15. januar 2010. | 17:34

Francuz Žeremi Šardi ima 22 godine, profesionalac je od 2006. godine, i za ove tri godine osvojio je jednu titulu i nešto više od milion dolara od nagrada na turnirima.

Šardi je visok 188 centimetara. Njegovu igru odlikuje veoma dobar i jak servis, i snažan forhend. U dosadašnjoj karijeri najbolji plasman je imao krajem 2009. godine kada je bio 31. igrač na ATP listi.

Mladi Šardi je pažnju na sebe skrenuo 2006. godine kada je sa 563. mesta skočio na 262. U svom debiju na gren slem turnirima pobedio je veterana Jonasa Bjorkmana u prvom kolu Rolan Garosa pre nego što ga je u drugom zaustavio 15. nosilac David Ferer. Iste godine igrao je i dva finala ’fjučersa’ (Barnstejpl i Kemiset).

Narednu, 2007. godinu, počeo je turnirom u Marselju gde je izgubio u prvom kolu od 20. tenisera sveta Jarka Nieminena posle tri taj-brejka. Osvojio je dva ’čelendžera’ pobedivši Gremelmajera u Košicama i Bolija u Barnstejplu, a godinu je prvi put u karijeri završio među 200 najboljih na svetu (188. pozicija). Ipak, na ATP turnirima imao je tri poraza bez pobede.

Definitivni proboj u vrh svetskog tenisa za Žeremija Šardija usledio je 2008. godine kada je prvi put sezonu završio među najboljih 100 igrača na svetu. Takođe, igrao je dva četvrtfinala na ATP turnirima, a na Rolan Garosu stigao je čak do četvrte runde. Godinu je počeo na ’čelendžerima’, a najbolji rezultat ostvario je u Marakešu gde je u finalu izgubio od Monfisa.

Na Rolan Garosu je dobio specijalnu pozivnicu od organizatora, i iskoristio je na najbolji mogući način. Pobedio je Žila, a zatim i sedmog nosioca Davida Nalbandijana u pet setova. Bila je to prva pobeda Šardija nad nekim Top10 igračem. Nakon trijumfa nad Argentincem izbacio je i Dmitrija Tursunova, a zaustavio ga je Nikolas Almagro. Taj rezultat doneo mu je skok za 51. poziciju na ATP listi, pa je devetog juna prvi put ušao mešu najboljih 100 na svetu (94. pozicija).

Na Vimbldonu i US Openu ponovo se sreo sa Žilom i u oba slučaja ga je pobedio. U Londonu ga je u drugom kolu zaustavio Matije, a u Njujorku Andrejev. Bio je to prvi put u istoriji open ere das u se dva tenisera srela u prvom kolu na tri uzastopna gren slema.

U julu je uspeo da se kvalifikuje za turnir u Gštadu, in a tom turniru je prvi put stigao do četvrtfinala gde ga je pobedio Hanesku. Nakon toga osvojio je trofej na ‘čelendžeru’ u Gracu, a tokom poslednjeg dela sezone igrao je četvrtfinale u Moskvi, i imao je svoj debi na Masters turnirima u Parizu gde je poražen na startu od Robreda.

Prošlu godinu Šardi je počeo porazom u prvom kolu u Dohi, a nakon toga stigao je do četvrtfinala u Sidneju gde ga je pobedio zemljak Rišar Gaske. Na prvom gren slemu u Melburnu uspešno je prebrodio prvu prepreku pre nego što je u drugom kolu naleteo na trećeg tenisera sveta Novaka Đokovića.

Ipak, na sledećem turniru u Johanesburgu stigao je svog prvog ATP finala. Do polufinala je zabeležio tri pobede od po 2:0, a onda je u duelu sa 13. igračem sveta Davidom Fererom spasao tri meč lopte in a kraju pobedio sa 1:6, 7:6(9), 7:6(4). U finalu nije više imao snage i izgubio je od sunarodnika Žoa-Vilfreda Conge u dva seta.

Na narednom turniru u Marselju poražen je na startu od Novaka Đokovića, a u Delrej Biču pobedio je Tomija Hasa, Andreja Golubeva i Markosa Bagdatisa pre nego što ga je u borbi za finale savladao kasniji šampion Mardi Fiš.

Na Vimbldonu nije imao sreće sa žrebom jer je već u prvom kolu igrao sa izuzetno raspoloženim Endijem Rodikom koji je kasnije stigao do epskog finala. Usledio je nastup na ‘Mercedes kupu’ u Štutgartu gde je osvojio, za sada, jedini trofej u karijeri. U prva dva kola pobedio je specijaliste za šljaku Akasusa i Arguelja, a onda i lokalne nade Mišu Zvereva i N ikolasa Kifera. U finalu je slavio pobedivši Viktora Haneskua iako je izgubio prvi set (1:6, 6:3, 6:4).

Sezonu je završio sa osvojenih 676 hiljada dolara i rekordom karijere što se tiče ATP pozicije.