pretraži po celom b92.net
12. januar 2010. | 16:08
Superiorni Fedeks opet na tronu, Gonzova rapsodija (2007)
Godinu dana nakon okršaja sa Markosom Bagdatisom, velikog Rodžera Federera u finalu je čekao još jedan prilično neočekivan rival – Čileanac Fernando Gonsales. ’Gonzo’ je kao deseti nosilac u Melburnu igrao najbolji turnir u karijeri, mleo je protivnike na putu do završnog meča, ali Federer je ponovo u finalu imao pravi lek za zahuktalog suparnika – 7:6, 6:4, 6:4 za 2 časa i 20 minuta igre.Na Gonsalesa je blagotvorno uticao rad sa sa trenerom Larijem Stefankijem, sa kojim je sarađivao od maja 2006. godine do kraja 2008. godine, kada je iskusni stručnjak prihvatio ponudu Endija Rodika.
Posle samo nekoliko meseci rada, kod Gonsalesa je bio evidentan napredak na bekhednu, njegovoj najvećoj boljci i udarcu koji ga je sprečio da uradi mnogo više u karijeri. Sa Stefankijem je mnogo unapredio slajs, za nijansu manje grešio, a u trenucima nadahnuća pravio i neverovatne direktne poene jednoručnim bekhendom.
To je jedna od nijansi koja je bila potrebna za viši nivo igre, a drugu je predstavljao servis, koji je Gonza u Melburnu služio kao nikada u karijeri – napravio je 91 as i 12 duplih grešaka za ceo turnir, a osim snage i preciznosti, uvođenjem efektnog slajs servisa dobio je na raznovrsnosti. Ipak, najbolji Gonsalesov udarac ostao je forhend, kojim je jednostavno rušio sve pred sobom i munjevitom brzinom slao lopticu oko i na linije.
Na putu do finala Čileanac je izbacio Karaljova, Del Potra, Hjuita, Blejka, Nadala i Hasa. Posebno impresivni bili su dueli sa Rafaelom Nadalom (6:2, 6:4, 6:3) i Tomijem Hasom (6:1, 6:3, 6:1). Španac je sve vreme bio u podređenom položaju, a na svaki njegov dobar potez Gonsales je imao duplo bolji odgovor, a protiv Hasa je Gonzo, baš kao i protiv Hjuita, odigrao ceo set bez neiznuđene greške.
Federer je svojoj dominaciji svetskim tenisom dodao još jednu dimenziju, pošto je neko prvi put od Bjerna Borga na Rolan Garosu 1980. godine, osvojio Gren slem turnir bez izgubljenog seta (posle je to uspelo i Nadalu na Garosu). U pohodu na svoju desetu najveću titulu Fedeks je dobio Faua, Bjorkmana, Južnog, Đokovića, Robreda, Rodika i u finalu Gonsalesa. Jedini put kada se pre završne predstave imalo mučio bio je četvrtfinalni okršaj sa Tomije Robredom, kada je četiri puta gubio servis, ali sve vreme je držao kontrolu igre i rezultat i pobedio sa 6:3, 7:6, 7:5.
Finiš prvog seta odredio je ceo tok finala. Obojica su igrali vrlo dobro, Gonsales je bio vrlo motivisan i pun samopouzdanja, što mu je i donelo brejk u devetom gemu i priliku da servira za set. Propustio je Čileanac tada dve vezane set lopte, što je u duelima sa Federerom preveliki luksuz. Iako je posle spasao četiri brejk lopte, Gonsales nije imao odgovora na neverovatne servise Švajcarca u taj brejku – 7-2 i 1:0 u setovima.
Gonsales je i posle toga držao vrlo visok nivo igre, ali činilo se da je izgubio delić vere u sebe i žara koji se zove vera u pobedu. To je za teniskog genijalca kakav je Federer dovoljno – Švajcarac je za nijansu zaigrao bolje, napravio po jedan brejk u oba preostala seta, a rivalu nije dozvolio više nijednu brejk loptu.
Posle tog finala Gonsales se popeo na rekordno peto mesto na ATP listi, ali je do kraja sezone imao očajan učinak na Gren slem turnirima – prvo kolo na Garosu i US openu i treća runda na Vimbldonu.
Rodžer Federer je, sa druge strane, nastavio sa briljantnim partijama i treći put u karijeri osvojio sve Gren slem titule osim Rolan Garosa, na kojem je drugu sezonu u nizu poražen od Rafaela Nadala.
Priredio/la: Saša Ozmo
 Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar |
 Odštampaj
 Pošalji |