12. januar 2010. | 15:39

Žil Miler je 26-godišnji teniser iz Luksemburga koji nikada do kraja nije iskoristio veliki talenat koji poseduje za ulazak u sam svetski vrh, ali je protivnik kojeg favoriti nerado viđaju naspram sebe. Bio je juniorski ’broj 1’ i osvojio je US open. Kao senior nije ni približno uspešan, najbolji plasman mu je 59. mesto na ATP listi (trenutno je tek 251.), a 2008. je na US openu iz kvalifikacija došao do četvrtfinala.

Kada mu je bilo 18 godina, debitovao je na ATP turu tako što je dobio specijalnu pozivnicu organizaotra za turnir u Hertogenbošu. Te 2001. godine osvojio je ’fjučers’ u Kuvajtu, a na takmičenjima iste kategorije trijumfovao je sledeće sezone u Glazgovu, Montego Beju i Florijanopolisu.

Naredne sezone bio je najbolji na ’čelendžeru’ u Valjadolidu, a 2004. je postao prvi teniser iz Luksemburga koji je ikada ušao u najboljih 100. Tokom te godine popravio je rang za 120 mesta, osvojio je ’čelendžere’ u Napoliju i Kordobi, a najveći uspeh napravio je na ATP turniru u Vašingtonu. Do tada je na najvišem nivou imao učinak 1-3, a u prestonici SAD-a eliminisao je Šalkena, Gembila, Kratohvila i tada šestog igrača na svetu Andrea Agasija, pre nego što je u finalu bolji od njega bio Lejton Hjuit.

Godina 2005. bila je najuspešnija za Milera koji je ostvario rekordnu 21 pobedu na ATP turu i igrao još jedno finale, za sada i poslednje. U Los Anđelesu je dobio De Šanjaka, Flišmana, Džineprija i Hrbatija, a u finalu je poražen od Agasija. Posle tog takmičenja dospeo je na 59. poziciju na ATP lestvici, najviše ikada. Igrao je još dva četvrtfinala početkom sezone – u Čenaju i Delrej Biču. Ta godina ostaće mu u sećanju po tome što je eliminisao Nadala u drugom kolu Vimbldona i Rodika na startu US opena, ali je oba puta ispao već u narednoj rundi.

Luksemburžanin nije uspeo da nadgradi dobre rezultate iz te sezone, što je uzrokovalo pad samopouzdanja i povratak na ’čelendžere’. Sam Miler je izjavio da se zapitao da li da nastavi sa igranjem tenisa jer zarada nije pokrivala troškove.

U 2006. i 2007. beležio je sasvim prosečne rezultate, nedovoljno dobre za nekada prvog juniora sveta i čoveka kojem se predviđao minimun ulazak u Top 20.

Agonija je, uprkos osvajanju dva ’čelendžera’, potrajala do finiša 2008. godine i spektakularnog niza na US openu. Miler je prošao kvalifikacije, a zatim savladao Rekurdea, Hasa, Almagra i Davidenka, pre nego što je u četvrtfinalu izgubio od budućeg pobednika Rodžera Federera sa 7:6, 6:4, 7:6. Zanimljiva je anegdota da je Miler došao u Njujork i rezervisao sobu u hotelu za samo šest dana očekujući da neće daleko dogurati, pa je posle zbog prebukiranosti hotela morao da potraži drugi smeštaj.

Tih dana Miler je igrao tenis života, fantastično je i raznovrsno servirao, a agresivnom igrom, čestim slajsovima i izlascima na mrežu osvajao je mnogo poena. Samopouzdanje mu je bilo na visokom nivou, bilo je očigledno da igra rasterećeno, a tada je i isplivalo ono najbolje iz njega. Zbog tog rezultata završio je sezonu među prvih 100 prvi put u četiri godine.

Novu 2009. godinu započeo je sasvim solidno, ušao je u drugo kolo u Oklendu, a na Ozi openu eliminisao je 28. igrača sveta Felisijana Lopesa i domaću nadu Bernarda Tomića. U trečoj rundi takođe je odigrao dobro, ali je Huan del Potro bio bolji u četiri seta. Posle toga usledio je neverovatni novi pad, deliminčno uzrokovan povredama. Nakon Melburna Miler je imao skor 2-11 zaključno sa porazom od Soderlinga u prvoj rundi Vimbldona. Do kraja godine nije igrao zbog povrede kolena, a ogromni broj neodbranjenih poena prevashodno sa US opena uslovio je strmoglavi pad niz lestvicu.

Žil Miler veoma često igra servis-volej, ali daleko od toga da je ograničen samo na to taktičko rešenje. Za svoju visinu od 195cm kreće se odlično, a ono što ga čini naročito neugodnim jeste to što igra levom rukom i ima veoma duge ruke kojima može da ’pokrije’ mrežu. Servis mu je odličan, osim sirove snage na vrhuncu forme odlično servira i ’kik’, a naročito slajs-servis sa velikom rotacijom. Bekhend mu je problematičan (osim slajsa) i to je osnovni razlog zašto se trudi da skrati poen, a primetno je i da se nekada ’izvlači’ na forhend, čime često gubi kontrolu nad poenom, naročito protiv igrača koji igru baziraju na brzom kretanju.

Kako je jedan teniski analitičar lepo primetio, Miler u razmenama sa osnovne linije pomalo podseća na Štepaneka – s vremena na vreme deluje da nema šanse da ostanu u igri u dužim razmenama udaraca, ali ipak nekako uspevaju.

Miler je naročito dobar u promenama ritma, kako je to najbolje osetio Davidenko na US openu 2008. godine. Luksemburžanin mu nije dozvolio da uđe u monotoni ritam prebacivanja sa osnovne linije, već je miksovao napade slajsom, servis-volej, onda opet malo strpljiviju taktiku, pa poneki napad iz forhenda itd.

Naravno, kada bi konstantno igrao na goreopisanom idealnom nivou, Miler bi bio mnogo bolje plasiran i osvojio mnogo više titula. Kada se ne oseća najbolje i nema volju za igrom, zaista ume da deluje kao amater – tada se sve uglavnom svodi na servis. Pošto koristi dosta opcija u igri, Mileru mnogo zavisi od koncentracije. Kada ona padne, bira sva pogrešna rešenje, a nekada deluje i potpuno odsutno, kao da ga se ne tiče to što se dešava na terenu. Počinju da se nižu greške i poraz je neminovan.

Baš kao i u priči o Tejloru Dentu, Miler je jedan od tenisera koji načinom igre donose osveženje i bilo bi lepo kada bi pronašao svoj put bar do najboljih 100.