Novakofobija
Nisu se točkovi aviona kojim je Novak Đoković leteo iz Dubaija ka Beogradu još ni zarulali pistom, a iz Pariza je (vidi čuda), brže bolje stigla depeša!
Zoran KecmanIzvor: B92
„Vakcina, ili nema igranja“, poruka je koja se može izvući iz poruke koju je tvitnula u etar francuska ministarka sporta Roksana Maračineanu, slavodobitno najavljujući skoro stupanje na snagu novog zakona o vakcinaciji, kao obaveznoj za ulaske na stadione i na druge društvene događaje u zemlji Gala.
E, voila! To ti je sad to. Kako brzo, suludo brzo, taj melburnški cunami stiže i na evropske obale...
Depeche mode u svetu tenisa. Poslednja moda! Staviti prepreku Đokoviću preko koje nije voljan da pređe. Ništa im lakše, priznaćete.
„Roksana, Roksana“, prevao je svojevremeno Sting sa grupom The Police, „ne moraš da pališ crveno svetlo“.
Ministarko Francuske, čemu žurba? Pa nije još ni februar! Čemu crveni signal za broja jedan u Parizu već na prvoj krivini? Čega se to plašite tamo?
Ne znam je li ovo postaje trend, ali ATP cirkus se ove godine zaista polako pretvara u nešto rekao bih „novakofobično“.
Čemu taj strah od pojave broja jedan na vašim kapijama? Nit ima crnu kukuljaču, niti nosi kosu, nit seje zarazu za sobom (imate papire), čemu najednom ta zarazna „novakofobija“?
Ovo je peta fobija na N – posle nekrofobije, noktifobije, nosokomefobije i niktofobije, imamo sada i ovu novu, od Novaka.
Izgleda da se ovaj melburnški virus novakofobije, strahovito brzo širi planetom, čim je i dotična Roksana potrčala brže bolje da prekucava frenč paragrafe!
Ne sumnjam ni da je odnekud, preko Lamanša, za nameru francuske ministarke saznao i Boris Džonson. Neće to valjati, siguran sam. Znate ono njihovo, kakvi su im komšijski rivaliteti preko kanala, ko će brže, ko će pre, ko će bolje...
Što da Rolan Garos bude eksplicitniji od Vimbldona? Mada je, lukavi Boris, još pre Roksane najavio da promene pravila o ulasku u zemlju nevakcinisanih, nisu isključena.
Pravila „kako kome padne na pamet“, za upotrebu prema potrebi, u svrhu određenih (čijih?) ciljeva. Takvo je ovo vreme, dragi ljudi. Obesmišljeni su svi postulati demokratije, ismejani do srži, vrtimo se u tom ringišpilu čuda koji nam svakodnevno serviraju gospoda odozgo. Nažalost, tako je izgleda i u tenisu.
A Novak?
Sleteo je u Beograd, vešto izbegao oko kamera, otišao... gde je otišao. Pustimo ga na miru, to mu je sada najpotrebnije.
Ne znam da li se iko upitao ovih dana koja je to količina stresa pogodila najboljeg tenisera planete?
Imao je crni grend slem pre grend slema, imao je nezapamćenih 11 dana u životu u kom mu je od života stvoren pakao, u kom su prema njemu letele strele sa svih strana, gde je optuživan od raznih belosvetskih nikogovića za sve i svašta.
I umesto da igra, da bije bitke na melburnško plavom, tamo gde je njegov teniski ultramarin večitog sjaja najdragoceniji teniski kamen, on je bio zatočen na aerodromu, potom u pritvornom centru za nelegalne imigrante, zgradom koju zovu hotelom, a u suštini je to gomila crnih kvadrata u kojima pošten čovek može da oseća samo tugu, teskobu, čežnju za slobodnim prostorom.
Provlačen je kroz sudski forum, kroz medijskog toplog zeca, toliko da nije znao kada je zaista noć, a kada dan, jer u Australiji zora ne sviće ne samo ovih 11 dana, nego mesecima. Čudan kosmički fenomen...
Kao da su tamo rešili da mu daju „tante za tinte“, da mu naplate za sve „grehove“ koje su mu kačili neopravdano. Da je smešno, kao što nije, pa da kažem da im se smučilo da svake godine gledaju reprizu dodele trofeja, pa kao ono, rekoše, dajte nešto da dodelimo i ovim drugim mučenicima.
I onda smisliše sapunicu za koju se sad i Netfliks kači.
A na terenu u Melburnu? Kao, počelo je.
Hajde da vidimo u ove dve nedelje taj destilat turnira na kome neće biti čoveka koji ga je učinio svojim dvorištem, dnevnom sobom, kako oni to vole da kažu, tamo dole.
Pošto su ga isterali iz njegove sobe, pošto se na tlo slegla ta divlja australijska, pustinjska prašina, sad su uzeli svoje igračke, da se igraju.
I ne, nemojte mi reći da ste stvarno pomislili kako se Rafael Nadal pokajao za ranije izjave. Taj španski, balearski vetar, zaista čudno duva. Menja pravac iz časa u čas.
Do juče mu nije bilo potaman da Novak igra, sad mu je kao, žao... Kaže, trebalo bi da bude tamo gde su najveći turniri, itd, itd...
Marton Fučović je brzo shvatio šta znači kada se opeče o srpski gnev (hvala Duciju Lajoviću), previše je bio reči kontra Novaka, a Nole, saglasićete se, ima i svoje svete srpske ratnike, da ako ništa drugo, budu makar njegova produžena ruka na terenu!
Šalim se, ali svakako je dobro što je Lajović dobio jedan „petosetni“ triler posle sezone za zaborav.
I što je Miomir Kecmanović konačno podigao stpalo sa kočnice, zaigrao u punom ritmu i laki luzeru Salvatoreu Karuzu, brzo čekirao vizu nazad za Italiju, da ne pomisli da će dugo plandovati na sreći zbog Novakovog izostanka sa turnira.
I Laslo Đere se dobro nosio sa Danisom Šapovalovim, dva taj-brejka su prevagnula na stranu mlađanog Kanađanina od kog stalno očekujem da bljesne, ali taj plamen nikako da se raspline... Nikola Milojević se borio, imao šansu, pa posustao, nedostajalo mu je daha, tačnije više ovakvih mečeva u prošlosti, da bi imao bazu za nadgradnju.
Ešli Barti je umalo prvog dana „provozala bicikl“ protiv Lesije Curenko (6:0, 6:1), pukla joj je svega jedna žica u meču, lepo za početak.
I sve to u redu, ali opet, bez Novaka. Ni pobeda Nadala, ni Zvereva za kraj dana, nekako ne čine to letnje australijsko jelo ukusnim, bez Novakove soli.
Tamo se u Melburnu danas raspravljalo dobrano o tome hoće li vlasnik ovogodišnje titule morati za života da ima uz svoje ime asterisk, onu zvezdicu koja kaže, „osvojio trofej u godini kada su deportovali Đokovića koji nije mogao da brani triplu uzastopnu krunu“...
Astersik, dabome. Što da se bunite? Pa on zaista nije tamo.
Samo da ne bude da tako bude i na ostalim žurkama turnira četvorke. Jer kako su krenuli, ne nameravaju da se zaustave sa tim astersikovanjem.
Novače, potreban je brz kengurov skok iz svega ovoga, ali prvo se dobro odmori.
Dotle će se valjda osvestiti i shvatiti da nije lepo da boluju od novakofobije.
Nije ni lepo, a ni ljudski. Ne traži im ništa drugo, osim da igra.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
