Zašto je Maradona bio bolji od Mesija i Ronalda
Ljubitelji fudbala mogu biti srećni što žive u eri dva "superstara" koji zasluženo polažu pravo da se nazovu najboljim u istoriji ovog sporta.
Izvor: B92, Bloomberg
Još nekoliko godina imaćemo čast da gledamo spektakularno rivalstvo između Lionela Mesija i Kristijana Ronalda.
Golovima i trofejima koji su osvojili, te novcem koji su zaradili su skoro zasenili drugo najveće fudbalsko rivalstvo između Pelea i Maradone.
Međutim, uprkos svemu tome nikad neće dostići nivo veličine kakvu predstavlja sada pokojni Dijego.
Za razliku od Mesija i Ronalda u čijim veštinama može da uživa skoro svaki čovek iz svakog kutka na ovoj planeti zahvaljujući brojnim TV kanalima ali i pre svega internetu, ljubitelji fudbala u vreme kada je Maradona dominirao mogli su da ga u celom svetu vide tek svake četvrte godine.
Bilo je to kada je igrao za Argentinu na svetskim prvenstvima 1982, 1986, 1990. i 1994.
U Indiji, na primer, u tom razdoblju nije bilo moguće videti "highlighte" njegovih nastupa za Barselonu ili Napoli, gde je za samo nekoliko godina dostigao status božanstva.
Kolumnista Blumberga (Bloomberg) Bobi Goš ističe nekoliko stvari zbog kojih će Maradona uvek biti ispred Mesija i Ronalda.
Diego Maradona verses Belgium in the 1982 World Cup. This picture always mesmerised me. #Rip 🙏 pic.twitter.com/MFE2ePT9Ns
— Chris Wright 🏴 (@chriswrightzz) November 25, 2020
Na internetu ima nekoliko snimaka Maradone na vrhuncu, uključujući čiveni gol protiv Engleske na stadionu Asteka 22. juna 1986.
Ali te snimke samo su naznaka onoga za što je bio sposoban. Nema dovoljno čvrstih dokaza za argument da je on bio najbolji ikad.
To je još teže jer su još ređi snimci velikana koji su igrali pre njega – Mađara Ferenca Puškaša, Argentinca Alfreda di Stefana, Brazilca Pelea, Holanđanina Johana Krojfa, Nemca Franca Bekenbauera i drugih.
To što su igrali pod drugim uslovima, s drukčijim pravilima, na drugim pozicijama, čini celu raspravu besmislenom.
Ne možemo, dakle, znati da li je Maradona tehnički bio najbolji igrač koji je ikad udarao loptu.
Prkosio je sistemu
Ipak, pokušaćemo da objasnimo zašto je Maradona zaista najveći svih vremena, ako ne najbolji.
To baziramo na jednostavnoj činjenici da je Maradona, više nego bilo koja druga legenda, prkosio utvrđenom opisu fudbala kao timske igre.
Najvećim delom karijere Maradona je igrao u ekipama bez saigrača svetske klase.
Pregledajte sastav Napolija koji je pokorio italijanski fudbal u sezoni 1986/1987, nema nijednog igrača koji bi ušao u Kuću slavnih Serije A.
Malo bolju podršku imao je u reprezentaciji Argentine koju je vodio do dva finala svetskih prvenstava, od kojih je ono 1986. osvojio, a 1990. došao bolno blizu.
Ali niko neće reći da je Horhe Valdano za Maradonu bio ono što je, na primer, Žairzinjo bio za Pelea 1970.
Sam protiv svih
Jedno je biti fantastičan igrač okružen fantastičnim saigračima. U tom su smislu Mesi i Ronaldo bili izuzetno srećni u svojim klubovima.
Ali Maradona je svoju čaroliju stvarao od osrednjih materijala. Još je impresivnija težina očekivanja koju je nosio na svojem malenom telu.
Kad je 1984. potpisao za Napoli, taj klub još nikad nije bio italijanski prvak, a navijači su ipak istog trena počeli da sanjaju titulu.
"Pibe de oro", odnosno "Zlatni dečak", bio je talisman barem koliko i kapitan i igrač.
Stručna pratnja
Drugi fudbaleri poput Mesija, nose se sa sličnim pritiskom, ali moderne superzvezde okružene su gomilama stručnjaka za odnose s javnošću i fizijatrima koji im pomažu.
Maradona ni izvan terena, kao ni na njemu, nije imao pravu podršku, pa je svejedno donosio zlato i klubu i reprezentaciji.
Sve dok nije prestao.
Verovatno je bilo neizbežno da ga teret genijalnosti naposletku slomi, a i to se dogodilo spektakularno.
Ali dovoljno mu se odupirao da ode u legentu kao istinski GOAT.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
