Teme 131

Velika četvorka je "sahranila" jednu generaciju, ima li šanse druga?

Iako je Rodžer Federer opet osvojio Australijan open, turnir u Melburnu pokazao je da potpuno nova generacija tenisera preti dominaciji velike "četvorke".

AK ponedeljak, 29.01.2018. | 17:00

Foto: Getty images

Godinama smo čekali naslednike Federera, Rafaela Nadala, Novaka Đokovića i Endija Marija, momaka rođenih tokom 80-ih godina, koji su zajedno osvojili 51 Grend slem trofej, ali je njihov "oreol" nepobedivosti bukvalno "pojeo" jednu celu generaciju.

Momci rođeni u prvoj polovini 90-ih poput Grigora Dimitrova, Dominika Tima, Dijega Švarcmana, Davida Gofana, Bernarda Tomića, Miloša Raonića su najavljivani kao novi vladari tenisa, ali su zajedno osvojili velikih titula – 0.

Iako se očekivalo mnogo i imali lekciju iz istorije, prošli su gore od generacije iz druge polovine 70-ih koja je tokom ere njihovih prethodnika Pita Samprasa, Andrea Agasija i Džima Kurijera (rođeni u prvoj polovini 70-ih). osvojili samo sedam velikih titula, naspram 35 pomenute trojke.

Poslednjih deset generacija i Grend slem titule:

1950-1954 – 17 titula: Džimi Konors (8), Giljermo Vilas (4), Adrijano Panata (1), Rosc Taner (1), Mark Edmondson (1), Vitas Gerulaitis (1), Brajan Tičer (1)

1955-1959 – 20 titula: Bjern Borg (11), Džon Mekinro (7), Johan Krik (2)

1960-1964 – 17 titula: Ivan Lendl (8), Mats Vilander (7), Janik Noa (1), Andres Gomez (1)

1965-1969 – 16 titula: Stefan Edberg (6), Boris Beker (6), Pet Kaš (1), Tomas Muster (1), Mihael Štih (1), Petr Korda 1

1970-1974 – 35 titula: Pit Sampras (14), Andre Agasi (8), Džim Kurijer (4), Patrik Rafter (2), Jevgenij Kafeljnikov (2), Ričard Krajiček (1), Goran Ivanišević (1), Serhi Bruguera (1), Majkl Čeng (1)

1975-1979 – 7 titula: Gustavo Kuerten (3), Tomas Johanson (1), Albert Kosta (1), Karlos Moja (1), Gaston Gaudio (1)

1980-1984 – 25 titula: Rodžer Federer (20), Lejton Hjuit (2), Marat Safin (2), Endi Rodik (1), Huan Karlos Ferero.

1985-1989 – 36 titula: Rafael Nadal (16), Novak Đokovic (12), Endi Mari (3), Sten Vavrinka (3), Huan Martin del Potro (1), Marin Čilić (1)

1990-1994 – 0 titula: Grigor Dimitrov, David Gofan, Miloš Raonić, Dominik Tiem, Pablo Karenjo Busta, Dijego Švarcman, Džek Sok, Bernard Tomić

1995-1999 – 0 titula: Nik Kirjos, Kajl Edmund, Hjeon Čung, Aleksandar Zverev, Andrej Rubljov, Denis Šapovalov, Aleks de Minaur, Aleksej Popirin

Verovatno i definitivnu tačku na očekivanja od ove generacije stavio je upravo nedavno završeni AO na kojem je recimo treći nosilac Dimitrov zaustavljen u četvrtfinalu od Britanca Kajla Edmunda, a peti favorit Tim već na početku druge nedelje od anonimnog Amerikanca Tenisa Sandgrena.

Međutim, izronio je novi niz igrača, sveža krva rođena u periodu 1995-1999, momci koji su pokazali da će biti dostojni rivali navedenim šampionima, možda zahvaljujući njihovim godinama, ali pre svega što su učili na greškama prethodno navedene "izgubljene generacije".

Pomenuti 22-godišnji Edmund, potom Aleksandar Zverev, ali pre svih 21-godišnji Južnokorejac Hjeon Čung, koji je zaustavio Novaka Đokovića, su momci od kojih se čeka da obeleže 2018. godinu, bar iz drugog plana.

Vladajući kvartet je promenio tenis brutalnim fizikalijama, ali i dominatnom mentalnom i tehničkom snagom, a najbolji pokazatelj toga je upravo Federer, koji je u 36. godini bez problema izdržao četiri sata na sparnom terenu 14. dana turnira i uzvraćao na svaki kontraudar mlađeg Marina Čilića, odolevši čak i nakon što je ispustio brejk prednosti u četvrtom setu, te zamalo izgubio servis na startu odlučujućeg.

Lestvica koju su postavili je bila previsoka za Dimitrova, Tima, Gofana, Tomića, Raonića, ali možda neće biti iza nove izazivače. Pre svega što su oni od prvih koraka učili upravo od Federera, Nadala, Đokovića, poput Čunga koji je bio fantastična replika srpskog tenisera koga je savladao u tri seta koristeći upravo najjača Novakovo oružja.

Nova generacija prati intenzitet koji diktiraju aktuelni vladari igre, ne gube živce kao njihovi prethodnici, igraju bez straha, agresivno, otvoreno.

"Potrebno je sve manje rada u okviru poena. Imam osećaj da je igra postala malo "luđa" poslednjih godina. Igrači sve brže napadaju poene, brže vraćaju lopte nego pre, češće igraju na vinere nego ranije. Minimalno koriste osnovnu liniju, ulaze u udarac. Mi smo navikli da čekamo pravu loptu za viner. Sad ideš na viner i kad nisi u dobroj poziciji", možda je najbolje opisao novu eru tenisa Rafael Nadal.

Među glavnim pretnjama "kvartetu" ne treba još uvek otpisati ni Nika Kirjosa, ipak su mu tek 22 godine. Jasno je da je pred njim mnogo posla, pre svega na psihi, karakteru, stručnjaci su složni da mu je potreban samo pravi trener, a Endi Mari je primer da nikad nije kasno da se dođe na vrh. Prvi GS je osvojio u 25. godini, a najbolji igrač sveta je postao u 29.

Kirjos, Čung, Zverev, Denis Šapovalov, Edmund, Borna Ćorić, Andrej Rubljev, Džared Donaldson, Danil Medvedev, Zverev, Aleks de Minaur, Aleksej Popirin su momci koji bi za recimo pet godina mogli biti među deset glavnih favorita na Australijan openu.

Vreme će pokazati.