da je sve svoje snove u fudbalu ispunio u Zvezdi. Bio je kapiten, dao je gol Partizanu u derbiju. Eraković “aminuje” to kao želju svakog pravog zvezdaša i ima slične želje.
"Da debitujem, da osvojim titulu sa Zvezdom, da pobedimo u derbiju i posle šta bude", zaključuje "Čupa" koji ima mnogo potencijala da postane novi stub odbrane i u klubu i u reprezentaciji. Mnogo sati fudbala u nogama, nekoliko centimetara visine i hladna glava su mu potrebni da bi stigao dotle, a mi ćemo možda svedočiti stvaranju nekog novog Nemanje Vidića. Hoće li se to i desiti, zavisi najviše od Erakovića.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
