 • Početna strana |
|
• B92 Komentari
Čitalaca
UHAPŠEN ĐORĐE ŠEVIĆ OPTUŽEN ZA OTMICU U SJEVERINU | 24. 10. 2002. Zlocinaca na prostorima bivse Jugoslavije je dosta i svako bez
obzira na nacionalnost treba da odgovara. Zlocine su cinile nad
neduznim licima sve tri strane. Kako nije bila dobra politika Srba
"nebeskog naroda", tako nije dobra ni ova trenutna "genocidnog naroda."
Da li je moguce da se ovo desava tek 10 godina poslije? Ja se zaista
osjecam lose znajuci da se ubice i manijaci slobodno setkaju kao
da se nista nije desilo. Dali je moguce se igrati sa vatrom bez da se opeces????
-- Dobrica Ćosić je, kao predsednik SRJ 1992. godine, neposredno nakon otmice sjeverinskih Muslimana, formirao državnu komisiju koja je trebalo da ispita ovaj zločin. Ćosić je u četvrtak govorio na skupu "Velika Srbija - istine, zablude i zloupotrebe" koji se održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Na naše pitanje kako komentariše završetak istrage o otmici 16 građana SRJ iz Sjeverina, Dobrica Ćosić je odgovorio: B92: G. Ćosiću, ako može, samo jedno pitanje? Ćosić: "Nijedno." B92: Okončan je slučaj Sjeverin. Vi ste formirali komisiju koja je trebalo to da ispita. Kakav je Vaš komentar? Ćosić: "Šta je to?" B92: Okončan je slučaj Sjeverin, otmica… Ćosić: "Nemam pojma. Ma, nemam nikakav komen… nemam pojma ni o čemu. Prvi put čujem".
"Nemam pojma" ili "Nisam obavesten" to je hronicno za vecinu politicara
u Srbiji. Mozda je zato sto biraci i nezahtevaju puno. Sva sreca da gosn. bivsi predsednik ima pojma o albanskom, hrvatskom,
slovenackom, itd. nacionalizmu i sovinizmu... i o toboznjoj srpskoj
reakciji na sve to... Naravno on nema pojma ni o memorandumu ni
o rezultatu istog. Tuzno je da takve (selektivno senilne) osobe
dozivotno sede u instituciji kao sto je SANU. To sto sada nema pojma je u neku ruku i prihvatljivo, ali sto nije
imao pojma niocemu dok je bio predsednik - tuzno je. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Okružno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića, rečeno je Beti u Tužilaštvu, a Radio B92 prekjučer je javio da je optuženo još pet lica. U pritvoru su Dragićević i Šević, a za Lukićem i Krsmanovićem je raspisana poternica. Grupa od 17 Muslimana oteta je iz autobusa na liniji Sjeverin-Priboj, 22. oktobra 1992. godine. Prebačeni su na teritoriju Republike Srpske u višegradski motel "Vilina vlas", gde su brutalno fizički zlostavljani. Posle toga su odvedeni na obalu reke Drine, gde su neki ubijeni iz automatskog oružja, a neki noževima. Njihova tela su bačena u Drinu. Jedan od optuženih za otmicu i likvidaciju je i Milan Lukić iz "Višegrada, rođen 1967. godine, koji se ranijih godina u javnosti pominjao kao organizator otmice u Štrpcima iz voza Beograd-Bar, 1993. godine. U nekim medijima Lukić se pominjao kao vođa raznih paravojnih odreda u RS, od kojih je najpoznatiji bio "Osvetnici". Haški tribunal takođe traži Milana Lukića, optužujući ga za zločine protiv čovečnosti i kršenja običaja rata. Optužnica je podignuta avgusta 1998. godine. Tribunal tereti Lukića da je od aprila 1992. godine do oktobra 1994. godine sa pripadnicima svoje par- - avojne jedinice počinio "na desetine, ako ne i na stotine zločina u opštini Višegrad, uključujući ubistva, mučenja, premlaćivanja i uništavanja imovine". U optužnici Tribunala ta paravojna jedinica se vodi pod imenom "Beli orlovi" i dodaje se da je ona bila "povezana sa visegradskom policijom i srpskim vojnim jedinicama". U optužnici Tribunala, se između ost navodi da se Lukić "u proleće 1992. godine pridružio jednoj paravojnoj jedinici koja je sa jedinicama srpske policije i vojske sarađivala na čišćenju područja Višegrada od svih stanovnika koji nisu bili Srbi". Prema optužnici, motel "Vilina vlas" služio je kao "objekat za zatvaranje u kojima su zatvorenici tučeni, mučeni i seksualno napastvovani". Lukić je ranije bio uhapšen zbog otmice u Štrpcima, ali su ga nadležni organi Republike Srpske pustili iz pritvora zbog nedostatka dokaza. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Oteti, 15 muskaraca i jedna zena putovali su uglavnom na posao u Priboj, (Nisu radili mesecima, a tog su ih dana zvali iz firme da podignu plate, kazuje majka jednog od otetih). Kidnapovali su ih pripadnici paravojne formacije iz RS Osvetnici Milana Lukica. Ubrzo po otmici, kidnapovani Bosnjaci, drzavljani SRJ, ubijeni su u okolini Visegrada. Prethodno su muceni u motelu "Vilina vlas". O zlocinu nad sjeverinskim Bosnjacima govori i Admir Djikic, jedini koji je preziveo otmicu. - Krenuo sam tog jutra sa stricem. On na posao, ja u skolu. Oko pola sedam, pred prethodnog dana spaljenom kafanom Amfora, autobus koji je vozio na realaciji Rudo-Priboj, zaustavlja devet pripadnika paravojne formacije Osvetnici. Legitimisu putnike i Bosnjacima naredjuju da izadju iz autobusa. Stajao sam do Ilije i Dese Kitic. Kada su me naoruzani ljudi sto su usli u autobus pitali kako se zovem, Ilija je rekao - to je nas sin - kaze Admir, koji je tada imao 13 godina. Osvetnici su poverovali i Admir je postao jedini Bosnjak svedok otmice. Oteti su ubaceni u kamion prekriven ciradom, a na putu do Visegrada presli su dva punkta VJ i MUP Srbije. Rodbina otetih uverena je da bi njihovi rodjaci danas bili zivi da su nadlezni reagovali. Vest o otmici odmah se procula Pribojem, ali je RTS o tome obavestio tek posle cetiri dana i to povodom posete Priboju i Sjeverinu tadasnjeg saveznog ministra za ljudska prava Momcila Grubaca i clanova Drzavne komisije koju je obrazovao predsednik SRJ Dobrica Cosic. O otmici su mediji uglavnom konfuzno izvestavali, pozivajuci se i na saopstenja pojedinih srpskih stranaka da je rec o insceniranom dogadjaju. Sa ministrom Grubacem tim porodom je u Priboju razgovarao i Ratko Mladic koji je tvrdio da vojska RS nema veze sa otmicom i da ce uciniti sve da kidnapovani budu oslobodjeni. Otmici u Sjeverinu prethodilo je ubistvo jednog Bosnjaka i otmica drugog. Ni na jedan slucaj vlast nije reagovala. Bosnjaka su ubila dva pripadnika paravojske iz RS na mestu udaljenom stotinak metara od punkta policije Srbije. Osumnjiceni za ovo ubistvo je uhapsen i pusten zbog "nedostatka dokaza". Mestani Sjeverina za RTV B92 govore i o stalnom uznemiravanju kojem su bili izlozeni tih meseci. Naoruzani pripadnici srpskih paravojnih formacija iz RS svakodnevno su obilazili selo, pucali i pretili. Mestani Sjeverina srpske i bosnjacke nacionalnosti trudili su se da nastave da zive normalo. Posle otmice, to vise nije bilo moguce i Bosnjaci napustaju selo. Neki od njih pesice su presli put od dvadesetak kilometara do Priboja, a tamo im je tadasnji predsednik SO Milic Popovic rekao da se njemu ne obracaju jer ne moze da im pomogne. Sjeverin je napustila i porodica Admira Djikica koji je iz Priboja otisao najpre u Novi Pazar, zatim Tursku, a danas zive u Sarajevu. Kako je nakon novinarske projekcije filma "Otmica" u bioskopu "Reks" najavio Veran Matic, producent filma i direktor RTV B92 ovo je jedan od prvih dokumentaraca u okviru serijala "Nezavisni za istinu", koji bi trebalo da doprinese suocavanju sa tragicnom prosloscu. RTV B92 priprema filmove i o ostalim zlocinima pocinjenim u delovima nekadasnje SFRJ nad pripadnicima razlicitih naroda. On je dodao da je o "slucaju Sjeverin" poznato skoro sve i da je red da drzavni organi podignu optuznice. Reditelj filma Ivan Markov naglasio je da drzava nije reagovala i da je mogla da spreci zlocin. Jasna Jankovic, novinar RTS B92 i saradnik na filmu rekla je da ovim filmom javnost u Srbiji ima prvi put priliku da sazna sta se desilo u "slucaju Sjeverin". "Da je zlocin u Sjeverinu sprecen ne bi bilo ni drugih", kazala je ona i upozorila da javnost Srbije nije svesna da se mnogi zlocinci slobodno setaju pored nas. S. Bisevac "Heroji" koji to nisu Zbog sumnje da je ucestvovao u otmici
i ubistvu Bosnjaka iz Sjeverina za sada je uhapsen jedino Dragutin
Dragicevic, pripadnik "Osvetnika". Milana Lukica, vodju te formacije,
policija Srbije hapsila je tri puta od 1992. godine po razlicitim
osnovama (posedovanje oruzja, falsifikovanje dokumenata, ubistvo
Srbina iz Visegrada koji je pomagao Bosnjacima da pobegnu iz ovog
grada...), ali je uvek oslobadjan. Zbog zlocina u istocnoj Bosni
protiv Lukica je optuznicu podneo i Haski tribunal. On i dalje zivi
slobodno u Visegradu. Ima stan i zvanicno prijavljeno prebivaliste
i u centru Beograda. Na fotografijama kojima se zavrsava film "Otmica",
a koje su snimili Lukicevi "Osvetnici" u motelu "Vilina vlas" vidi
se kako su ovi "borci" mucili otete Bosnjake. Na nekima od njih
vidi se kako motkama i palicama tuku otete cija je lica moguce prepoznati
iako su oblivena krvlju. Na drugima Bosnjaci leze dok ih Lukicevi
"vojnici" sutiraju cokulama. Na fotografijama koje je B92 dobio
od MUP Srbije, prema recima Ivana Markova, jasno se vidi ko su otmicari.
Danas, 24. oktobar Beograd - Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu je juce Okruznom sudu dostavilo optuznicu protiv vise osoba osumnjicenih da su ucestvovale u otmici 16 sjeverinskih muslimana oktobra 1992. Optuznica tereti Milana Lukica, Olivera Krsmanovica, Dragutina Dragicevica i jos sestoro ljudi za krivicno delo ratnog zlocina protiv civilnog stanovnistva. Izvori Danasa iz beogradskog Okruznog javnog tuzilastva, medjutim, nisu mogli da potvrde, ali ni da demantuju ovu informaciju. Po njihovim navodima "u Tuzilastvu se nista neobicno nije desavalo", a kako nam je vise tuzilaca reklo, oni bi po prirodi posla za tako nesto sigurno saznali. O optuznici nista nije mogao da kaze ni ministar pravde Vladan Batic. "U poslednje vreme se intenzivno pricalo o prikupljanju dokaza, ali ne znam dokle se sa tim stiglo", rekao je Batic za Danas. On je konstatovao da je "tuzno sto je za podizanje opuznice bilo potrebno 10 godina", ali je dodao i da je "pitanje da li je to bilo moguce ranije uraditi zbog dokaznog postupka". Natasa Kandic, direktor Fonda za humanitarno pravo postavila je pitanje zasto do sada optuznice nisu podizane. "Milan Lukic je glavni akter koji je direktno sprovodio naredbe koje su dolazile iz drzavnog vrha Srbije i RS, i on je centralna figura za objasnjenje tog puta, preko koga su isla naredjenja", ocenila ona za Danas. Medjutim, Kandic napominje da je protiv Lukica podignuta optuznica u Hagu, te da ce, ukoliko ga uhapse, drzavni organi morati da ga predaju Tribunalu. Veran Matic, producent filma koji je prikazan preksinoc povodom desetogodisnjice od zlocina u Sjeverinu i direktor B 92 izjavio je za Danas da je optuznicu i ranije trebalo podici. "Za stvaranje filma je bilo puno materjala. Mislim da film nije uticao direktno na podizanje optuznice, jer znam da je istraga u ovom slucaju zavrsena jos pre nekoliko meseci. Iz "Otmice" se zakljucuje da postoje osnove za podizanje ove optuznice" ocenio je Matic. Podsetimo, oteti Muslimani su iz Sjeverina bili prebaceni u Republiku Srpsku, u visegradski motel "Vilina vlas", gde su brutalno fizicki zlostavljani. Nakon toga oteti su odvedeni na obalu Drine, gde su ubijeni, neki iz automatskog oruzja, a neki nozevima. Njihova tela bacena su u Drinu. Kako navodi B92 protiv otmicara je odredjen pritvor, iako se za sada u istraznom zatvoru u Beogradu nalazi samo Dragutin Dragicevic, koji je uhapsen 4. juna ove godine. Za ostalima je raspisana poternica. A.Nosov - M. Jevtovic Natasa Kandic: Lukic u Foci U filmu "Otmica" navodi se da optuzeni Milan Lukic ima prebivaliste i stan u Beogradu, dok i dalje slobodno zivi u Visegradu. Medjutim, Natasa Kandic, direktorica Fonda za humanitarno pravo navodi da je "opste poznato da se on nalazi u Srbinju (Foca) i okolini". Kandic jos dodaje da sud mora imati u vidu da Lukic " nije pripado " nekontrolisanim, paravojnim formacijama", vec da je, kako se moglo cuti na sudjenju Nebojsi Ranisavljevicu, pripadao regularnoj Vojsci RS. Ona podseca da je Lukic bio tri puta privodjen , a potom pustan iz pritvora.
Beograd - Oko sedam sati ujutru, 22. oktobra 1992. godine, u selu Mioca, u blizini Ruda, kod spaljene kafane "Amfora", vlasnistvo Adema Djuze, devet pripadnika srpske paravojne formacije iz RS "Osvetnici" pod komandom Milana Lukica, zaustavlja autobus uzicke "Rakete" koji je prevozio putnike, uglavnom radnike i djake, u Priboj. Legitimisu putnike, kidnapuju 16 Bosnjaka, mestana pribojskog sela Sjeverin, drzavljana SRJ, odvoze ih u okolinu Visegrada i nakon mucenja, ubijaju. Prethodno su presli dva kontrolna punkta VJ i MUP Srbije. Tadasnji predsednik SRJ Dobrica Cosic osniva Drzavnu komisiju koja je trebalo da rasvetli slucaj. Sjeverin obilazi i Momcilo Grubac, tadasnji savezni ministar za ljudska prava. To je, u sustini, sve sto je drzava uradila. Svoju neazurnost u ovom slucaju nadlezni drzavni organi pravdaju cinjenicom da je otmica izvrsena na teritoriji druge drzave. Nakon "Sjeverina", februara 1993. godine, desio se i "slucaj Strpci". Iz voza Beograd-Bar u stanici Strpci, opet na teritoriji RS, otet je i ubijen 21 putnik. I za ovu otmicu osumnjicen je Milan Lukic, a osudjen jedino Nebojsa Ranisavljevic. Zlocin nad Bosnjacima Sjeverina mnogi su zaboravili, upozorila je Jasna Jankovic, novinar B92 i saradnik na filmu "Otmica"."Da je zlocin u Sjeverinu sprecen ne bi bilo ni drugih", kazala je ona i upozorila da javnost Srbije nije svesna da se mnogi zlocinci slobodno setaju pored nas. "I danas kad autobusom prodjem pored spaljene kafane "Amfora" pomislim na oca i one koji su sa njim oteti. Ne prodje dan, a da se toga ne setim". "Cesto sanjam svog brata. Sanjam, kao njega i jos nekoliko otetih doveli na razmenu. Trgnem se onda i shvatim da je to san. Probudim se i placem". Ovo su delovi ispovesti porodica otetih 16 Bosnjaka, zabelezenih u filmu "Otmica". O zlocinu nad sjeverinskim Bosnjacima u filmu govori i Admir Djikic, jedini Bosnjak koji je preziveo otmicu. "Krenuo sam tog jutra sa stricem. On na posao, ja u skolu", prica Admir, koji je tada imao 13 godina. "Stajao sam do Ilije i Dese Kitic. Kada su me naoruzani ljudi sto su usli u autobus pitali kako se zovem, Ilija je rekao "To je nas sin", kaze Admir. Vest o otmici odmah se procula Pribojem, ali je RTS o tome obavestio tek posle cetiri dana, kada je ovaj grad, pored clanova Cosiceve komisije i ministra Grubaca, obisao i Ratko Mladic. On je tvrdio da vojska RS nema veze sa otmicom i da ce uciniti sve da kidnapovani budu oslobodjeni. Rodbina otetih uverena je da bi njihovi rodjaci danas bili zivi da su nadlezni reagovali. O otmici su mediji uglavnom konfuzno izvestavali, pozivajuci se i na saopstenja pojedinih srpskih stranaka da je rec o insceniranom dogadjaju. Javnost je informisana i da su Bosnjaci iz Sjeverina oteti radi razmene. U borbama oko Ruda, Armija Bosne i Hercegovine navodno je zarobila 28 srpskih boraca, a formacija Milana Lukica otela je mestane Sjeverina da bi ih razmenila. Vecina je ipak uverena da je ovaj zlocin izvrsen kako bi Bosnjaci bili naterani da napuste ovaj pogranicni kraj. Nakon "slucaja Sjeverin" Bosnjaci su to i ucinili. Napustili su ne samo Sjeverin vec i okolna pribojska sela cime je taj deo postao etnicki cist. Vecina je u Priboju, a neki su izbegli u inostranstvo. Admir Djikic sa porodicom zivi u Sarajevu. Nikada se nije vracao u Sjeverin. Safeta Bisevac ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Autenticne fotografije pretucenih ljudi koji, obliveni krvlju, leže bespomocno po podu jedne od soba motela "Vilina vlas", dok se nad njima nadvija osoba u maskirnoj uniformi cije je lice pažljivo izbaceno iz kadra, napravljene su pre tacno deset godina. Na njima se vidi kako je svoje poslednje trenutke proživelo šesnaestoro Muslimana iz Sjeverina. Ne vide se samo oni koji za zlocin pocinjen 22. oktobra 1992. godine nisu kažnjeni ni deceniju kasnije. To je kraj. U stvari, samo poslednji kadrovi filma "Otmica", koji je preživele trebalo da podseti da je na taj dan iz autobusa užicke "Rakete" kod mesta Mioce u Bosni, oteto šesnaestoro Muslimana, žitelja Sjeverina u Jugoslaviji, i da ni do danas nije otkriveno šta im se zaista dogodilo, niti ko su pocinioci ovog zlocina. Stvarni kraj nije ni blizu. Pocinje suocavanje. Za neke, i ovom dokumentarnom pricom o jednom od prvih zlocina nad civilima u sukobima na prostorima bivše SFRJ, o otmici šesnaestoro Muslimana iz Sjeverina kod Priboja, kojom je reditelj Ivan Markov, u bioskopu REKS zapoceo serijal "Nezavisni za istinu" u produkciji RTV B92. Lice u ovom filmu, pored zlocinaca, nema ni jedini Musliman koji je preživeo otmicu, tada samo trinaestogodišnji decak Admir ?ikic, koji je poslednju deceniju života proveo skrivajuci se u Novom Pazaru i Turskoj, da bi se pre neku godinu, skrasio u Sarajevu. U strahu od osvete otmicara, koji su i danas na slobodi, ovaj dvadesettrogodišnji mladic, zaklonjen mrakom, objašnjava da je sudbinu svojih komšija i rodaka izbegao samo zato što su ljudi u maskirnim uniformama mislili da je dete Dese i Ilije Kitic, bracnog para pored kojeg je sedeo, a koji je istim autobusom išao u Priboj preko bosanske teritorije. Sve ostale kojima u licnoj karti nije pisalo srpsko ime i prezime, devetorica naoružanih ljudi zagaravljenih lica, izveli su iz autobusa kod mesta Mioce u Bosni, ubacili u kamion i, pored dva punkta Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, odvezli u nepoznatom pravcu. Petnaest muškaraca, medu kojima i decakov stric, i jedna žena. Za sve njih toga dana na putu za Priboj, kako tvrde u filmu porodice otetih, bila je spremljena zaseda. Porodice nastradalih potvrdu svojih sumnji nalaze i u cinjenici što su otmicari bili potpuno spremni za "docek" žrtava, kao i u podatku da je vecina njih na put pošla pošto su iz Priboja dobili poziv da dodu u fabrike po platu. Na posao nisu odlazili mesecima pre tog dogadaja. Iz kuca nisu izlazili posle ubistva koje se dogodilo u njihovom mestu, a ciji je pocinilac zbog "nedostatka dokaza" pušten na slobodu. Otmicari su, tvrde zbog svega porodice postradalih, znali da Muslimani iz Sjeverina idu u Priboj. Kao što su znali da ce strah ostale putnike autobusa oterati u mucnu tišinu. Za tu tišinu autor filma, cini se, kao i porodice nestalih, kao da nalaze opravdanja, ali za onu koja se cula od nadležnih državnih organa, u ovoj prici nije bilo razumevanja. Rekonstrukcijom dogadaja, koje je na osnovu svih svedocanstva kasnije sproveo autorski tim filma, jugoslovenske vlasti i neki mediji prozvani su za neobjašnjivo cutanje koje je, kako smatraju svedoci u filmu, bilo kljucno da se nestali nikada ne pronadu. Jedan od glavnih osumnjicenih za ovaj zlocin, predvodnik paravojne formacije "Osvetnici" iz Republike Srpske Milan Lukic, protiv koga je podignuta i haška optužnica, i danas je na slobodi iako je u meduvremenu više puta hapšen zbog drugih prekršaja. Komentar na ono što se desilo posle otmice, u vreme dok je šesnaestoro otetih još imalo šansu, nemaju ni porodice postradalih. Posle deset godina, kako potvrduje film Ivana Markova, ostali su i bez reci i bez nade. A nadi, kako je nemo na kraju filma, prikazivanjem fotografija ciji su autori pocinitelji ovog zlocina, a na kojima se vide izmrcvareni ljudi i cizme ljudi u maskirnim uniformama koje udaraju po okrvavljenim telima, zakljucio je i sam autor filma "Otmica", teško da ima mesta. Prema jednoj verziji dogadaja, šesnaestoro otetih posle mucenja pobijeni su u blizini Višegrada. Ti poslednji trenuci otetih zabeleženi na fotografijama, koji su i poslednji kadrovi ovoga filma, delovali su šokantno i na publiku pred kojom je ovaj film premijerno prikazan. Ne toliko zbog morbidnosti scena na njima, koliko zbog cinjenice da odustajanje od nade predstavlja surovo suocavanje sa posledicama kako ovog, tako i drugih zlocina. Dragana Matovic ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dva lica optužena za otmicu 17 muslimana iz mesta Sjeverin pre tačno deset godina nalaze se u pri-tvoru, saznala je juče agencija Beta iz izvora u Okružnom javnom tu-žilaštvu u Beogradu. Okružno javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića i još jednog lica čije je prezime Stević, rečeno je Beti u Tužilaštvu. U pritvoru su Dragićević i Stević, saznaje Beta u tužilaštvu. a za Lukićem i Krsmanovićem je raspisana poternica. Grupa od 17 muslimana oteta je iz autobusa na liniji Sjeverin - Priboj 22. oktobra 1992. godine. Oni su nakon otmice prebačeni na teritoriju Republike Srpske u višegradski motel "Vilina vlas", gde su brutalno fizički zlostavljani, navodi se u optužnici. Posle toga, oteti su odvedeni na obalu reke Drine, gde su neki od njih ubijeni automatskim oružjem a neki noževima. Njihova tela ba- čena su U Drinu. (Beta)
|
