PREMIJERA U PRIBOJU
27. novembar 2002.

Porodice otetih Bošnjaka iz Sjeverina prisustvovale preksinoć u Priboju bioskopskoj premijeri dokumentarnog filma "Otmica" Istina, bol, suze i teške reči. Na kraju filma usledile su stravične slike mučenja otetih Bošnjaka... U sali su mnogi jecali, a neki su izašli napolje...

Kad naiđu mutna vremena, onda šljam ispliva na površinu..." Ove reči bivšeg poslanika SPO Zorana Ćirkovića, izgovorene u dokumentarnom filmskom zapisu o kidnapovanju, mučenju i ubistvu 16 Bošnjaka iz pribojskog sela Sjeverin u oktobru 1992. godine - otele su preksinoć jedino "hvala" i "alal ti vera, Zorane" u prepunoj bioskopskoj sali Doma kulture "Pivo Karamatijević" u Priboju. Sve druge reči tokom projekcije filma bile su pune gorčine, bola i optužbi.

Pre nego što je počelo jednosatno podsećanje o ratnom zločinu za koji je osumnjičeno i optuženo devet pripadnika srpske paravojne formacije "Osvetnici", pred gledaoce u bioskopskoj sali, mahom rodbinu stradalih Bošnjaka, stali su autori filma "Otmica" Jasna Janković i Ivan Markov, kao i Aleksandar Timofejev, predstavnik producenta filma RTV B92.

Titov put Ramiz Ćatović iz Sjeverina, otac otetog Ramahudina Ćatovića, gledao je film i na televiziji, a pre i posle preksinoćne projekcije hvalio je RTV B92 i kudio neke ljude u Priboju koji su, reče, najodgovorniji za otmicu. - Hvala ovim dobrim ljudima što su imali hrabrosti da naprave i prikažu film... Ja hoću da kažem, da se zna, da i posle svega ne mrzim srpsku naciju. Ja sam odrastao među Srbima i odgojen među Srbima. Ja sam na svadbe i sahrane išao Srbima. Srbi su dolazili na sahranu mojoj majci i ocu... Danas ponovo živim u Sjeverinu. Moj komšija, Srbin Ratomir Perović, pomaže mi sve. Da ga zovnem u ponoć da mi pomogne oko drva, Pero bi došao... Kažem, slažem se sa Srbima, ali oni Srbi koji su oteli mog sina i oni koji su za sve znali a nisu ništa učinili da spreče otmicu, treba da odgovaraju... Hoću još da zaključim da ja i dalje idem putem kojim sam išao za vreme Tita, jer Tito je bio jedini bog i Srbima i Muslimanima i Hrvatima - reče Ramiz.

- Hvala svim ljudima koji su nam odistinski pomogli da uradimo ovaj film koji će, nadam

se, funkcionisati po onoj formuli: istina, odgovornost i pomirenje, i da će doprineti da se međuljudski i međunacionalni odnosi u Priboju poboljšaju i vrate na period kakav je bio pre užasnih ratova koji su se dogodili - rekla je Jasna Janković, nagrađena velikim aplauzom.

A onda se Rasim Pecikoza, otac kidnapovanog Seada, duboko zakašljao. Njegova ćerka je otvorila pakovanje papirnih maramica, ponudila ih ocu i nešto mu šapnula u uho. Tren kasnije, u sali su izgašena svetla, a na velikom filmskom platnu pojavile su se slike iz godina "bratstva i jedinstva".

- Eh, ni da se nama neće vratiti čovek ko Tito", čuo se nečiji šapat. I odobravanje.

Film je tekao... na filmskom platnu se čulo:

..."Stanovnici Sjeverina, zaposleni u Priboju, ulaze u radnički autobus pribojske 'Rakete' koji je saobraćao na relaciji Rudo-Priboj. Neki od njih na posao nisu išli poslednja tri meseca. Toga dana, 22. oktobra 1992. godine, pozvani su da prime platu"...

- Eto, sve je bilo izrežirano... Sve se znalo... Znači, pozvali ih na nož! - čulo se iz sale.

"... Pod pretnjom oružjem, vojnici izvode iz autobusa 15 muškaraca i jednu ženu"...

- Pa što neko od Srba u autobusu ne izađe i reče nešto... Da su znali gde ih vode, sigurno se ne bi dali.

U sali je bilo sve više uzdaha i poneki jecaj.

"... Dva dana nakon otmice u Priboj su stigli ministar za ljudska prava nacionalnih manjina Momčilo Grubač i članovi Državne komisije koju je formirao Dobrica Ćosić..."

- Vide se po očima da laže... I zar je on sad neki predsednik suda?...

Nije smeo ništa da uradi od Miloševića... Jedino je Zoran Ćirković ispao čovek. Njega bi trebalo za predsednika države...

Dosta žuči u sali je poteklo kad se na filmskom platnu pojavio bivši predsednik SO Priboj Milić Popović, koga mnogi članovi porodica otetih optužuju da je sve znao, a ništa nije preduzeo... Ipak, najburnija reakcija je usledila nakon vesti na RTS da je "otmica u Sjeverinu iscenirana".

- Sram vas bilo! Đubrad jedna lažljiva! Pobili ljude ko paščad, a oni vele!

Na kraju filma usledile su stravične slike mučenja otetih Bošnjaka... U sali su mnogi jecali, a neki su izašli napolje...

- Ne mogu ovo da gledam. Ne mogu, jer mislim samo na to da su ovi zločinci i dalje na slobodi, a možda su večeras i u ovoj sali - rekla je, uz jecaje, jedna od nekoliko starijih žena.

Aleksandar Timofejev rekao je "Blicu" da je očekivao da će najviše reakcija izazvati scene mučenja kidnapovanih. Na pitanje da li je odluka RTV B92 da prikaže "Otmicu" u Priboju nosila i neke rizike, Timofejev je odgovorio:

- U poslednjih deset-dvanaest godina bilo je puno rizika i puno opasnih dešavanja. Lično, nisam se dvoumio ni u jednom trenutku da dođem u Priboj.

Jedan od uspeha preksinoć prikazanog filma je, bez sumnje, tišina na ulici ispod Doma kulture.

 

Tekst: Zoran Tmušić