P R E D L O G
ZAKON O RADIODIFUZIJI
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Clan 1.
Ovim zakonom se: uredjuju uslovi i nacin obavljanja radiodifuzne osniva Republicka radiodifuzna agencija, kao i ustanovejavnog radiodifuznogservisa; utvrdjuju uslovi i postupak za izdavanje dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa i uredjuju i druga pitanja od znacaja za oblast radiodifuzije. delatnosti, u skladu sa medjunarodnim konvencijama i standardima;
Clan 2.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na uslove i postupak izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, kao i na uslove i postupak za sticanje prava emitera na postavljanje, upotrebu i odrzavanje emisionih fiksnih i mobilnih uredjaja.
Nacela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije
Clan 3.
Regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije zasniva se na nacelima:
1) slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila, kao garancije ukupnog razvoja demokratije i drustvene harmonije;
2) racionalnog i efikasnog koriscenja radiofrekvencijskog spektra kao ogranicenog prirodnog bogatstva;
3) zabrane svakog oblika cenzure i/ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, cime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara;
4) pune afirmacije gradjanskih prava i sloboda, a posebno slobode izrazavanja i pluralizma misljenja;
5) primene medjunarodno priznatih normi i principa koji se odnose na oblast radiodifuzije, a narocito na postovanje ljudskih prava u ovoj oblasti;
6) objektivnosti, zabrane diskriminacije i javnosti postupka izdavanja dozvola za emitovanje;
7) podsticanja razvoja radiodifuzije i stvaralastva u oblasti radija i televizije u Republici Srbiji.
Definicije
Clan 4.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, ako nije drukcije odredjeno, imaju sledece znacenje:
1) Radiodifuzija: opsti pojam za radio i televiziju kao elektronske medije masovne komunikacije, koja se ostvaruje posredstvom analognog ili digitalnog prenosa teksta, govora, zvuka, nepokretnih i pokretnih slika u vidu programskih sadrzaja namenjenih najsiroj javnosti putem radio talasa ili kablovskih distributivnih sistema do odgovarajucih prijemnih uredjaja;
2) Radiofrekvencija: osnovni fizicki parametar elektromagnetnih talasa ili radio talasa koji se slobodno prostiru kroz prostor i cije se vrednosti konvencionalno nalaze u opsegu od 3 KHz do 3000 GHz;
3)Zona pokrivanja: oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je zadovoljen uslov da je intenzitet elektromagnetnog signala veci od minimalno neophodnog za kvalitetan prijem bez prisustva drugih ometajucih signala;
4)Zona servisa (opsluzivanja): oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je ispunjen uslov kvalitetnog prijema signala u realnim uslovima. Servisna zona u realnim uslovima je uvek manja od zone pokrivanja;
5) Zeljena zona servisa:geografska oblast ili administrativno podrucje kojem je namenjen radiodifuzni servis. Zeljena zona servisa (opsluzivanja) u zavisnosti od potreba jeste pojedinacna servisna zona ili zbir servisnih zona svakog predajnika. Zeljena zona servisa (opsluzivanja) u slucaju mreze predajnika, predstavlja zbir pojedinacnih servisnih zona svakog predajnika;
6) Radio/TV mreza: dva ili vise predajnika ili repetitora ili njihova kombinacija, koji emituju isti program u isto vreme;
7) Umrezavanje: uspostavljanje privremene radio odnosno televizijske mreze putem zemaljskih, kablovskih ili satelitskih veza izmedju dva ili vise emitera sa ciljem neposrednog prenosa radio odnosno televizijskog programa;
8) Radiodifuzna organizacija (u daljem tekstu: "emiter"): fizicko ili pravno lice koje je registrovano za delatnosti proizvodnje i emitovanja radio ili televizijskog programa kome je, u skladu s ovim zakonom, izdata dozvola za emitovanje programa;
9) Javni radiodifuzni servis: proizvodnja, kupovina, obrada i emitovanje informativnih, obrazovnih, kulturno-umetnickih, decijih, zabavnih, spotrskih i drugih radio i televizijskih programa koji su od opsteg interesa za gradjane, a narocito u cilju ostvarivanja njihovih ljudskih i gradjanskih prava, razmene ideja i misljenja, negovanja politicke, polne, medjunacionalne i verske tolerancije, kao i ocuvanja nacionalnog identiteta;
10) Nezavisna produkcija: radio i televizijski programi namenjeni iskljucivo radiodifuziji koje proizvode fizicka ili pravna lica registrovana za tu delatnost, a koja nisu emiter programa koji proizvode;
11) Oglasna poruka (reklama): promotivna poruka koja ima za cilj da predstavi i skrene paznju na odredjeni proizvod, uslugu ili firmu, odnosno da navede potrosace da koriste, odnosno kupe doticni proizvod ili uslugu;
12) Oglasavanje (reklamiranje): emitovanje oglasnih poruka (reklama) uz novcanu naknadu ili drugi oblik naknade;
13) Sponzorstvo: bilo koje ucesce fizickog ili pravnog lica, koje se ne bavi delatnoscu proizvodnje radio i/ili televizijskog programa, niti proizvodnjom audiovizuelnih dela, u finansiranju radio i/ili televizijskih programa, s ciljem da promovise svoje ime, zastitni znak, ugled, aktivnosti ili proizvode;
14) Telekupovina: radio ili televizijska prezentacija upotrebne ili kakve druge vrednosti ili osobine proizvoda ili usluga sa ciljem prodaje na neposredan nacin;
15) Kablovski distributivni sistem (u daljem tekstu: "KDS"): pretezno kablovska telekomunikaciona mreza namenjena distribuciji radio i televizijskog programa, kao i za pruzanje drugih telekomunikacionih usluga.
Saradnja sa regulatornim telom nadleznim za oblast telekomunikacija
Clan 5.
Republicka radiodifuzna Agencija i regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija osnovano posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, imaju obavezu da, u skladu i na nacin predvidjen odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, medjusobno saradjuju i koordiniraju svoj rad u cilju racionalnog i efikasnog koriscenja radiofrekvencijskog spektra i dosledne primene ovog i posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.
II. REPUBLICKA RADIODIFUZNA AGENCIJA
1. Pravni status
Osnivanje
Clan 6.
Radi obezbedjivanja uslova za efikasno sprovodjenje i unapredjivanje utvrdjene radiodifuzne politike u Republici Srbijina nacin primeren demokratskom drustvu, osniva se Republicka radiodifuzna Agencija (u daljem tekstu: Agencija) kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija koja vrsi javna ovlascenja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog drzavnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnoscu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa i/ili sa njom povezanim delatnostima.
Pravni subjektivitet i zastupanje
Clan 7.
Agencija ima svojstvo pravnog lica.
Organ Agencije je Savet Agencije koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadleznosti Agencije.
Agencijupredstavlja i zastupa predsednikSaveta Agencije, a u slucaju njegove sprecenosti, Agenciju zastupa zamenik predsednikaSaveta Agencije.
Predsednik Saveta Agencije, odnosno zamenik predsednika Saveta Agencije kada vrsi njegovu funkciju, moze u celini ili delimicno preneti funkciju zastupanja Agencije drugom clanu Saveta Agencije samo na osnovu odluke Saveta Agencije.
2.Nadleznost Agencije
Clan 8.
Agencija je nadlezna da:
1) donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji uz saglasnost Vlade Republike Srbije;
2) vrsi kontrolu i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona;
3) izdaje dozvole za emitovanje programa i propisuje obrazac za te dozvole;
4) propisuje tehnicke, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa, u skladu sa odredbama ovog zakona;
5) propisuje pravila koja su obavezujuca za emitere kojima se obezbedjuje sprovodjenje radiodifuzne politike u Republici Srbiji;
6) vrsi nadzor nad radom emitera u Republici Srbiji;
7) odlucuje o predstavkama fizickih ipravnih lica i o prigovorima emitera u vezi sa radom drugih emitera;
8) daje misljenje nadleznim drzavnim organima u vezi sa pristupanjem medjunarodnim konvencijama koje se odnose na oblast radiodifuzije;
9) preduzima odgovarajuce mere prema emiterima, u skladu sa ovim zakonom;
10) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.
Pored nadleznosti iz stava 1. ovog clana, Agencija obavlja i poslove koji se odnose na preduzimanje mera u oblasti radiodifuzije u cilju :
1) zastite maloletnika;
2) primene propisa o autorskim i srodnim pravima;
3) sprecavanja emitovanja programa koji sadrzeinformacije kojima se podstice diskriminacija, mrznja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja odrecenoj rasi, veri, naciji, etnickoj grupi ili polu.
Poslove iz stava 1. tac. 1), 2), 3) i 6) ovog clana Agencija obavlja kao poverene poslove.
Donosenje strategije razvoja radiodifuzije
Clan 9.
Agencija u saradnji sa regulatornim telom nadleznim za telekomunikacije donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji, kojom, na osnovu sagledavanja razlicitih potreba gradjana i drustvenih grupa za informisanjem, obrazovanjem, kulturnim, sportskimidrugimsadrzajima, utvrdjuje broj i vrstu emitera, zeljene zone servisa (opsluzivanja) i druge parametre za koje se raspisuje javni konkurs.
Kontrola nad sprovodjenjem ovog zakona
Clan 10.
Kontrola nad sprovodjenjem ovog zakona obuhvata kontrolu rada emitera u pogledu dosledne primene i afirmisanja nacela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije, kao i u izvrsavanju drugih obaveza koje po odredbama ovog zakona imaju emiteri.
Izdavanje dozvola za emitovanje
Clan 11.
Za emitovanje programa putem zemaljskog, kablovskog ili satelitskog prenosa, digitalnog ili analognog, Agencija izdaje dozvolu po postupku i prema kriterijumima utvrdjenim ovim zakonom.
Emitovanje programa putem globalne informaticke mreze (Internet njebcasting) ne podleze obavezi pribavljanja dozvole, ali se odredbe ovog zakona primenjuju na sadrzaj programa.
Propisivanje obavezujucih pravila za emitere
Clan 12.
Agencijadonosi preporuke, uputstva, obavezujuca uputstva i opsta obavezujuca uputstva za emitere, radi efikasnog sprovodjenja radiodifuzne politike u Republici Srbiji.
Agencijadonosi preporuke u slucaju da postoji neujednacena dozvoljena praksa emiterau primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na sadrzaj programa.
Agencija donosi uputstvo u slucaju kada postoji sumnja u pogledu dozvoljenosti nacina na koji emiter ili grupa emitera koristi dozvolu u vezi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sadrzaj programa.
Agencija donosi obavezujuce uputstvo ako u vezi sa pojedinim pitanjem koje se odnosi na sadrzaj programa ustanovi neujednaceno ponasanje emitera pri cemu se odredjeni vidovi tog ponasanja mogu smatrati nedozvoljenim.
Agencija donosi opste obavezujuce uputstvo radi blizeg uredjivanja odredjenih pitanja koja se odnose na sadrzaj programa, nezavisno od postojece prakse emitera. Opste obavezujuce uputstvo moze da se odnosi na pojedino pitanje koje se tice sadrzaja programa, na veci broj srodnih pitanja, a moze da se odnosi i na sva pitanja koja se ticu sadrzaja programa (kodeks ponasanja emitera).
Nepostupanje po obavezujucem uputstvu je osnov za izricanje mera opomene i upozorenja emiteru, a nepostupanje po opstem obavezujucem uputstvu je osnov za izricanje svih vrsta mera koje Agencija moze preduzimati.
Preporuke, uputstva, obavezujuca uputstva i opsta obavezujuca uputstva objavljuju se na nacin predvidjen statutom Agencije.
Agencijadonosi i objavljuje i druge propise u skladu sa ovim zakonom, na nacin predvidjen statutom.
Nadzornad radom emitera
Clan 13.
Agencija vrsi nadzor nad radomemiterasamostalno ili angazovanjem ovlascene organizacije.
U vrsenju nadleznosti iz stava 1. ovog clana, Agencija je duzna da se posebno stara o tome da emiteri u svemu postuju uslove pod kojima im je dozvola izdata, sto se posebno odnosi na vrstu i kvalitet programa.
Emiteri su duzni da Agenciji omoguce uvid u podatke i ostalu dokumentaciju koja se odnosi na predmet nadzora.
Razmatranje predstavki
Clan 14.
Fizicka i pravna lica imaju pravo da Agenciji podnose predstavke u vezi sa sadrzajem programa emitera, ako smatraju da se tim programima vredjaju ili ugrozavaju njihovi licni interesi ili opsti interes.
Agencija je duzna da po prijemu i razmatranju predstavke, predstavku bez odlaganja dostavi emiteru na izjasnjavanje i da mu odredi rok za to, osim ako je predstavka ocigledno neosnovana, u kom slucaju je odbacuje i o tome obavestava podnosioca predstavke.
Ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku, ili obavesti Agenciju da je predstavka neosnovana, a Agencijai pored toga smatra da je predstavka osnovana, duzna je da preduzme odgovarajuce mere prema emiteru, kao i da podnosioca predstavke uputi na koji nacin moze da zastiti svoj interes.
Odgovarajucim merama iz stava 3. ovog clana smatraju se, narocito:
1) mere koje Agencija izrice u skladu s ovim zakonom;
2) podnosenje prekrsajne ili krivicne prijave, ili iniciranje odgovarajuceg postupka pred nadleznim drzavnim organom.
Razmatranje prigovora
Clan 15.
Emiter moze podneti Agenciji prigovor na postupanje drugog emitera usled cega trpi ili moze da pretrpi stetu.
Agencija je duzna da prigovor iz stava 1. ovog clana, bez odlaganja, dostavi na izjasnjenje emiteru na koga se prigovor odnosi, koji jeduzan je da se o prigovoru izjasni u roku od 15 dana od dana prijema.
Ako i pored izjasnjenja emiteraAgencija smatra da je prigovor osnovan, duzna jeda protiv emitera na koga se prigovor odnosi preduzme mere iz clana 14. stav 4. ovog zakona.
Saradnja sa drzavnim i drugim organima i organizacijama
Clan 16.
Agencijadaje misljenje nadleznim drzavnim organima, na njihov zahtev, u vezi sa pristupanjem medjunarodnim konvencijama i drugim sporazumimakoji se odnose na oblast radiodifuzije.
Radi razmene iskustava, unapredjivanja svog rada i uskladjivanja sa medjunarodnim iskustvima i standardima, Agencija saradjuje sa odgovarajucim organizacijama drugih drzava, odnosno sa odgovarajucim medjunarodnim organizacijama.
Nadlezni drzavni organi prilikom pripreme propisa koji se odnose na oblast radiodifuzije pribavljaju misljenje Agencije.
Izricanje mera
Clan 17.
Agencija moze emiteru izreci opomenu i upozorenje, a moze mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa.
Izuzetno, emiterima - ustanovama javnog radiodifuznogservisa koje ne podlezu obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa od strane Agencije, moze se izreci samo opomena i upozorenje.
Agencija moze dapred nadleznim sudom ili drugim drzavnim organom pokrene postupak protiv emitera ili odgovornog lica emitera, ako njegovo cinjenje ili necinjenje ima obelezja dela kaznjivog prema zakonu.
Clan 18.
Opomena iz clana 17. st. 1. i 2. ovog zakona izrice se emiteru koji prvi put prekrsi neku od obaveza utvrdjenih ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona.
Opomena se ne objavljuje u javnim glasilima.
Upozorenje se izrice emiteru koji:
1) i pored izrecene opomene nastavi da postupa suprotno obavezama utvrdjenim ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona;
2) prvi put prekrsi neku od obavezautvrdjenih ovim zakonom ali na nacin da to krsenje ozbiljno ugrozava ostvarivanje nacela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije;
3) prekrsi neki od uslova koji su sadrzani u izdatoj dozvoli za emitovanje programa.
Prilikom izricanja upozorenja Agencija je duzna da izricito navede obavezu koju je emiter povredio, kao i da utvrdi mere koje emiter treba da preduzme kako bi se povreda otklonila.
Upozorenje se objavljuje u javnim glasilima, a obavezno u programu onog emitera na kojeg se upozorenje odnosi.
Emiteru se mogu izreci i mere utvrdjene posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija kada se emiter ne pridrzava propisanih obaveza.
Agencija je duzna da prilikom izricanja mera obezbedi objektivnost i nepristrasnost, kao i da obezbedi emiteru da se pre izricanja mere izjasni o ucinjenim povredama obaveza koje mu se stavljaju na teret.
Agencija propisuje bliza pravila o uslovima i nacinu izricanja mera.
Zastita maloletnika
Clan 19.
Agencija se stara o zastiti maloletnika i postovanju dostojanstva licnosti u programima koji se prikazuju posredstvom radija i televizije, o cemu donosi opste obavezujuce uputstvo.
Agencijase narocito stara da programi koji mogu da naskode fizickom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehnickim postupkom obezbedjeno da maloletnici po pravilu nisu u prilici da ih vide ili slusaju.
Prikazivanje programa koji tesko ugrozavaju fizicki, mentalni ilimoralni razvoj maloletnika, zabranjeno je.
Zastita autorskih i srodnih prava
Clan 20.
Agencija se stara da svi emiteri primenjuju propise o autorskim i srodnim pravima.
Postupanje suprotno propisima iz stava 1. ovog clana od strane emitera je osnov za izricanje propisanih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju ostecenom nosiocu autorskog ili srodnog prava.
Suzbijanje govora mrznje
Clan 21.
Agencija se stara da programi emitera ne sadrze informacije kojima se podstice diskriminacija, mrznja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove razlicite politicke opredeljenosti ili zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnickoj grupi, polu ili seksualnoj opredeljenosti.
Postupanje emitera suprotno zabrani iz stava 1. ovog clana je osnov za izricanje predvidjenih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju ostecenom.
3. Savet Agencije
Sastav Saveta
Clan 22.
Savet Agencije (u daljem tekstu: Savet) ima 9 clanova koji se biraju iz reda uglednih strucnjaka iz oblasti koje su od znacaja za obavljanje poslova iz nadleznosti Agencije (medijski strucnjaci, strucnjaci za oglasavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inzenjeri, i drugi).
Izbor Saveta
Clan 23.
Clanove Saveta bira Narodna Skupstina Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupstina), na predlog ovlascenih predlagaca.
Clan Saveta je izabran ako je za njegov izbor glasala vecina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ovlascenje i duznost da predlazu clanove Saveta imaju:
1) Narodna skupstina Republike Srbije;
2) Skupstina Autonomne pokrajine Vojvodina;
3) Vlada Republike Srbije;
4) Izvrsno vece AP Vojvodina;
5) rektori univerziteta u Republici Srbiji, putem zajednickog dogovora;
6) udruzenja radiodifuznih javnih glasila u RepubliciSrbiji, udruzenja novinara u Republici Srbiji, profesionalna udruzenja filmskih i dramskih umetnika u Republici Srbiji i profesionalna udruzenja kompozitora u Republici Srbiji, putem zajednickog dogovora;
7) domace nevladine organizacije i udruzenja gradjana koja se prevashodno bave zastitom slobode govora, zastitom prava nacionalnih i etnickih manjina i zastitom prava dece, putem zajednickog dogovora;
8) crkve i verske zajednice.
Devetog clana Saveta predlazu prethodno izabrani clanovi Saveta, s tim sto predlozeni kandidat mora ispunjavati kriterijume za clanstvo u Savetu utvrdjene ovim zakonom i mora biti lice koje zivi i radi na podrucju AP Kosovo i Metohija.
Predlog za clana Saveta iz stava 4. ovog clana utvrdjen je ako je za njega glasalo najmanje pet clanova Saveta.
Postupak predlaganja clanova Saveta
Clan 24.
Svaki ovlasceni predlagac iz clana 23. stav 3. ovog zakona predlaze kandidata za jednog clana Saveta, s tim sto se na listi kandidata obavezno predlazu dva lica. Lica koje ovlasceni predlagac predlaze ne moraju biti iz reda ovlascenog predlagaca.
Izuzetno, na listi kandidata za izbor clana Saveta koga predlazu prethodno izabrani clanovi Saveta u skladu sa clanom 23. st. 4. i 5. ovog zakona predlaze se samo jedno lice.
Za clana Saveta predlaze se lice koje uziva ugled istaknutog medijskog strucnjaka, strucnjaka za oglasavanje ili istaknutog strucnjaka u oblastima od znacaja za rad Agencije.
Skupstina bira jednog kandidata sa svake vazece liste.
Ovlasceni predlagaci utvrdjuju svoje predloge samostalno, a ako se jedan ovlasceni predlagac sastoji od vise pravnih subjekata, predlog se utvrdjuje sporazumno, medjusobnim usaglasavanjem.
U slucajevima iz clana 23. stav 3. tac. 7) ovog zakona, podatke o nevladinim organizacijama i udruzenjima gradjana Skupstina pribavlja od organa nadleznih za vodjenje registara tih organizacija, odnosno udruzenja.
Predlog koji se podnosi mora biti potpisan i overen od strane ovlascenog predlagaca i sadrzati ime i adresu zastupnika.
Ako predlagaci iz clana 23. stav 3. tac. 7) ovog zakona predloze vise od jedne liste kandidata, smatrace se vazecom ona lista koju potpise veci broj udruzenja, organizacija odnosno asocijacija (ovlascenih predlagaca) koji su u prethodnom periodu imali veci broj sprovedenih akcija, inicijativa i objavljenih publikacija iz oblasti kojom se pretezno bave.
Potpisnici liste kandidata mogu biti samo registrovane organizacije, udruzenja i asocijacije.
Ako je predlog liste kandidata podnet suprotno odredbama ovog zakona, Skupstina ce vratiti podneti predlog ovlascenom predlagacu da ga u roku od 15 dana uskladi s ovim zakonom.
Skupstina ce ovlascenim predlagacima vratiti podnete predloge i kada nije u mogucnosti da utvrdi koja lista kandidata je vazeca, u smislu stava 8. ovog clana, u kom slucaju su ovlasceni predlagaci obavezni da Skupstini u roku od 15 dana dostave usaglaseni predlog.
Skupstina ce, najmanje 30 dana pre odlucivanja o izboru clanova Saveta, na pogodan nacin, javno objaviti sve vazece liste kandidata koje su ovlasceni predlagaci podneli sa osnovnim biografskim podacima predlozenih kandidata.
Skupstina moze, pre odlucivanja o izboru clanova Saveta, organizovati javni razgovor sa svim predlozenim kandidatima radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadleznosti Agencije.
Nespojivost sa clanstvom u Savetu
Clan 25.
Clanovi Saveta ne mogu biti:
1) savezni poslanici, narodni poslanici i poslanici skupstina autonomnih pokrajina;
2) izabrana, imenovana i postavljena lica u Saveznoj vladi, Vladi Republike Srbije ( u daljem tekstu: Vlada) i izvrsnim organima autonomnih pokrajina (ministri, njihovi zamenici, pomocnici, kao i rukovodioci posebnih organizacionih celina pod neposrednom kontrolom Vlade i izvrsnih organa i drugi funkcioneri);
3) funkcioneri politickih stranaka (predsednici stranaka, clanovi predsednistava, njihovi zamenici, clanovi izvrsnih i glavnih odbora, kao i drugi stranacki funkcioneri);
4) lica koja, kao vlasnici udela, akcionari, clanovi organa upravljanja, clanovi nadzornih organa, zaposleni, lica pod ugovorom i sl. imaju interesa u pravnim licima koja se bave delatnoscu proizvodnje i/ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njom povezanim delatnostima (reklamiranje, telekomunikacije i sl.), tako da bi clanstvo takvog lica u Savetu moglo da dovede do sukoba interesa;
5) lica koja su pravosnazno osudjena za krivicna dela protiv sluzbene duznosti, korupcije, prevare, kradje ili drugo krivicno delo koja ih cine nedostojnim za obavljanje funkcije, bez obzira na izrecenu sankciju, ili su pravosnazno osudjena za neko drugo krivicno delo na kaznu zatvora u trajanju duzem od 6 meseci;
6) lice koje je bracni drug, roditelj, dete ili pobocni srodnik zakljucno sa drugim stepenom srodstva, lica navedenih u stavu 1. tac. 1) do 4) ovog clana.
Kandidat je duzan da ovlascenom predlagacu dostavi pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrdjene u stavu 1. ovog clana.
Mandat clanova Saveta
Clan 26.
Clanovi Saveta ne predstavljaju u Savetu organe ili organizacije koje su ih predlozile, vec svoju duznost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom.
Clanu Saveta funkcija moze prestati samo iz razloga i u postupku predvidjenom ovim zakonom.
Niko nema pravo da na bilo koji nacin utice na rad clanova Saveta, niti su oni duzni da postuju bilo cije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadleznog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta.
Trajanje mandata
Clan 27.
Clan Saveta bira se na period od sest godina.
Izuzetno od stava 1. ovog clana, prilikom prvog izbora, tri clana Saveta se bira na dve godine, tri clana na cetiri godine, a tri clana na sest godina.
Clanovima prvog sastava Saveta ciji mandat traje dve odnosno cetiri godine, mandat se utvrdjuje tako sto pre odlucivanja Skupstine o podnetim predlozima, predsednik Skupstine zrebom odredjuje ovlascene predlagace ciji se kandidati predlazu za izbor na dve odnosno cetiri godine.
Isto lice ne moze biti dva puta uzastopno birano za clana Saveta.
Prestanak mandata clana Saveta
Clan 28.
Mandat clana Saveta moze prestati u sledecim slucajevima:
1) istekom vremena na koje je clan Saveta izabran;
2) razresenjem iz razloga predvidjenih ovim zakonom;
3) podnosenjem ostavke Skupstini u pismenoj formi, u kom slucaju mandat clana Saveta prestaje danom dostavljanja ostavke, pri cemu unapred data (kovertirana) ostavka ne proizvodi pravno dejstvo;
4) smrcu clana Saveta.
Prestanak mandata razresenjem
Clan 29.
Skupstina moze na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika razresiti clana Saveta u sledecim slucajevima:
1) ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadlezne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje duznosti clana Saveta u periodu duzem od sest meseci;
2) ako se utvrdi da je pri podnosenju predloga izneo o sebi neistinite podatke ili je propustio da iznese podatke o okolnostima iz clana25. ovog zakona;
3) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata clana Saveta nastupila neka od okolnosti iz clana 25. ovog zakona;
4) ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja duznost clana Saveta u periodu od najmanje sest meseci neprekidno ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje sest meseci ne obavlja svoju duznost.
Odluka o razresenju moze biti doneta samo na osnovu obrazlozenog predloga posle sprovedenog postupka u kome su utvrdjene sve relevantne okolnosti i u kome je clanu Saveta protiv koga je pokrenut postupak omoguceno da se izjasni o svim okolnostima.
Razlog za razresenje clana Saveta ne moze biti politicko ili drugo uverenje, odnosno clanstvo u politickoj organizaciji.
Odluka o razresenju clana Saveta smatra se usvojenom ako je za nju glasala vecina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Suspenzija clana Saveta
Clan 30.
Kada je podnet predlog za razresenje clana Saveta, Savet moze dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja svojih clanova doneti odluku da suspenduje clana Saveta protiv koga je podnet predlog za razresenje do donosenja odluke Skupstine, ali ne duze od sest meseci.
Posledice prestanka mandata
Clan 31.
Predsednik Skupstine upucuje javni poziv za podnosenje predloga liste kandidata za clana Saveta najkasnije sest meseci pre isteka mandata clana Saveta. Poziv se upucuje onim ovlascenim predlagacima koji su predlozili kandidate ciji mandat istice.
Ovlasceni predlagaci duzni su da najkasnije u roku od tri meseca od dana upucivanja javnog poziva dostave Skupstini predlog liste kandidata za upraznjena mesta.
Skupstina donosi odluku o izboru novih clanova Saveta pre isteka mandata postojecih clanova.
U slucaju prestanka mandata pre isteka vremena na koje je clan Saveta izabran (smrcu, razresenjem ili ostavkom), ovlasceni predlagac koji je predlozio clana ciji je mandat prestao na ovaj nacin, duzan je da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri meseca, Skupstini dostavi listu kandidata za upraznjeno mesto u Savetu. Skupstina je duzna da u roku od 30 dana od dana prijema liste kandidata, izabere novog clana Saveta. Izbor se vrsi na mandatni period od sest godina.
Do izbora novog clana Savet punovazno odlucuje u nepotpunom sastavu. Savet ne moze punovazno da donosi odluke ako broj clanova Saveta, zbog prestanka mandata pojedinih clanova, bude manji od pet.
Nacin rada Saveta
Clan 32.
Rad Saveta je javan.
Savet odlucuje vecinom glasova prisutnih clanova, pod uslovom da je ispunjen kvorum za odlucivanje koji cini najmanje pet clanova, izuzev u slucajevima kada je ovim zakonom ili Statutom odredjeno drukcije. Opsti akti i odluke kojima se odlucuje o pravima emitera, Savet donosi vecinom glasova ukupnog broja clanova Saveta, izuzev ako ovim zakonom ili Statutom nije predvidjena dvotrecinska vecina glasova od ukupnog broja clanova Saveta.U slucaju jednakog broja glasova, odlucujucije glas predsednika Saveta, a u njegovom odsustvu glas zamenika predsednika.
Odluka Saveta koja se odnosi na teritoriju AP Vojvodine smatra se donetom ako je u okviru potrebnog broja glasova za njeno donosenje i glas najmanje jednog clana Saveta koji je izabran na predlog ovlascenih predlagaca iz AP Vojvodine.
Predsednika i zamenika predsednika Savet bira iz svojih redova dvotrecinskom vecinom glasova od ukupnog broja clanova.
Za svoj rad predsednikiclanovi Saveta imaju pravo na novcanu naknadu u visini plate predsednika, odnosnosudije Vrhovnog suda Srbije.
Predsednik Saveta predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke Saveta i stara se o njihovom izvrsavanju, ima ovlascenja direktora u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u strucnoj sluzbi Agencije i obavlja i druge poslove utvrdjene zakonom i statutom.
Statut i drugi opsti akti Agencije
Clan 33.
Statut Agencije, poslovnik o radu Saveta, akt kojim se uredjuje organizacija strucnih sluzbi Agencije, broj i status zaposlenih u strucnim sluzbama i druge opste akte Agencije, donosi Savet.
Akti iz stava 1. ovog clana donose se dvotrecinskom vecinom glasova ukupnog broja clanova Saveta.
Skupstina daje saglasnost na Statut Agencije.
4.Finansiranje Agencije
Finansijski plan
Clan 34.
Finansiranje Agencije vrsi se u skladu sa finansijskim planom koji za svaku godinu donosi Savet.
Finansijskim planom utvrdjuju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, ukljucujuci i rezerve za nepredvidjene izdatke, kao i elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u Agenciji.
Saglasnost na finansijski plan iz stava 1. ovog clana daje Skupstina.
Finansijski plan se donosi najkasnije do 15. decembra tekuce godine za narednu godinu.
Finansijski plan se objavljuje na nacin utvrdjen statutom Agencije.
Svi obracuni prihoda i rashoda Agencije podlezu godisnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlascenog revizora. Obracuni se objavljuju najkasnije tri meseca po zavrsetku finansijske godine.
Ako se godisnjim obracunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veci od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplacuje se na racun budzeta Republike Srbije i rasporedjuje se, na jednake delove, za unapredjenje i razvoj kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zastite.
Izvori finansiranja
Clan 35.
Prihod Agencija cine sredstva ostvarena odnaknadekoju emiteri u skladu sa ovim zakonom placaju za dobijeno pravo na emitovanje programa ( dozvola za emitovanje programa).
U slucaju da Agencija ne ostvari planirani prihod po osnovu naknade iz stava 1. ovog clana, nedostajuca sredstva obezbedjuju se iz budzeta Republike Srbije.
Obezbedjivanje nedostajucih sredstava u skladu sa stavom 2. ovog clana ne utice na nezavisnost i samostalnost Agencije.
5.Javnost rada Agencije i sudska kontrola
Javnost rada
Clan 36.
Agencija objavljuje godisnji izvestaj o svom radu na nacin utvrdjen statutom Agencije.
Sudska kontrola
Clan 37.
Protiv odluke Agencije nije dozvoljena zalba, ali se moze pokrenuti upravni spor.
III. DOZVOLA ZA EMITOVANJE PROGRAMA
1. Pojam dozvole i imaoci dozvole
Principi izdavanja dozvole
Clan 38.
Fizicko ili pravno lice ne moze da emituje radio ili televizijski program ukoliko mu prethodno Agencija nije izdala dozvolu, osim ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno.
Dozvolu za emitovanje radio i televizijskog programa pod jednakim uslovima moze da dobije svako pravno i fizicko lice koje ispuni uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Postupak izdavanja dozvole za emitovanje programa je javan.
O izdatim dozvolama vodi se registar u skladu sa ovim zakonom.
Dozvola za emitovanje programa
Clan 39.
Dozvola za emitovanje programa je ovlascenje cijim dobijanjem njen imalac stice pravo da posredstvom zemaljskih radiodifuznih stanica, kablovskih distributivnih sistema, satelitskih radiokomunikacija ili na drugi pogodan nacin, emituje odredjeni radio i/ili televizijski program namenjen neodredjenom broju korisnika.
Dozvolu za emitovanje programa izdaje Agencija, po sprovedenom postupku predvidjenom ovim zakonom.
Dozvolom za emitovanje programa utvrdjuju se programski i tehnicki standardi za proizvodnju i emitovanje radio i televizijskog programa.
Sastavni deo dozvole za emitovanje programa je dozvola za radiodifuznu stanicu (dozvola za radio stanicu) koju na zahtev Agencije izdaje regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, a na osnovu Plana raspodele radio frekvencija koji donosi ministarstvo nadlezno za poslove telekomunikacija.
Dozvola za radio stanicu dostavlja se Agenciji radi sprovodjenja postupka za izdavanje dozvole za emitovanje programa.
Regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija duzno je da izda dozvolu za radio stanicu ako su ispunjeni uslovi iz posebnog zakona i ako je zahtev Agencije u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Pravo na postavljanje, upotrebu i odrzavanje emisionih fiksnih i mobilnih uredjaja, imalac dozvole za emitovanje programa ostvaruje u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, propisima donetim na osnovu njega, opstim aktima regulatornog tela nadleznog za oblast telekomunikacija i tehnickim uslovima odnosno standardima na ciju primenu ovi propisi upucuju.
Kablovsko i satelitsko emitovanje
Clan 40.
Agencija izdaje dozvolu za kablovsko ili satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, na zahtev imaoca kablovskog distributivnog sistema (u daljem tekstu: KDS), odnosno imaoca zemaljske satelitske stanice, ako je imalac KDS-a ispunio uslove koji se odnose na postavljanje, upotrebu i odrzavanje telekomunikacionih uredjaja koji su utvrdjeni u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.
Obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa ne podleze imalac sistema koji emituje radio i televizijske programe namenjene kablovskoj distribuciji, i to:
1) programe za koje je Agencija izdala dozvolu za zemaljsko emitovanje za podrucje na kome se nalazi KDS, pri cemu je imalac KDS duzan da posredstvom svog sistema besplatno distribuira programe javnih servisa;
2) programe koji se mogu primati putem slobodne (nekodirane) satelitske distribucije na teritoriji Republike Srbije.
Imalac sistema za emitovanje radio i televizijskog programa namenjenog satelitskoj distribuciji ima obavezu pribavljanja dozvole u svim slucajevima kada za program koji ce se emitovati posredstvom satelita nije pribavio dozvolu za zemaljsko ili kablovsko emitovanje.
Pravila predvidjena za izdavanje dozvole za kablovsko emitovanje shodno se primenjuju na izdavanje dozvole za emitovanje putem MMDS (Mikrotalasni Multikanalni Distributivni Sistem) tehnologije, sto ne oslobadja imaoca MMDS sistema obaveze da za svaku radio stanicu koju koristi pribavi odgovarajucu dozvolu u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.
Imalac dozvole za emitovanje programa
Clan 41.
Imalac dozvole za emitovanje programa moze biti samo domace pravno ili fizicko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i koje ima sediste, odnosno prebivaliste na teritoriji Republike Srbije.
Domace pravno lice u kome su osnivaci strana pravna lica registrovana u zemljama u kojima prema unutrasnjim propisima tih zemaljanije dozvoljeno ili nije moguce utvrditi poreklo osnivackog kapitala, ne moze ucestvovati na javnom konkursu za dozvolu za emitovanje programa.
Strano fizicko ili pravno lice moze ucestvovati u osnivackom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje programa najvise do 49% ukupnog kapitala osim ako medjunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Savezna Republika Jugoslavija nije drukcije predvidjeno.
Strano fizicko ili pravno lice ne moze da ucestvuje u osnivackom kapitalu ustanova javnog radiodifuznogservisa.
Subjekti koji ne mogu biti imaoci dozvole
Clan 42.
Imalac dozvole za emitovanje programa ne moze da bude:
1) preduzece, ustanova ili drugo pravno lice ciji je osnivac Republika Srbija ili autonomna pokrajina, izuzev ustanova javnog radiodifuznog servisa;
2) politicka stranka, organizacija ili koalicija, kao i pravno lice ciji je osnivac politicka stranka, organizacija ili koalicija.
Emiter
Clan 43.
Pravno ili fizicko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa stice status emitera, u smislu ovog zakona, dobijanjem dozvole za emitovanje programa odnosno dozvole za radio stanicu za emitere koji prema odredbama ovog zakona nisu obavezni da pribave dozvolu ze emitovanje programa.
Emiter moze da obavlja delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao:
1) ustanova javnog radiodifuznog servisa;
2) komercijalna radio i/ili televizijska stanica;
3) radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora;
4) radio i/ili televizijska stanica lokalne ili regionalne zajednice.
Ustanove javnog radiodifuznog servisa
Clan 44.
Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije ili autonomnih pokrajina kao emiteri sticu pravo na proizvodnju i emitovanje programa neposredno na osnovu ovog zakona.
Emiterima iz stava 1. ovog clana izdaje se samo dozvola za radio stanicu u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.
Odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na pribavljanje dozvole za emitovanje programa, kao i odgovarajuce odredbe posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija primenjuju se i na emitere iz stava 1. ovog clana.
Vrste emitera prema sadrzaju radio i televizijskog programa
Clan 45.
Prema sadrzaju radio i televizijskog programa koji proizvode i emituju emiteri mogu biti:
1) emiteri celokupnih programa, koji obuhvataju informativne, obrazovne, kulturne, naucne, sportske i zabavne sadrzaje, kao pretezni deo svojih aktivnosti;
2) emiteri specijalizovanih programa, ciji je sadrzaj u osnovi tematski iste vrste (sportski, kulturni, muzicki, obrazovni ili dr.) i
3) emiteri ciji se program u celini bavi reklamiranjem i prodajom roba i usluga.
Neprenosivost i neotudjivost dozvole
Clan 46.
Dozvola za emitovanje programa, kao i dozvola za radio stanicu ne moze se ustupati, iznajmljivati ili na drugi nacin preneti ili otudjiti.
Dozvole iy stava 1. ovog clana ne mogu se preneti ni u slucaju kad emiter proda opremu za emitovanje programa.
U slucaju iz stava 2. ovog clana, novi vlasnik opreme ne moze poceti sa emitovanjem programa pre nego sto pribavi dozvolu u skladu sa odredbama ovog zakona.
Zeljena zona servisa (opsluzivanja)
Clan 47.
Zeljena zona servisa moze da obuhvati podrucje Republike Srbije, autonomne pokrajine, regiona ili lokalno podrucje.
Javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovnistva u zeljenoj zoni servisa.
Komercijalni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 60% stanovnistva u zeljenoj zoni servisa.
Zajednicko koriscenje radio frekvencije
Clan 48.
Ako su ispunjeni uslovi iz Plana raspodele radio frekvencija, moze se odobriti da najvise tri emitera emituju radio, odnosno televizijski program na istoj radio frekvenciji i u istoj zeljenoj zoni servisa.
Zajednicko koriscenje radio frekvencije moze dase odobri samo na osnovu prethodno pribavljenog pozitivnog misljenja regulatornog tela nadleznog za oblast telekomunikacija.
Za dobijanje dozvole za emitovanje programa iz stava 1. ovog clana emiteri podnose i ugovor kojim se regulise vreme emitovanja programa svakog od emitera koji namerava zajednicki da koristi radio frekvenciju u istoj zeljenoj zoni servisa.
Agencija svakom emiteru iz stava 3. ovog clana izdaje posebnu dozvolu za emitovanje programa u kojoj se posebno navodi zajednicko koriscenje radio frekvencije, emiter/i koji koriste istu radio frekvenciju i uslovi zajednickog koriscenja.
2. Postupak izdavanja dozvole
Javni konkurs
Clan 49.
Dozvola za emitovanje programa izdaje se na osnovu javnog konkursa.
Javni konkurs se obavezno raspisuje kada na osnovu Plana raspodele radio frekvencija postoje mogucnosti za izdavanje novih dozvola za emitovanje programa.
Na javnom konkursu objavljuju se zeljene zone servisa radi cijeg se pokrivanja raspisuje konkurs, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Oglas za javni konkurs
Clan 50.
Oglas kojim se raspisuje javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa sadrzi:
1) podrucje zeljene zone servisa sa pripadajucim radio frekvencijama/lokacijama;
2) tehnicke, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa koje podnosilac prijave treba da ispunjava;
3) uslove utvrdjene posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu njega, koje podnosilac prijave treba da ispunjava za dobijanje dozvole za radiodifuznu stanicu;
4) visinu godisnje naknade za dobijeno pravona emitovanje programaivisinu naknade koja se placa za koriscenje radio frekvencija na osnovu izdate dozvole za radiodifuznu stanicu;
5) rok za podnosenje prijave na javni konkurs zajedno sa propisanom dokumentacijom;
6) rok za donosenje odluke po raspisanom javnom konkursu.
Radi obezbedjivanja uslova da javni konkurs bude dostupan svim zainteresovanim licima pod ravnopravnim uslovima,oglas se objavljuje u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije" i u najmanje jednom siroko dostupnom dnevnom listu. Ako se javni konkurs raspisuje za izdavanje dozvola za emitovanje programa radio i/ili televizijskih stanica lokalnih ili regionalnih zajednica, oglas se mora objaviti i u najmanje jednom lokalnom odnosno regionalnom listu na podrucju za koje se raspisuje javni konkurs.
Rok za podnosenje prijava na javni konkurs ne moze da bude kraci od sezdeset dana od dana objavljivanja oglasa.
Depozit
Clan 51.
Agencija moze svojom odlukom utvrditi obavezu podnosilaca prijava na javni konkurs da prilikom podno s e nj a prijave uplate depozit.
Odlukom iz stava 1. ovog clana se utvr dj uje i visina depozita , koja ne moze biti veca od punog iznosa tromesecne naknade za emitovanje programa .
Prijava na javni konkurs
Clan 52.
Prijava na javni konkurs podnosi se na obrascu c iju sadr z inu propisuje i objav lj uje Agencija .
Podnosilac prijave je obavezan da uz prijav u dostavi slede c u dokumentaciju:
1) dokaz o registraciji podnosioca prijave za obavljanje delatnosti proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa;
2) dokaze o ispunjenosti uslova iz clana 50. stav 1. tac. 2 ) i 3) ovog zakona ;
3) dokumentaciju koja se odnosi na predlo z enu programsku koncepciju;
4) organizaciono-tehni c ku koncepciju i strukturu kadrova;
5) projekciju planiranih godi snj ih prihoda i rashoda (sa nj ihovom specifikacijom) i podatke o finansijskom potencijalu podnosioca prijave, a ako podnosilac prijave i u vreme podno senj a prijave emituje radio i/ili televizijski program, i finansijski izve s taj zajedno sa bilansima sta nj a i bilansima usp e ha za posled nj u poslovnu godinu pre godine u kojoj se podnosi prijava na javni konkurs;
6) izjavu da ne postoje smet nj e u smislu odredaba ovog zakona o nedozvo lj enoj medijskoj koncentraciji;
7) dokaze o izvr s enoj uplati depozita i administrativnih taksi za podno s e nj e prijave.
Podnosilac prijave moze da dostavi i drugu dokumentaciju za koju smatra da je od zna c aja za dobija nj e dozvole za emitova nj e programa.
Postupanje Agencije po podnetim prijavama
Clan 53.
Agencija je duzna da:
1) prijavu koja sadrzi nepotpune ili netacne podatke, odnosno nepotpunu dokumentaciju odbaci, ako podnosilac prijave i u naknadno odrecenom roku od 7 dana ne dopuni prijavu, odnosno ne dostavi tacne podatke ili potpunu dokumentaciju;
2) u roku od sedam dana od dana isteka roka za podnosenje prijava, javno objavi, na nacin na koji je objavljen oglas, listu svih podnosilaca prijava, cije su prijave potpune i podnete u predvidjenom roku;
3) razmotri sve potpune i blagovremeno podnete prijave;
4) utvrdi i objavi nediskriminatorske, objektivne i merljive kriterijume odlucivanja, koji odgovaraju aktivnostima za cije se obavljanje izdaje dozvola;
5) odluku donese u skladu sa utvrdjenim kriterijumima i propisanim uslovima i standardima za proizvodnju i emitovanje programa, a u slucaju da se za koriscenje iste radio frekvencije prijavilo vise lica koja ispunjavaju uslove, da prednost da onome koji, na osnovu podnete dokumentacije, pruza vecu garanciju da ce doprinositi vecem kvalitetu i vecoj raznovrsnosti programa, odnosno programskih sadrzaja, na odredjenom podrucju na kome program treba da bude emitovan. Ako podnosilac prijave i u vreme raspisivanja javnog konkursa emituje radio i/ili televizijski program, Savet ce, prilikom donosenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju nacela uredjenja odnosa u oblasti radiodifuzije , utvrdjenih clanom 3. ovog zakona, u prethodnom periodu emitovanja;
6) obezbedi koordinaciju rada sa regulatornim telom nadleznim za oblast telekomunikacija i blagovremeno dostavljanje zahteva za izdavanje dozvole za radiodifuznu stanicu, kako bi se odluka o celovitoj dozvoli za emitovanje programa donela najkasnije u roku od devedeset dana od dana objavljivanja liste prijavljenih na javni konkurs;
7) javno objavi, na nacin na koji je objavljen oglas, listu lica kojima je izdata dozvola za emitovanje programa;
8) podnosiocima prijave cije su prijave odbijene dostavi obrazlozeno resenje o odbijanju prijave, u roku od osam dana od dana donosenja odluke po raspisanom javnom konkursu;
9) jedan primerak izdate dozvole dostavi regulatornom telu nadleznom za oblast telekomunikacija.
Prigovor na odluku Agencije
Clan 54.
Podnosilac prijave na javnom konkursu koji je nezadovoljan odlukom Saveta ima pravo da, u roku od 15 dana od dostavljanja resenja o odbijanju prijave, podnese prigovor Savetu.
Savet je duzan da odluku o prigovoru donese u roku od 30 dana od dana njegovog podnosenja.
Protiv odluke donete po prigovoru moze se pokrenuti upravni spor.
Registar izdatih dozvola za emitovanje programa
Clan 55.
Agencija vodi registar o izdatim dozvolama za emitovanje programa koji je javan.
Agencija formira i odrzava bazu podataka o registru koji vodi.
Pocetak emitovanja programa
Clan 56.
Emiter je duzan da pocne sa emitovanjem programa najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema dozvole za emitovanje programa, s tim sto ne moze da pocne sa emitovanjem programa pre nego sto ispuni uslove za pocetak rada radiodifuzne stanice propisane posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.
U slucaju nepostupanja u skladu sa stavom 1. ovog clana emiteru se oduzima dozvola za emitovanje programa.
Vracanje depozita
Clan 57.
Licu kome nije izdata dozvola za emitovanje programa uplaceni depozit se vraca u roku od 7 dana od dana donosenja odluke po raspisanom javnom konkursu, a licu kome je izdata dozvola uplaceni depozit se uracunava u iznos naknade za emitovanje programa.
Depozit se ne vraca imaocu dozvole za emitovanje programa koji:
1) pre isteka roka za pocetak emitovanja programa pismeno obavesti Savet da odustaje od koriscenja izdate dozvole za emitovanje programa, odnosno koriscenja radio frekvencije koja mu je po ovom osnovu dodeljena;
2) ne zapocne emitovanje programa u propisanom roku.
Izdavanje dozvole na zahtev emitera
Clan 58.
Izuzetno od odredbi ovog zakona, emiteri cija zeljena zona servisa zbog konfiguracije terena nije pokrivena u celini, mogu bez javnog konkursa podneti zahtev Agenciji radi izdavanja dozvole za emitovanje programa radi dopunskog pokrivanja.
Agencija donosi odluku o podnetom zahtevu u koordinaciji sa regulatornim telom nadleznim za oblast telekomunikacija u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Vazenje i produzenje vazenja dozvole za emitovanje programa
Clan 59.
Dozvola za emitovanje radio i/ili televizijskog programa se izdaje na period od 8 godina.
Na zahtev podnosioca prijave dozvola za emitovanje programa moze se izdati i na kraci period.
Vaznost dozvole za emitovanje programa moze se produziti na zahtev imaoca dozvole, koji je ovaj duzan da podnese Agenciji najkasnije 6 meseci pre isteka vazece dozvole.
Dozvola za emitovanje programa sa kracim rokom vazenja
Clan 60.
Agencija moze izdati dozvolu za emitovanje programa sa kracim rokom vazenja povodom odrzavanja odredjenih manifestacija.
Do zvola iz stava 1. ovog clana izdaje se na zahtev pravnog ili fizickog lica koje namerava da emituje program koji je iskljucivo vezan za odrzavanje odredjene manifestacije.
Dozvola iz stava 1. ovog clana ima privremeni karakter i vazi samo dok traje manifestacija povodom cijeg odrzavanja je izdata.
Dozvolu sa ogranicenim rokom vazenja za radiodifuznu stanicu, koja je sastavni deo dozvole iz stava 1. ovog clana, izdaje regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.
Prestanak vazenja dozvole za emitovanje programa pre isteka vremena na koje je izdata
Clan 61.
Dozvola za emitovanje programa prestaje da vazi i pre isteka vremena na koje je izdatau sledecim slucajevima:
1) ako emiter pismeno obavesti Agenciju da vise ne namerava da emituje program;
2) ako se utvrdi da je emiter prilikom podnosenja prijave na javni konkurs u prijavi ili u dokumentaciji podnetoj uz prijavu izneo netacne podatke ili je propustio da iznese podatke koji su od znacaja za odlucivanje po prijavi;
3) ako regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, ponisti izdatu dozvolu za radiodifuznu stanicu zbog nastupanja nekog od razloga predvidjenih tim zakonom;
4) ako emiter nije zapoceo emitovanje programa u propisanom roku;
5) ako emiter nije izvrsio tehnicki pregled radiodifuzne stanice u propisanom roku;
6) ako je emiter, bez opravdanog razloga, prekinuo emitovanje programa u trajanju duzem od trideset dana neprekidno ili sezdeset dana sa prekidima u toku kalendarske godine;
7) ako emiter prekrsi odredbe o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji predvidjene ovim zakonom;
8) ako Agencija, nakon sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, emiteru izrekne meru oduzimanja dozvole za emitovanje programa zbog povrede obaveza emitera ili zbog nepostovanja uslova predvidjenih dozvolom za emitovanje programa;
9) ako emiter i pored pismene opomene ne izmiri obavezu placanja naknade za dozvolu za emitovanje programa ;
10) ako se kao jedan od osnivaca emitera kome je izdata dozvola za emitovanje programa, posle izdavanja dozvole pojavi strano pravno lice registrovano u zemlji u kojoj prema unutrasnjim propisima te zemljenije dozvoljeno ili nije moguce utvrditi poreklo osnivackog kapitala.
Postupak oduzimanja dozvole
Clan 62.
U slucaju nastupanja nekog od razloga iz clana 61. ovog zakona, dozvola za emitovanje programa prestaje da vazi donosenjem odluke Agencije o oduzimanju dozvole.
Agencija blize uredjuje postupak donosenja odluke iz stava 1. ovog clana, pri cemu postupak mora biti zasnovan na principima objektivnosti i nepristrasnosti, a u toku sprovodjenja postupka emiteru mora biti omoguceno da se izjasni o cinjenicama koje su povod za sprovodjenje postupka. Predstavnik emitera ima pravo da prisustvuje sednici Saveta na kojoj se raspravlja o oduzimanju dozvole i da i tom prilikom usmeno iznese odbranu emitera.
Odluka Saveta o oduzimanju dozvole za emitovanje programa donosi se dvotrecinskom vecinom glasova ukupnog broja clanova Saveta.
Odluka iz stava 3. ovog clana mora biti obrazlozena.
Emiter kome je oduzeta dozvola za emitovanje programa ima pravo da, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Saveta, Savetu podnese prigovor.
Prigovor odlaze izvrsenje odluke.
Protiv odluke Saveta donete po prigovoru moze se pokrenuti upravni spor.
Emiter je duzan da bez odlaganja izvrsi konacnu odluku Saveta o oduzimanju dozvole, a ukoliko to ne ucini sprovesce se postupak prinudnog izvrsenja, u skladu sa pravilima opsteg upravnog postupka, izuzev ako sud u postupku po podnetoj tuzbi u upravnom sporu privremeno ne obustavi izvrsenje odluke.
Oduzimanje dozvole za emitovanje programa kao mera za povredu obaveza emitera
Clan 63.
Emiteru koji, i pored izrecenog upozorenja u smislu clana 18. ovog zakona, nastavi da ne izvrsava odredbe ovog zakona ili propisa donetih na osnovu njega ili ne postuje uslove predvidjene dozvolom za emitovanje programa, ili koji ne postupi po merama za otklanjanje ucinjenih povreda koje je Savet utvrdio u izrecenom upozorenju, Savet izrice privremeno oduzimanje dozvole za emitovanje programa, u trajanju do 30 dana.
Emiteru koji ne izvrsava svoje obaveze, a kome je prethodno najmanje tri puta bila izrecena mera privremenog oduzimanja dozvole za emitovanje, izrice se trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa.
Prestanak vazenja dozvole za emitovanje programa protekom roka na koji je izdata
Clan 64.
Protekom roka na koji je dozvola za emitovanje programa izdata, dozvola prestaje da vazi, osim ako Agencija nije donela odluku o njenom produzenju u skladu s clanom 59. ovog zakona.
Izmena uslova utvrdjenih u dozvoli za radiodifuznu stanicu
Clan 65.
Uslove utvrdjene u dozvoli za radiodifuznu stanicu regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija moze izmeniti u toku rada te radiodifuzne stanice, samo u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona.
3. Naknada za emitovanje programa
Obaveza placanja naknade
Clan 66.
Emiter za dobijeno pravo na emitovanje programa placa odgovarajucu naknadu (u daljem tekstu: naknada za emitovanje programa).
Pored naknade iz stava 1. ovog clana emiter placa i naknadu za koriscenje radiofrekvencije ( naknada za dozvolu za radiodifuznu stanicu ) .Visina i nacin placanja naknade za dozvolu za radiodifuznu stanicu utvrdjuju se u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona. Naknada za radiodifuznu stanicu placa se u korist racuna regulatornog tela nadleznog za oblast telekomunikacija.
Naknada za emitovanje programa uplacuje se na racun Agencije.
Visina naknade za emitovanje programa utvrdjuje se na osnovu sledecih kriterijuma:
1) broja stanovnika na podrucju na kome se emituje program, na osnovu zvanicnih podataka organa nadleznog za poslove statistike i
2) programske koncepcije emitera, odnosno porekla i vrste programa koji se emituje, i to:
a) udela naucno-obrazovnih, kulturno-umetnickih, decjih ili sopstvenih informativnih programa, u ukupnom programu koji se emituje;
b) udela programa sopstvene produkcije ili programa nezavisnih produkcija sa sadrzajima iz podtacke a) ove tacke, preko kvote utvrdjene ovim zakonom;
v) udela programa drugih domacih emitera ili prevedenih stranih programa.
Visinu naknade za emitovanje programa utvrdjuje Agencija, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, pri cemu visina naknade za emitovanje radio programa iznosi 20% visine naknade utvrdjene za emitovanje televizijskog programa.
Visina naknade za emitovanje programa utvrdjuje se na godisnjem nivou , a emiter placa mesecno Agenciji 1/12 utvrdjene godisnje naknade, osim prilikom izdavanja dozvole.
Agencija donosi bliza merila za utvrdjivanje visine naknade za emitovanje programa na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog clana.
Agencija moze u toku vazenja izdate dozvole za emitovanje programa da izmeni visinu naknade u zavisnosti od izmena u programu koji se emituje.Odluka Agencije o izmeni visine naknade mora biti obrazlozena.
Za prvih sest meseci koriscenja prava na emitovanje programa emiter placa ukupnu sestomesecnu naknadu iz stava 5. ovog clana u roku od sedam dana od dana prijema obavestenja o dodeli prava. U naredn om periodu koriscenja prava emiter je duzan da svoju mesecnu obavezu placanja naknade placa do petog u mesecu za tekuci mesec.
Izuzetak od obaveze placanja naknade za emitovanje programa
Clan 67.
Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica koje su u celini u drzavnoj svojini i radio i televizijske stanice civilnog sektora, placaju samo naknadu za dozvolu za radiodifuznu stanicu (naknadu za koriscenje radio frekvencije), a oslobodjene su placanja naknade za emitovanje programa.
Radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica sa ucescem privatnog kapitala, placaju naknadu za emitovanje programa srazmerno procentu tog ucesca.
Radio i televizijske stanice crkava i verskih zajednica ne placaju naknadu za emitovanje programa do okoncanja postupka povracaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete posle Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije , eksproprijacije i dr .
IV.OPSTI PROGRAMSKI STANDARDI
Opste obaveze emitera u odnosu na programske sadrzaje
Clan 68.
Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije duzni su da prilikom emitovanja programa postuju sledece standarde u odnosu na sadrzaj programa:
1) primenjujuci svetske i nacionalne standarde, obezbede proizvodnju i emitovanje kvalitetnog programa, kako sa tehnickog stanovista, tako i sa stanovista sadrzaja programa;
2) obezbede slobodno, potpuno i blagovremeno informisanje gradjana;
3) prenesu vazna saopstenja hitne prirode koja se odnose na ugrozenost zivota, zdravlja, bezbednosti ili imovine;
4) doprinose podizanju opsteg kulturnog i saznajnog nivoa gradjana;
5) ne emituju programe ciji sadrzaji mogu da skode fizickom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, kao i da takve programe jasno oznace, a ukoliko ih emituju da to cine samo izmedju 24 i 06 casova;
6) ne emituju programe koji sadrze pornografiju ili ciji sadrzaji isticu i podrzavaju nasilje, narkomaniju ili druge vidove kriminalnog ponasanja, kao i programe koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca ili slusalaca;
7) strane programe namenjene deci predskolskog uzrasta emituju sinhronizovane na srpski jezik ili jezike nacionalnih i etnickih zajednica.
Svi emiteri su obavezni da emitovane programske sadrzaje cuvaju u skladu sa propisima kojima se uredjuje oblast javnog informisanja, odnosno u skladu sa propisima kojima se uredjuje zastita kulturnih dobara.
Obaveza identifikacije
Clan 69.
Naziv, oznaka, odnosno skraceni identifikacioni znak emitera moraju biti kontinuirano oznaceni za sve vreme emitovanja televizijskog programa, a za vreme emitovanja radio programa moraju biti oznaceni na odgovarajuci nacin.
Zabranjeno je koriscenje naziva, oznake ili skracenog identifikacionog znaka koji ne odgovaraju registrovanom nazivu emitera.
Na obavezu identifikacije emitera primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se uredjuje oblast javnog informisanja.
Naziv, oznaka, odnosno skraceni identifikacioni znak emitera moraju biti oznaceni i u slucaju preuzimanja programa drugih emitera, a pri emitovanju programa nezavisne produkcije naziv se navodi u najavi i/ili odjavi programa.
Umrezavanje
Clan 70.
Dozvoljeno je umrezavanje dva ili vise emitera radi istovremenog emitovanja programa bez upotrebe dodatnih radio frekvencija ili radio-relejnih veza, u trajanju do tri sata dnevno u kontinuitetu ili zbirno. Izuzetno, Agencija moze doneti odluku kojom dozvoljava umrezavanje u duzem trajanju, ukoliko utvrdi da bi takva odluka bila u interesu javnosti. Odluka Agencije mora biti obrazlozena.
Umrezavanje uz uspostavljanje radio-relejnih veza ili repetitora za vezu moze imati samo privremeni karakter, a odobrava ga regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, ako ovo umrezavanje ne ometa emitovanje programa drugih emitera.
Zabranjeno jeumrezavanje radi emitovanja istog programa, ako se programom povredjuju odredbe o medijskoj koncentraciji predvidjene ovim zakonom ili antimonopolske odredbe predvidjene posebnim propisima.
Pristup najvaznijim dogadjajima
Clan 71.
Agencija ce odrediti listu dogadjaja koji su od interesa za sve gradjane u Republici Srbiji , na koje iskljucivo pravo prenosa moze ostvariti samo emiter cija zona opsluzivanja, u smislu clana 47. ovog zakona, obuhvata celokupno podrucje Republike Srbije .
Emiter koji ima iskljucivo pravo prenosa dogadjaja koji su obuhvaceni listom iz stava 1. ovog clana, duzan je da svim drugim zainteresovanim emiterima dozvoli i omoguci da snime i emituju kratke izvestaje sa tog dogadjaja u trajanjudo devedeset sekundi koji ce sadrzati i autenticnu sliku i ton sa takvog dogadjaja.
Emitovanje na sopstvenom jeziku
Clan 72.
Emiter je obavezan da proizvodi i emituje program na srpskom jeziku, ili da obezbedi da programi koji su proizvedeni na stranim jezicima budu emitovaniprevedeni na srpski jezik.
Obaveza iz stava 1. ovog clana ne odnosi se na emitere koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama, kao i na delove programa ustanova javnog radiodifuznog servisa, kojima se zadovoljavaju potrebe nacionalnih manjina u informisanju na sopstvenom jeziku.
Obaveza iz stava 1. ovog clana ne odnosi se ni na emitovanje stranih muzickih programa, osim televizijskog emitovanja muzicko-scenskih dela.
Savet moze, izuzetno, da odobri emiteru da delove programa emituje i na drugim jezicima.
Sopstvena produkcija
Clan 73.
Emiterje obavezan da od ukupnog godisnjeg vremena emitovanja programa, emituje najmanje 50% programa proizvedenih na srpskom jeziku, od cega najmanje 50% programa sopstvene produkcije.
Emiteri koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama obavezni su da od ukupnog godisnjeg vremena emitovanja programa na jeziku nacionalne manjine, emituju najmanje 50% programa sopstvene produkcije.
U ukupno godisnje vreme emitovanog programa ne racunaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame, tv-kupovina, kao ni program vesti, izuzev ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.
Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se programi ili emisije u kojima je izvorni audio ili video materijal i/ili autorski deo sadrzan u emisiji ili programu veci od 50% u televizijskom, odnosno 20% u radio programu, odnosno emisiji.
Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se i koprodukcije.
Kvote nezavisnih produkcija
Clan 74.
Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, kao i emiteri lokalnih i regionalnih zajednica koji su pretezno u drzavnoj svojini su duzni da nezavisnim radio i televizijskim produkcijama stave na raspolaganje najmanje 10% ukupnog godisnjeg vremena emitovanja programa.
Programi stariji od pet godina mogu ciniti najvise polovinu kvote iz stava 1. ovog clana.
U ukupnogodisnje vreme emitovanja programa ne racunaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame i tv-kupovina, kao ni program vesti, osim ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.
Odgovornost emitera
Clan 75.
Na odgovornost emitera za sadrzinu programa koji emituje primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se uredjuje oblast javnog informisanja.
V. JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS
Nosioci javnog radiodifuznog servisa
Clan 76.
Nosioci javnog radio difuznog servisa u Republici Srbiji surepublicka i pokrajinske radiodifuzneustanove.
Radiodifuzneustanove iz stava 1. ovog clanaobavljaju delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i imaju posebne obaveze u ostvarivanju opsteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa,utvrdjene ovim zakonom.
Radiodifuzne ustanove iz stava 1. ovog clana imaju svojstvo pravnog lica.
Ostvarivanje opsteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa
Clan 77.
Programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa su od opsteg interesa.
Programi iz stava 1. ovog clana obuhvataju programe informativnog, kulturnog, umetnickog, obrazovnog, verskog, naucnog, decjeg, zabavnog, sportskog i drugih sadrzaja, kojima se obezbedjuje zadovoljavanje potreba gradjana i drugih subjekata i ostarivanje njihovih prava u oblasti radiodifuzije.
Programima koji se proizvode i emituju u okvirujavnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (medjusobna uskladjenost ili usaglasenost) sadrzaja kojima se podrzavaju demokratske vrednosti savremenog drustva, a narocito postovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnickog i politickog pluralizma ideja i misljenja.
Obaveze nosilaca javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opsteg interesa
Clan 78.
U cilju ostvarivanja opsteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrdjenog ovim zakonom, pored opstih obaveza
emitera u odnosu na programske sadrzaje iz clana 68. ovog zakona, nosioci javnog radiodifuznog servisa duzni su da:
1) obezbede da programi koji se proizvode i emituju, a posebno programi informativnog sadrzaja, budu zasticeni od bilo kakvog uticaja vlasti, politickih organizacija ili centara ekonomske moci;
2) proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima drustva, bez diskriminacije, vodeci pri tom racuna, narocito o specificnim drustvenim grupama kao sto sudeca i omladina, manjinske i etnicke grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugrozeni, i dr.;
3) uvazavaju jezicke i govorne standarde , kako vecinskog stanovnistva, tako, u odgovarajucoj srazmeri, i nacionalnih manjina, odnosno etnickih grupa, na podrucju na kome se programemituje;
4) obezbede zadovoljavanje potreba gradjana za programskim sadrzajima koji izrazavaju kulturni identitet , kakonaroda, tako i nacionalnih manjina, odnosno etnickih grupa, kroz mogucnost da odredjene programe ili programske celine, na podrucjima na kojima zive i rade, prate i na svom maternjem jeziku i pismu;
5) obezbede odgovarajuce vreme za emitovanje sadrzaja vezanih za delovanjeudruzenja gradjanai nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica na podrucju na kome se program emituje;
6) u vreme predizborne kampanje, obezbede besplatno i ravnomerno emitovanje promocije politickih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvacene izborne liste za savezne, republicke, pokrajinske ili lokalne izbore, pri cemu ne mogu emitovati placenu predizbornu promociju i, u skladu sa svojim opstim aktima mogu odbiti emitovanje programa i reklamnih spotova ako ovi ne sluze predizbornoj kampanji;
7) godisnjim planovima, predvide emitovanje programa nezavisnih produkcija, ciji se izbor vrsi na osnovu sprovedenog javnog konkursa i uz zakljucenje ugovora u pismenoj formi sa nezavisnim producentom pod uobicajenim trzisnim uslovima;
8) po preporuci Agencije, omoguce koriscenje teleteksta, u sopstvenoj ili nezavisnoj produkciji trecih lica;
9) obezbede koriscenje i razvoj savremenih tehnicko-tehnoloskih standarda u proizvodnji i emitovanju programa i pripreme i u predvidjenom vremenu realizuju planove prelaska na nove digitalne tehnologije;
10) uvazavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humanitarni i prosvetni znacaj i ulogu crkava i verskih zajednica u drustvu;
11) medjusobno saradjuju i razmenjuju programske sadrzaje koji su od interesa za gradjane Republike Srbije.
Posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa
Clan 79.
Nosiocijavnog radiodifuznog servisa su duzni da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa postuju princip nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju razlicitih politickih interesa i razlicitihsubjekata, da se zalazu za slobodu i pluralizam izrazavanja javnog misljenja, kao i da sprece bilo kakav oblik rasne, verske, nacionalne, etnicke ili druge netrpeljivosti ili mrznje, ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti.
Finansiranje javnog radiodifuznog servisa
Clan 80.
Za finansiranje delatnosti ustanovajavnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opsteg interesa utvrdjenog ovim zakonom, placa se radio-televizijska pretplata.
Za obavljanje drugih poslova iz okvira svoje delatnosti ustanove javnog radiodifuznog servisa sticu sredstva od:
1) proizvodnje i emitovanja ekonomsko-propagandnog programa;
2) proizvodnje i prodaje audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija , nosaca zvuka i dr.);
3) proizvodnje drugih programskih usluga (teletekst i dr.);
4) organizovanja koncerata i drugih priredbi;
5) obavljanja drugih delatnosti utvrdjenih statutom;
6) iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
Radio-televizijska pretplata
Clan 81.
Vlasnici radio i TV prijemnika imaju obavezu placanja radio-televizijske pretplate javnim radiodifuznim servisima, u skladu sa ovim zakonom.
Vlasnici radio i TV prijemnika placaju jedinstvenu radio-televizijsku pretplatu u istom iznosu na celoj teritoriji Republike Srbije.
Radio-televizijska pretplata (u daljem tekstu: pretplata) se placa na radio i televizijske prijemnike (u daljem tekstu: prijemnik) po domacinstvu i na prijemnike koji su povezani sa kolektivnim antenama ili prikljuceni na kablovski sistem.
Domacinstvo, vlasnik dva ili vise prijemnika, izuzev prijemnika u motornom vozilu, placa pretplatu samo za jedan radio ili televizijski prijemnik na istoj adresi.
Hoteli i moteli placaju pretplatu na svakih deset soba opremljenih televizijskim ili radio prijemnikom, a svako drugo pravno lice, vlasnik televizijskog prijemnika, placa pretplatu na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da primaju program.
Obaveza placanja pretplate nastaje od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika.
Sva fizicka i pravna lica koja su vlasnici prijemnika duzni su da prijave nabavku prijemnika republickoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa.
Obaveza prijavljivanja prijemnika ili prijavljivanja promene adrese ili sedista vlasnika prijemnika, nastaje u roku od petnaest dana od dana pribavljanja, odnosno nastanka promene.
U slucaju otudjenja prijemnika, raniji vlasnik prijemnika je obavezan da placa pretplatu za sve vreme dok taj prijemnik ne odjavi, uz izjavu da ne poseduje drugi prijemnik.
Republicka ustanova javnog radiodifuznog servisa vodi evidenciju pretplatnika, sa svim licnim i drugim potrebnim podacima.
Ustanova javnog radiodifuznog servisa ne moze da vrsi kontrolu posedovanja prijemnika na nacin kojim bi se ugrozila ustavna prava gradjana.
Oslobadjanje od obaveze placanja pretplate
Clan 82.
Od obaveze placanja pretplate oslobadjaju se domacinstva - vlasnici prijemnika ciji je najmanje jedan clan domacinstva:
1) invalid sa 100% telesnog ostecenja;
2) invalid sa manje od 100% telesnog ostecenja, ako mu je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tudju negu i pomoc;
3) lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice.
Pravo na oslobadjanje od obaveze placanja pretplate iz stava 1. ovog clana ostvaruje se na osnovu potvrde ustanove nadlezne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno druge ustanove i organ a ako je to predvidjeno posebnim zakonom.
Od obaveze placanja pretplate oslobadjaju se pravna lica:
1) ustanove koje se u smislu clana 79. Zakona o socijalnoj zastiti i obezbedjivanju socijalne sigurnosti gradjana ("Sluzbeni glasnik Republike Srbije", br. 36/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94 , 52/96 i 29/2001 ) smatraju ustanovama za smestaj korisnika, skole, zdravstvene ustanove i invalidske organizacije i preduzeca za radno osposobljavanje i zaposljavanje invalida;
2) diplomatsko-konzularna predstavnistva, pod uslovom reciprociteta.
Visina i nacin placanja pretplate
Clan 83.
Visina mesecne pretplate za prijemnike koji se koriste u domacinstvu i za prijemnike koje poseduju pravna lica, iznosi 210 dinara .
Visina godisnje pretplate za prijemnik u motornom vozilu iznosi 440 dinara .
Pretplata iz stava 1. ovog clana placa se mesecno, najkasnije do 15-og u mesecu, za prethodni mesec.
Pretplata iz stava 2. ovog clana placa se godisnje, posebnom uplatnicom, prilikom registracije motornog vozila.
Ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine pripada 70 % prihoda ostvarenog naplatom pretplate na podrucju autonomne pokrajine. Ova sredstva Radiodifuzna ustanova Srbije duzna je da prenese ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine u roku od tri dana od dana izvrsene naplate.
Deo sredstava u iznosu od 1,5% od ukupno ostvarene mesecne pretplate Radiodifuzna ustanova Srbije uplacuje na racun budzeta Republike Srbije za razvoj domace kinematografije.
Naplata mesecne pretplate vrsi se preko javnog preduzeca koje ponudi najpovoljnije uslove za prikupljanje mesecne pretplate sa odredjenog podrucja, na nacin utvrdjen ugovorom koji Radiodifuzna ustanova Srbije zakljucuje sa tim javnim preduzecem.
Visina pretplate iz st. 1 i 2. ovog clana, za 2003.godinu i svaku narednu godinu, uskladjuje se sa indeksom rasta cena na malo u Republici Srbiji u prethodnoj kalendarskoj godini, prema zvanicno objavljenim podacima organa nadleznog za poslove statistike, uvecanim za 5%.
Obaveze u odnosu na zeljenu zonu servisa (opsluzivanja)
Clan 84.
Radiodifuzna ustanova Srbijeemituje program na celoj teritoriji Republike Srbije i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim podrucjima koji su namenjeni radiodifuznoj sluzbi. Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program van podrucja Republike na HF frekvencijskim podrucjima.
Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje program na podrucju autonomne pokrajine i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim podrucjima koji su namenjeni radiodifuznoj sluzbi .
Radiodifuzna ustanova Srbije emituje radio program na tri mreze u MF opsegu i na tri mreze u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreze u VHF/UHF opsegu.
Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje radio program na dve mreze u MF opsegu i tri mreze u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreze u VHF/UHF opsegu.
Ustanove iz st. 1. i 2. ovog clana duzne su da pre pocetka emitovanja programa pribave dozvolu za radiodifuznu stanicu koju, na zahtev Agencije, izdaje regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.
Radiodifuzna ustanova Srbije
Clan 85.
Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa za teritoriju Republike Srbije, osniva se Radiodifuzna ustanova Srbije, sa sedistem u Beogradu.
Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Srbije cine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ , utvrdjena deobnim bilansom kojim se vrsi razgranicenje sredstava, prava i obaveza JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ izmedju Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog clana ( zgrade, antenski sistemi, radiorelejni sistemi i dr. ) , Radiodifuzna ustanova Srbije koristi u skladu sa ugovorom koji zakljucuju ovlascena lica Radiodifuzne ustanove Srbije i Republicke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Organi Radiodifuzne ustanove Srbije
Clan 86.
Organi Radiodifuzne ustanove Srbije su: Upravni odbor i generalni direktor.
Savetodavni organ Radiodifuzne ustanove Srbije je Programski odbor.
Upravni odbor
Clan 87.
Organ upravljanja Radiodifuzne ustanove Srbije je Upravni odbor koji ima 9 clanova.
Clanove Upravnog odbora imenuje i razresava Agencija.
Clanovi Upravnog odbora imenuju se iz reda novinara i afirmisanih strucnjaka za medije, menadzment, pravo i finansije, kao i drugih uglednih licnosti.
Clanovi Upravnog odbora ne mogu biti savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici u skupstini autonomne pokrajine, clanovi Saveta Agencije, clanovi Vlade, odnosno organa izvrsne vlasti autonomne pokrajine, niti imenovana ili postavljena lica u Vladi, organu izvrsne vlasti autonomne pokrajine ili republickim, odnosno pokrajinskim organima, kao i funkcioneri politickih stranaka (predsednici stranaka, njihovi zamenici, clanovi predsednistva, clanovi glavnih i izvrsnih odbora, kao i drugi funkcioneri stranaka).
Mandat clanova Upravnog odbora je pet godina i jedno lice moze biti imenovano za clana Upravnog odbora najvise dva puta uzastopno.
U svom radu clanovi Upravnog odbora su samostalnii staraju se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.
Nacin rada Upravnog odbora
Clan 88.
Upravni odbor donosi poslovnik o svom radu.
Upravni odbor bira predsednika iz reda svojih clanova.
Upravni odbor odluke donosi vecinom glasova od ukupnog broja clanova Upravnog odbora, osim ako statutom nije predvidjeno da se pojedine odluke donose dvotrecinskom vecinom glasova od ukupnog broja clanova Upravnog odbora. Ukoliko su prilikom odlucivanja glasovi podeljeni, odlucuje glas predsednika.
Clanovi Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad o cijoj visini odlucuje Agencija.
Poslovi Upravnog odbora
Clan 89.
Upravni odbor:
1) donosi Statut Radiodifuzne ustanove Srbije (u daljem tekstu: Statut) , uz saglasnost Agencije, usvaja planove rada i izvestaje o radu i poslovanju Radiodifuzne ustanove Srbije i periodicne i godisnje obracune, o cemu obavestava javnost, Agenciju i Skupstinu;
2) imenuje i razresava generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije, dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja clanova Upravnog odbora, pri cemu odluku o imenovanju donosi nakon sprovedenog javnog konkursa;
3) imenuje i razresava direktore radija i televizije i glavne i odgovorne urednike programa, dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja clanova Upravnog odbora, pri cemu odluku o imenovanju donosi na predlog generalnog direktora, nakon sprovedenog javnog konkursa;
4) daje saglasnost na opsti akt generalnog direktora o sistematizaciji poslova i zadataka u Radiodifuznoj ustanovi Srbije;
5) donosi investicione planove;
6) razmatra preporuke Programskog odbora;
7) uredjuje nacin prijavljivanja i odjavljivanja prijemnika ;
8 ) obavlja i druge poslove utvrdjene zakonom i Statutom.
Generalni direktor
Clan 90.
Generalni direktor:
1) zastupa i predstavlja Radiodifuznu ustanovu Srbije;
2) organizuje i upravlja procesom rada i vodi poslovanje ustanove;
3) obezbedjuje zakonitost rada i poslovanja;
4) izvrsava odluke Upravnog odbora;
5) razmatra preporuke Programskog odbora;
6) odgovara za ostvarivanje programske koncepcije i stara se o izvrsavanju usvojenih planova rada i o primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis;
7) predlaze Upravnom odboru imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa;
8) donosi opste akte o sistematizaciji poslova i zadataka i o organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije;
9) obavlja i druge poslove utvrdjene zakonom i Statutom.
Mandat generalnog direktora je cetiri godine i jedno lice moze biti imenovano za generalnog direktora najvise dva puta uzastopno.
Z a generalnog direktora ne moze biti imenovano lice koje ne moze biti clan Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.
Revizija
Clan 91.
Svi obracuni prihoda i rashoda i finansijski izvestaji Radiodifuzne ustanove Srbije podlezu godisnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlascenog revizora.
Programski odbor
Clan 92.
Programski odbor zastupa interese gle dalaca i slusalaca u celini.
Programski odbor razmatra ostvarivanje programske koncepcije Radiodifuzneustanove Srbije i u vezi sa tim upucuje preporuke i sugestije generalnom direktorui Upravnom odboru.
Programski odbor ima 18 clanova koje bira Narodna skupstina i to sest iz reda narodnih poslanika, a 12, na predlog Agencije, iz reda profesionalnih udruzenja, naucnih ustanova, religijskih zajednica, udruzenja gradjana, nevladinih organizacija i sl.
Clanovi Programskog odbora ne mogu biti izabrana, imenovana ili postavljena lica u Vladi ili republickim organima, niti mogu biti clanovi Saveta Agencije.
Mandat clanova Programskog odbora traje tri godine i ne mogu biti ponovo imenovani.
Nacin rada Programskog odbora blize se uredjuje Statutom Radiodifuzne ustanove Srbije.
Uslove za rad Programskog odbora obezbedjuje Radiodifuzna ustanova Srbije.
Statut Radiodifuzne ustanove Srbije
Clan 93.
Statutom Radiodifuzne ustanove Srbije blize se uredjuju, narocito: unutrasnja organizacija, nacin rada, nacin ostvarivanja opsteg interesa u oblasti radiodifuzije, prava i obaveze novinara u obavljanju poslova javnog informisanja, poslovi planiranja razvoja, investicioni i informacioni poslovi, kao i druga pitanja od znacaja za rad i funkcionisanje Radiodifuzne ustanove Srbije.
Saglasnost na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije daje Agencija.
Radiodifuzna ustanova Vojvodine
Clan 94.
Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa na podrucju Autonomne pokrajine Vojvodine, osniva se Radiodifuzna ustanova Vojvodine, sa sedistem u Novom Sadu.
Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Vojvodine cine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ , utvrdjena deobnim bilansom kojim se vrsi razgranicenje sredstava, prava i obaveza JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ izmedju Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog clana ( zgrade, antenski sistemi, radio relejni sistemi i dr. ) , Radiodifuzna ustanova Vojvodine koristi u skladu sa ugovorom koji zakljucuju ovlascena lica Radiodifuzne ustanove Vojvodine i Republicke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na organe Radiodifuzne ustanove Srbije, njihovu nadleznost, Programski odbor, reviziju finansijskih izvestaja, kao i odredbe koje se odnose na statut Radiodifuzne ustanove Srbije, primenjuju se i na Radiodifuznu ustanovu Vojvodine.
Za clanove upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, Agencija imenuje lica koja zive i rade na podrucju Autonomne pokrajine Vojvodine.
Programski odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenuje Skupstina Autonomne pokrajine Vojvodine.
Clan 95.
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora su one stanice koje zadovoljavaju specificne interese pojedinih drustvenih grupa i organizacija gradjana.
Osnivac radio i/ili televizijske stanice iz stava 1. ovog clana moze biti neprofitna organizacija civilnog drustva (nevladina organizacija ili udruzenje gradjana).
Sadrzaj programa koji emituju radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mora biti u vezi sa oblascu delovanja nevladine organizacije ili udruzenja gradjana, koje je osnivac stanice.
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se osnivati samo za lokalno podrucje.
Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora ne mogu poslovati na profitnoj osnovi.
Na radio i/ili televizijsku stanicu civilnog sektora primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis u pogledu posebnih obaveza pri proizvodnji programa.
Radio i/ili televizijskoj stanici civilnog sektora dozvola za emitovanje programa izdaje se nakon ucesca na raspisanom javnom konkursu za zeljenu zonu servisa, ali bez obaveze placanja naknade za emitovanje programa.
Sredstva za rad radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se obezbedjivati iz donacija, priloga gradjana, sponzorstva i iz drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje osnivanje i delovanje udruzenja gradjana i nevladinih organizacija. Na ostvarivanje prihoda putem sponzorstva i reklame, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.
Nacin upravljanja radio i/ili televizijskom stanicom civilnog sektora, uredjuje se statutom ove stanice na koji saglasnost daje Agencija.
Ako u toku rada radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora promeni svoj status, ili ako emituje program ili koristi sponzorstvo i reklamu suprotno odredbama ovog clana, oduzece joj se dozvola pre isteka vremena na koji je izdata i platice retroaktivno naknadu za emitovanje programa za period rada od nastupanja razloga za pokretanje postupka za oduzimanje dozvole.
Radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica
Clan 96.
Radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice osniva skupstina opstine.
Radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice osnivaju dve ili vise skupstina opstina.
Status radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice ima i stanica koju osniva skupstina grada.
Skupstina opstine moze osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice, a dve ili vise skupstina opstina ili skupstina grada, mogu osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajedice i ove radio i/ili televizijske stanice mogu emitovati samo jedan radio i/ili jedan televizijski program.
Ako je skupstina opstine suosnivac radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice, ne moze biti i osnivac radio i/ili televizijske stanice lokalne zajednice.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog clana mogu biti u mesovitoj svojini. Ove stanice imaju status javnih preduzeca sve dok sredstva u drzavnoj svojini imaju vecinski udeo u njihovom ukupnom kapitalu.
Radio i/ili televizijskoj stanici iz st. 1, 2. i 3. ovog clana dozvola se izdaje nakon ucesca na raspisanom javnom konkursu za zeljenu zonu servisa.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog clana duzne su da se pridrzavaju odredbi ovog zakona koje se odnose na posebne obaveze javnog radiodifuznog servisa pri proizvodnji i emitovanju programa, sve dok imaju status javnog preduzeca.
Dok imaju status javnog preduzeca , direktori, glavni i odgovorni urednici i clanovi upravnih odbora radio i/ili televizijskih stanica lokalnih i/ili regionalnih zajednica ne mogu biti savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici u skupstini autonomne pokrajine, odbornici, izabrana, imenovana ili postavljena lica u saveznim, republickim, pokrajinskim ili lokalnim organima izvrsne vlasti, kao ni funkcioneri politickih organizacija.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog clana imaju obavezu da se privatizuju u roku od cetiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Na podrucju jedne ili vise opstina, kao i na podrucju grada, radio i/ili televizijski program mogu emitovati i radio i/ili televizijske stanice koje su u privatnoj svojini i ciji osnivac nije skupstina jedne ili vise opstina, odnosno skupstina grada ili udeo drzavnog kapitala u ovim radio i/ili televizijskim stanicama nije vecinski. Takve stanice nemaju poseban status radio i/ili televizijske stanice lokalne ili regionalne zajednice i na njih se primenjuju odredbe ovog zakona koje vaze za komercijalne radio i televizijske stanice .
VI. SPRECAVANJE NEDOZVOLJENE MEDIJSKE KONCENTRACIJE
Postojanje medijske koncentracije
Clan 97.
Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji kada emiter:
1) ucestvuje u osnivackom kapitalu drugog emitera;
2) ucestvuje u osnivackom kapitalu preduzeca koje izdaje dnevne novine, ili obrnuto;
3) ucestvuje u osnivackom kapitalu preduzeca koje obavlja delatnost novinske agencije, ili obrnuto;
4) istovremeno poseduje vise dozvola za emitovanje programa;
5) istovremeno emituje i radio i televizijski program;
6) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na podrucju na kome se emituje i radio i/ili televizijski program ili
7) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i bavi se delatnoscu novinskih agencija.
Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada se kao osnivaci emitera pojavljuju fizicka ili pravna lica koja su istovremeno:
1) osnivaci drugog emitera;
2) osnivaci preduzeca koje izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na podrucju na kome se emituje i radio i/ili televizijski program;
3) osnivaci preduzeca ili radnje koja se bavi delatnoscu novinske agencije;
4) bracni drug ili srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva .
Nedozvoljena medijska koncentracija
Clan 98.
Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovladjujuci uticaj na javno mnjenje postoji, u smislu ovog zakona, kada emiter dovede do narusavanja principa pluralizma misljenja u sredstvima javnog informisanja, i to na sledeci nacin:
1) ucescem u osnivackom kapitalu drugog emitera;
2) ucescem u osnivackom kapitalu novinsko-izdava c kog preduzeca;
3) ucescem u osnivackom kapitalu preduzeca koje obavlja delatnost novinske agencije;
4) istovremenim emitovanjem i radio i televizijskog programa na istom podrucju kao jedini emiter;
5) na drugi nacin predvidjen odredbama ovog zakona.
Nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada osnivac novinsko-izdavackog preduzeca ili osnivac preduzeca koje obavlja delatnost novinske agencije ucescem u osnivackom kapitalu emitera dovede do narusavanja principa pluralizma misljenja u sredstvima javnog informisanja.
Clan 99.
Smatrace se da nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovladjujuci uticaj na javno mnjenje, uvek postoji kada emiter koji:
1) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja ucestvuje u osnivackom kapitalu drugog emitera koji ima istu takvu dozvolu, sa vise od 5 %;
2) na istom podrucju emituje vise od jednog televizijskog i jednog radio programa;
3) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja ucestvuje u osnivackom kapitalu preduzeca koje izdaje dnevne novine koje se stampaju u tirazu vecem od 30.000 primeraka, sa vise od 5 %, i obrnuto;
4) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja ucestvuje u osnivackom kapitalu preduzeca koje obavlja delatnost novinske agencije, sa vise od 5 %, i obrnuto;
5) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja istovremeno izdaje dnevne novine koje se stampaju u tirazu vecem od 30.000 primeraka;
6) kao radio ili televizijska stanica lokalnog ili regionalnog nivoa pokrivanja ucestvuje u osnivackom kapitalu drugog emitera regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja na istom podrucju sa vise od 30%;
7) kao radio ili televizijska stanica regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja istovremeno na istom ili susednom podrucju izdaje dnevne novine lokalnog karaktera.
Clan 100.
Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovladjujuci uticaj na javno mnjenje, postoji i kada se u slucajevima iz clana 99. ovog zakona u osnivackom kapitalu drugog emitera, preduzeca koje izdaje dnevne novine ili koje obavlja delatnost novinske agencije, do utvrdjene visine osnivackog kapitala, ucestvuje fizicko lice koje je osnivac emitera, odnosno preduzeca koje izdaje dnevne novine ili obavlja delatnost novinske agencije, ili lica koja su njegovi srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva ili lice koje je njegov bracni drug.
Izdavanje dozvole za emitovanje programa i nedozvoljena medijska koncentracija
Clan 101.
Agencija nece izdati dozvolu za emitovanje programa prijavljenom na javnom konkursu ukoliko utvrdi da bi se izdavanjem dozvole ostvarila nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona.
Podnosilac prijave na javnom konkursu je duzan da uz prijavu dostavi overenu izjavu da se eventualnim izdavanjem dozvole za emitovanje programa nece ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu odredaba ovog zakona.
Clan 102.
Ako Agencija utvrdi da je nakon izdavanja dozvole za emitovanje programa ostvarena nedozvoljena medijska koncentracija, nalozice emiteru da u roku od sestmeseci svoj status uskladi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na nedozvoljenu medijsku koncentraciju.
Ukoliko emiter u ostavljenom roku, bez opravdanog razloga, ne postupi u skladu sa nalogom iz stava 1. ovog clana, Agencija ce sprovesti postupak za oduzimanje dozvole za emitovanje programa.
Prijava promene vlasnicke strukture emitera
Clan 103.
Svaku promenu vlasnicke strukture emiter mora prethodno pismenim putem da prijavi Agenciji.
Ako Agencija utvrdi da ce se planiranim promenama vlasnicke strukture ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, preporucice emiteru da upodobi promene na nacin kojim bi se izbegla nedozvoljena medijska koncentracija.
Ako emiter ne postupi u skladu sa preporukom Agencije i izvrsi promenu vlasnicke strukture tako da nastupi neki od slucajeva nedozvoljene medijske koncentracije, na njega ce se primeniti odredbe ovog zakona o prestanku vazenja dozvole za emitovanje programa pre isteka roka na koji je izdata.
VII . REKLAMIRANJE I SPONZORSTVO
1. Reklamiranje i tv - kupovina
Dozvoljenost reklama i tv - kupovine
Clan 104.
Zabranjeno je reklamiranje: proizvoda duvanske industrije; alkoholnih pica; strucno medicinskih postupaka i njihovih rezultata i metoda zdravstvene zastite, ukljucujuci i metode i postupke tradicionalne i alternativne medicine; postupaka i metoda u cilju lecenja od strane lica koja se u smislu zakona kojim se uredjuje oblast zdravstvene zastite ne smatraju zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; lekova ili tretmana lekovima koji se mogu dobiti samo uz lekarski recept, kao i roba i usluga ciji je promet ili pruzanje zabranjeno zakonom.
Reklame i tv-kupovina koji su namenjeni deci ili u kojima deca ucestvuju kao izvodjaci, moraju da izbegavaju sve sto moze naskoditi njihovim interesima i moraju da imaju u vidu njihovu narocitu osetljivost.
Zabranjeno je da se tv-kupovinom vrsi pritisak na maloletnike da ugovoraju kupovinu ili ugovaranje roba i usluga.
Zabranjuje se objavljivanje neistinitih, prevarnih, pritajenih i ocrnjujucih (uvredljivih) reklama i tv - prodaja, reklama i tv - prodaja kojima se zloupotrebljava lakovernost slusalaca ili gledalaca,reklama i tv - prodaja koje bi tehnickom montazom slike ili zvuka u vrlo kratkom trajanju ili na drugi nacin mogli prenositi poruke ili uticati na misljenje slusaoca ili gledaoca delujuci na njegovu podsvest tako da on tog uticaja nije svestan ili nije potpuno svestan, kao i reklamiranje slobodnih profesija.
Reklame moraju da budu jasno prepoznatljive i optickim i akustickim sredstvima odvojene od drugih programskih proizvoda.
Reklame se, po pravilu, emituju u blokovima.
U reklamama i tv-kupovini ne mogu se ni likom ni govorom pojavljivati novinari, voditelji i urednici informativnih, dokumentarnih, kulturno-obrazovnih i decijih programa.
Nacin emitovanja reklama
Clan 105.
Reklame se emituju izmedju programa, a izuzetno tokom programa, na nacin koji ne sme da narusava vrednost programa i prava nosioca autorskih prava.
Emisije vesti, informativno-dokumentarni i deciji program ne mogu se prekidati reklamama, ukoliko nisu duzi od 30 minuta.
Nije dozvoljeno da se religiozni program prekida reklamama .
U programima koji se sastoje od zasebnih celina i tokom sportskih i kulturno-umetnickih programa i dogadjaja koji obuhvataju pauze, reklame se mogu emitovati samo izmedju celina ili tokom prirodnih prekida dogadjaja.
Emitovanje audiovizuelnih ostvarenja, kao sto su snimci pozorisnih predstava, muzicko-scenska dela, koncerti umetnicke muzike ili filmovi i televizijski filmovi (sto ne obuhvata zabavni program i sl.) moze se, pod uslovom da su duzi od 45 minuta, prekinuti jednom. Jos jedan prekid je dozvoljen samo ukoliko su takva ostvarenja najmanje 20 minuta duza od dva ili vise punih perioda od 45 minuta.
Kada se programi prekidaju emitovanjem reklama, izmedju svake dve reklamne pauze mora da prodje najmanje 20 minuta.
Reklamiranje politickih organizacija
Clan 106.
Zabranjeno je reklamiranje politickih organizacija van predizborne kampanje.
U toku predizborne kampanje registrovanim politickim strankama, koalicijama i kandidatima omogucava se nacelo jednake zastupljenosti bez diskriminacije.
Posrednistvo u reklamiranju
Clan 107.
Ustanovama javnog radiodifuznog servisa i radio i televizijskim stanicama civilnog sektora zabranjuje se da budu posrednici, zastupnici, ili da preuzmu ulogu oglasivaca u ime i za racun trecih lica.
Vreme trajanja reklama
Clan 108.
Vreme trajanja reklama u odnosu na celokupni program ustanovajavnog radiodifuznog servisa, radio i televizijskihstanica civilnog sektora i radio i televizijskih stanica lokalnih i regionalnih zajednica ne moze biti duze od 10 % ukupno dnevno emitovanog programa i ne duze od sest minuta po satu programa, uz detaljno regulisanje rasporeda i nacina objavljivanja reklama tokom programa, u skladu sa ovim zakonom.
Clan 109.
Za komercijalne radiodifuzne stanice vremensko ogranicenje reklamnih poruka iznosi 20 % dnevnog emitovanja programa i 20 % tokom jednog sata emitovanja programa.
Tokom dana moze se emitovati najvise sest programa direktne tv-prodaje koji ne mogu da prelaze limit od tri sata dnevno.
U toku predizborne kampanje komercijalne radiodifuzne stanice mogu objavljivati placene politicke oglase i reklame, ali bez diskriminacije politickih stranaka, koalicija i kandidata i pod jednakim finansijskim uslovima.
Pravila regulisanja rasporeda i nacina objavljivanja reklama tokom programa primenjuju se i na komercijalne radiodifuzne stanice .
2. Sponzorstvo
Pojam
Clan 110.
Sponzorstvo oznacava ucesece fizickog ili pravnog lica koje se ne bavi radiodifuznim aktivnostima, u direktnom ili indirektnom finansiranju programa, u cilju promocije imena marke ili imidza.
Drzavni organi i organizacije, politicke stranke, koalicije i druge politicke organizacijene mogu biti sponzori radiodifuznih programa.
Programe ne mogu sponzorisati fizicka i pravna lica koja se kao osnovnom delatnoscu bave proizvodnjom ili prodajom proizvoda ili pruzanjem usluga, cije je reklamiranje zabranjeno ovim zakonom.
Oznacavanje sponzorisanog programa
Clan 111.
Kada je program sponzorisan u celini ili delimicno on se kao takav mora jasno oznaciti putem identifikacije sponzora koja se daje na pocetku, u toku ili na kraju emisije. Kod sportskih programa i kulturno-umetnickih programa, identifikacija sponzora moze biti i na pocetku i na kraju prirodnih pauza.
Zabrana uticaja sponzora na sadrzaj i vreme programa
Clan 112.
Sponzor ne moze ni pod kojim uslovima da utice na sadrzaj i vreme emitovanja programa koji je sponzorisao, niti da zbog toga dovodi u pitanje uredjivacku politiku emitera.
Zabranjeno je sponzorisanje vesti ili programa koji se bave aktuelnim politickim dogadjajima.
VIII. KAZNENE ODREDBE
Clan 113.
Novcanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice koje :
1) emituje program bez dozvole Agencije (clan 38);
2) emituje program suprotno programskim i/ili tehnickim standardima utvrdjenim u dozvoli (clan 39. stav 3);
3) ustupi, iznajmi ili na drugi nacin prenese ili otudji, privremeno ili trajno, dobijenu dozvolu za emitovanje programa (clan 46);
4) sa drugim pravnim ili fizickim licem zajednicki koristi radio frekvenciju bez odobrenja Agencije ili suprotno datom odobrenju (clan 48);
5) bez pribavljene dozvole emituje program za koji se zahteva dozvola za emitovanje programa sa kracim rokom vazenja (clan 60);
6) emituje program suprotno izdatoj dozvoli za emitovanje programa sa kracim rokom vazenja (clan 60);
7) emituje program nakon isteka roka vazenja dozvole za emitovanje programa (clan 64);
8) ne prenese vazno saopstenje hitne prirode (clan 68. stav 1. tacka 3);
9) emituje programske sadrzaje suprotno clanu 68. stav 1. tac. 5 ) i 6 ) ovog zakona ;
10) ne identifikuje svoj program u skladu sa clanom 69. stav 1 . ovog zakona ;
11) koristi naziv, oznaku ili skraceni identifikacioni znak koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera (clan 69. stav 2);
12) ne oznaci emitera ili nezavisnu produkciju ciji je program preuzeo ili emitovao (clan 69. stav 4);
13) izvrsi umrezavanje suprotno clanu 70. ovog zakona ;
14) ne omoguci drugim zainteresovanim emiterima da snime i emituju kratke izvestaje sa dogadjaja za koje je otkupio pravo prenosa (clan 71. stav 2);
15) ne prijavi promenu vlasnicke strukture (clan 103):
16) reklamira proizvode, robe ili usluge cije je reklamiranje zabranjeno (clan 104. stav 1);
17) objavljuje reklame i/ili tv kupovinu cije je objavljivanje zabranjeno (clan 104. stav 4);
18) emituje reklame na nacin suprotan clanu 105 . ovog zakona:
19) objavljuje politicke reklame van predizborne kampanje (clan 106. stav 1);
20) kao ustanova javnog radiodifuznog servisa ili radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora, vrsi ulogu posrednika, zastupnika ili oglasivaca u ime i za racun trecih lica (clan 107);
21) emituje reklame ili programe tv-kupovine u trajanju duzem od ogranicenja predvidjenih cl. 108. i 109. ovog zakona ;
22) izvrsi diskriminaciju politickih stranaka, koalicija ili kandidata prilikom objavljivanja placenih politickih oglasa i reklama (clan 109. stav 3);
23) sponzorise program suprotno clanu 110. st. 2. i 3. ovog zakona ;
24) ne oznaci jasno program koji je u celini ili delimicno sponzorisan ( clan 111 ) ;
25) kao sponzor utice na sadrzaj ili vreme emitovanja programa koji je sponzorisao (clan 112. stav 1);
26) sponzorise vesti ili programe koji se bave aktuelnim dogadjajima (clan 112.stav 2).
Novcanom kaznom od 2.500 do 10.000 dinara kaznice se za prekrsaj iz stava 1. ovog clana i odgovorno lice u pravnom licu i fizicko lice .
Novcanom kaznom u visini jednogodisnje pretplate kaznice se za prekrsaj fizicko i pravno lice koje ne prijavi nabavku radio i/ili TV prijemnika u skladu sa clanom 81. ovog zakona.
IDZ. PRELAZNE I Z AVRSNE ODREDBE
Clan 114.
Ovlasceni predlagaci iz clana 23. stav 3. ovog zakona, duzni su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave Narodnoj skupstini Republike Srbije predloge lista kandidata za izbor clanova Saveta Agencije.
Clan 115.
Narodna skupstina Republike Srbije donece odluku o izboru clanova Saveta Agencije predlozenih od strane ovlascenih predlagaca iz clana 23. stav 3. ovog zakona u roku od trideset dana od dana isteka roka za podnosenje predloga za izbor.
Clan 116.
Savet Agencije ce se konstituisati u roku od 15 dana od dana izbora clanova Saveta u skladu sa clanom 115. ovog zakona .
Savet Agencije je duzan da na konstitutivnoj sednici utvrdi predlog za izbor devetog clana Saveta u skladu sa clanom 23. st. 4. i 5. ovog zakona i da ga dostavi Narodnoj skupstini Republike Srbije.
Narodna skupstina Republike Srbije donece odluku o izboru devetog clana Saveta u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 2. ovog clana.
Savet Agencije je duzan da u roku od 15 dana od dana izbora devetog clana Saveta izabere predsednika i zamenika predsednika Saveta, da donese Statut, Poslovnik o radu i opste akte o unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji.
Savet Agencije i predsednik Saveta duzni su da u roku od 60 dana od dana donosenja opstih akata iz stava 4. ovog clana izvrse prijem u radni odnos i rasporedjivanje potrebnog broja zaposlenih u Agenciji.
Agencija pocinje sa radom danom konstituisanja Saveta Agencije.
Vlada Republike Srbije ce u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbediti prostorne, tehnicke, finansijske i druge materijalne uslove za pocetak rada Agencije.
Clan 117.
Ostali o p s ti akti Agencije koj i su potrebni za njeno funkcionisanje i rad, donece se najkasnije u roku od sest meseci od dana pocetka rada Agencije.
O psti akti potrebni za sprovodjenje javnog konkursa i z a izdava nj e dozvola za emitovanje programa, donece se u roku od tri meseca od dana pocetka rada Agencije.
Clan 118.
Agencija ce otpoceti sa raspisivanjem javnih konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa u roku od 15 dana od dana donosenja akata neophodnih za sprovodjenje javnog konkursa i izdavanje dozvola za emitovanje programa u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.
Agencija ce raspisivati javne konkurse za izdavanje dozvola za emitovanje programa sledecim redosledom:
1.za podrucje cele Republike;
2.za podrucje autonomne pokrajine i regiona;
3.za lokalna podrucja.
Clan 119.
Radio i/ili televizijske stanice koje u vreme stupanja na snagu ovog zakona emituju program, nastavljaju sa emitovanjem programa do okoncanja odgovarajuceg javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa, koji ce se raspisati u skladu sa odredbama ovog zakona.
Clan 120.
Deobni bilans iz clana 85 stav 2, odnosno iz clana 94. stav 2. ovog zakona donosi Vlada Republike Srbije, najkasnije do 31. decembra 2002. godine, na predlog komisije koju cine po tri predstavnika Vlade Republike Srbije, Izvrsnog veca AP Vojvodina i JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ .
Komisiju iz stava 1. ovog clana obrazuje Vlada Republike Srbije.
Radio frekvencije koje koristi JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ , nastavljaju da, u skladu sa odredbama ovog zakona, koriste Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine, do izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.
Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine pocinje sa radom 31. januara 2003. godine.
Clan 121.
Agencija ce najkasnije 60 dana pre pocetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovati Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine .
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine ce se konstituisati u roku od 15 dana od dana imenovanja ( u daljem tekstu: Upravni odbor) .
Na konstitutivnoj sednici Upravni odbor donece odluku o raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Upravni odbor ce imenovati generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnosenje prijava na javni konkurs.
U slucaju da ne donese odluku o imenovanju po raspisanom javnom konkursu iz stava 4. ovog clana, Upravni odbor, do imenovanja generalnog direktora, imenuje vrsioca duznosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i vrsioca duznosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 30 dana od dana svog konstituisanja donece statute ovih ustanova.
Clan 122.
Danom pocetka rada, Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine preuzimaju sredstva, prava i obaveze i zaposlene JP ˛ Radio-televizije Srbije ˛ , u skladu sa deobnim bilansom iz clana 85. stav 2, odnosno iz clana 94. stav 2. ovog zakona.
Generalni direktor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno generalni direktor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, obavezan je da u roku od 60 dana od dana pocetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, donese opste akte o sistematizaciji poslova i unutrasnjoj organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Zaposleni iz stava 1. ovog clana koji ne budu rasporedjeni u skladu sa opstim aktom o unutrasnjoj organizaciji Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, ostvaruju prava koja zaposlenom pripadaju po osnovu prestanka radnog odnosa utvrdjena posebnim zakonom.
Od dana donosenja deobnog bilansa u skladu sa clanom 120. stav 1. ovog zakona, JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ ne moze otudjiti ili opteretiti imovinu, niti zaposljavati nove radnike.
Clan 123.
Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, ce najkasnije 15 dana pre pocetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, raspisati javni konkurs za imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa.
Do okoncanja javnog konkursa iz stava 1. ovog clana i donosenja odluke o imenovanju, upravni odbor ce, na predlog generalnog direktora, u roku od 30 dana od dana pocetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, imenovati vrsioce duznosti direktora radija i televizije i vrsioce duznosti glavnih i odgovornih urednika programa.
Clan 124.
Danom upisa u sudski registar Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine prestaje sa radom JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ .
Clan 125.
Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine ce u roku od sest meseci od dana pocetka rada doneti druga opsta akta odredjena ovim zakonom.
Clan 126.
Radiodifuzne organizacije ciji su osnivaci organi lokalne samouprave (opstina, grad) nastavljaju da rade kao radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica, s timsto su duzne da,u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, svojrad i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona, kao i da proces privatizacije okoncaju u roku iz clana 96. ovog zakona.
Nadlezno ministarstvo ce u roku od sest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akt kojim ce blize urediti nacin privatizacije radio i/ili televizijskih stanica iz clana 96. st. 1, 2. i 3. ovog zakona.
Clan 127.
JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ je duzna da do 1. decembra 2002. godine ustanovi evidenciju pretplatnika na podrucju Republike Srbije koji su kao vlasnici radio i televizijskih prijemnika obavezni da u skladu sa ovim zakonom placaju radio-televizijsku pretplatu.
JP ˛ Radio-televizija Srbije ˛ je duzna da, u roku od 15 dana od dana ustanovljavanja evidencije, svakom pretplatniku dostavi pismeno obavestenje o buducoj obavezi placanja radio-televizijske pretplate.
Obaveza placanja radio-televizijske pretplate nastaje narednog meseca od meseca u kome je dostavljeno obavestenje iz stava 2. ovog clana.
Clan 128.
Odredbe ovog zakonakoje se odnose na obavezu emitovanja propisanog procenta programa na sopstvenom jeziku, odnosno programa sopstvene produkcije, primenjuju se po isteku jedne godineod dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbe poglavlja VII ovog zakona koje se odnose na reklamiranje i sponzorstvo, primenjuju se od 1. januara 2003. godine.
Clan 129.
Odredbe ovog zakona kojima se uredjuju pitanja nedozvoljene medijske koncentracije nece se primenjivati na stanje zateceno u vreme stupanja na snagu ovog zakona, do donosenja odluke po raspisanom javnom konkursu za izdavanje dozvola za emitovanje programa za odgovarajucu servisnu zonu.
Podnosilac prijave na javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa duzan je da se pridrzava odredbi o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, da bi njegova prijava bila podobna za razmatranje.
Clan 130.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vazi Zakon o radio televiziji ("Sluzbeni glasnik Republike Srbije", br. 48/91,49/91, 53/9 3 , 55/9 3 , 67/93, 48/94 i 11/2001).
Clan 131.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije".
O b r a z l o z e nj e
I . USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donosenje Zakona o radiodifuziji sadrzan je u odredbama clana 72. stav 1. tac. 2, 6. i 7, a u vezi cl. 45, 46. i 65. Ustava Republike Srbije. Navedenim odredbama Ustava predvidjeno je da Republika Srbije uredjuje i obezbedjuje, izmedju ostalog, "ostvarivanje … sloboda i prava coveka i gradjanina" (clan 72. stav 1. tacka 2.), medju kojima je i zajemcena sloboda javnog izrazavanja misljenja (clan 45.), kao i "sloboda stampe i drugih vidova javnog obavestavanja" i pravo gradjana "da u sredstvima javnog obavestavanja izrazavaju i objavljuju svoja misljenja" (clan 46. st. 1. i 2.), kao i da Republika Srbija uredjuje i obezbedjuje "… sistem u oblasti … javnog obavestavanja" (clan 72. stav 1. tacka 6.), pri cemu se "organizacije radija i televizije osnivaju u skladu sa zakonom" (clan 46. stav 4.), odnosno da uredjuje i obezbedjuje "sistem javnih sluzbi" (clan 72. stav 1. tacka 7.), s tim sto se "zakonom utvrdjuju uslovi i nacin obavljanja delatnosti, odnosno poslova za koje se obrazuju javne sluzbe" (clan 65.).
II . RAZLOZI ZA DONOSENJE ZAKONA
Oblast radiodifuzije, odnosno uslovi i nacin proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa u Republici Srbiji, uredjena je Zakonom o radio televiziji koji je donet 1991. godine, a u medjuvremenu pretrpeo je samo manje izmene, tako da je njegov osnovni koncept ostao nepromenjen u tom smislu sto je taj zakon prevashodno osnivacki akt Javnog preduzeca "Radio-televizija Srbije", dok se oblascu radiodifuzije u celini, odnosno pravom fizickih i pravnih lica da proizvode i emituju radio i televizijski program, bavi samo sa aspekta koriscenja radiofrekvencija, vezujuci sticanje ovog prava iskljucivo za dobijanje odredjene radiofrekvencije na koriscenje i to od strane Vlade Republike Srbije. Za to vreme broj radio i televizijskih stanica na prostoru Republike visestruko se uvecao, a nacin regulisanja odnosa koje predvidja postojeci zakon su postali kocnica slobodnom razvoju citave oblasti radiodifuzije.
Nepostojanje preciznih, objektivnih kriterijuma za sticanje prava stvorilo je prostor za arbitrernost u odlucivanju, sto je rezultiralo diskriminatorskim odnosom prema odredjenim elektronskim medijima. Osim toga, postojeci pristup u regulisanju ove oblasti zanemaruje objektivno vrednovanje programskih sadrzaja koje elektronski mediji proizvode i emituju, pre svega sa stanovista razvoja demokratskih odnosa u drustvu i pluralizma misljenja, kao i podizanja opsteg obrazovnog, saznajnog i kulturnog nivoa u drustvu.
Iz navedenih razloga vazeci Zakon o radio televiziji i njegova primena u praksi imali su za posledicu naizgled strogo kontrolisano i selektivno davanje prava na koriscenje radiofrekvencija, ali fakticki neuredjeno i nekontrolisano koriscenje radiofrekvencijskog spektra na prostoru Republike u kome vise stotina radio i televizijskih stanica nije dobilo priliku da u ravnopravnoj trzisnoj utakmici, nadmecuci se pre svega kvalitetom i raznovrsnoscu programskih sadrzaja koje nude, legalizuje svoje postojanje.
S toga je bilo neophodno pristupiti izradi novog zakona u ovoj oblasti kojim bi se obezbedio pravni osnov za korenite reforme u ovoj oblasti cija je sustina da se medijski prostor za radio i televizijske stanice maksimalno otvori na principima slobodnog trzista, oslobodjenog svakog uticaja centara politicke moci ili drugih interesnih grupa, ali uz uspostavljanje jasnih, objektivnih, svima unapred poznatih, nediskriminatorskih principa i ponasanja zasnovanih na opste prihvacenim medjunarodnim standardima.
III . OBRAZLOZENJE POJEDINIH RESENJA
1. OSNOVNE ODREDBE
Reformski karakter predlozenog zakona na najopstiji nacin izrazen je kroz definisanje nacela na kojima treba da se zasniva regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije. Delovanje radiodifuznih javnih glasila (radio i televizijskih stanica) treba prevashodno da bude u funkciji ukupnog razvoja demokratije u drustvu i da doprinosi harmonicnom razvoju odnosa u drustvu. Kako je delovanje elektronskih medija od bitnog uticaja na ostvarivanje gradjanskih sloboda i prava, to se njihov rad mora zasnivati na principima profesionalizma i nezavisnosti i pune afirmacije narocito slobode izrazavanja i pluralizma misljenja. Sa druge strane, institucije drzave jedino doslednim postovanjem zabrane svakog oblika cenzure i uticaja na rad ovih medija i postovanjem principa objektivnosti, nediskriminacije i javnosti postupka izdavanja dozvola, mogu da obezbede i garantuju stvarnu nezavisnost i ravnopravnost radiodifuznih javnih glasila.
Nacelo racionalnog i efikasnog koriscenja radiofrekvencijskog spektra proizilazi iz ogranicenosti ovog prirodnog bogatstva, ali u kontekstu ostalih nacela treba da obezbedi da u etru bude prostora za sto vise radio i televizijskih stanica, a ne sme da se pretvori u sredstvo cijom bi se zloupotrebom iskljucila primena bilo kog drugog nacela.
2. REPUBLICKA RADIODIFUZNA AGENCIJA
Jedna od bitnih novina predlozenog zakona je da se svi poslovi vezani za uredjivanje odnosa u oblasti radiodifuzije izuzimaju iz dosadasnje nadleznosti drzavnih organa i poveravaju novoosnovanoj samostalnoj i nezavisnoj organizaciji, Republickoj radiodifuznoj Agenciji, koja vrseci javna ovlascenja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, dobija ulogu i funkciju regulatornog tela za oblast radiodifuzije.
Agencija je organizacija sui generis . Ona ima svojstvo pravnog lica sto je cini samostalnim pravnim subjektom, a nadleznosti i ovlascenja koja joj se daju ovim zakonom, kao i sastav, polozaj, nacin izbora i razresenja organa Agencije, obezbedjuju da ova organizacija funkcionalno, dakle sustinski, bude nezavisna kako od bilo kog drzavnog organa i njegovog potencijalnog uticaja, tako i od uticaja svih subjekata na koje se neposredno ili posredno proteze delovanje Agencije i koji su, uslovno receno, zainteresovana lica, bilo da se direktno bave proizvodnjom i emitovanjem radio odnosno televizijskog programa, bilo da se bave delatnostima koje su sa ovima povezane.
Otvorenost medijskog prostora i otvorenost medijskog trzista ni u kom slucaju ne znace odsustvo pravila ponasanja za njegove ucesnike, kontrolu njihovog ponasanja i preduzimanje odgovarajucih mera u slucaju krsenja propisanog ponasanja. U tom smislu predlozene nadleznosti Agencije stvaraju zakonski okvir da do punog izrazaja dodje njena regulatorna funkcija (od donosenja strategije razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji, preko izdavanja dozvola za emitovanje programa, do propisivanja obavezujucih pravila za emitere i propisivanja tehnickih, organizacionih i programskih uslova za proizvodnju i emitovanje programa). Pored toga, Agencija ima i kontrolno-nadzornu funkciju (stara se o primeni ovog zakona i vrsi nadzor nad radom emitera) sto obuhvata i ovlascenje da prema emiterima pod zakonom propisanim uslovima izrice odgovarajuce mere u slucaju krsenja odredaba ovog zakona (opomena, upozorenje, privremeno ili trajno oduzimanje dozvole). Agencija takodje preuzima delimicno funkciju arbitra izmedju emitera i lica koja smatraju da su sadrzajem emitovanog programa povredjeni ili ugrozeni njihovi licni interesi ili pak opsti interesi (razmatranje predstavki), kao i izmedju samih emitera ako jedan od njih usled postupanja drugoga trpi ili moze trpeti stetu (razmatranje prigovora). Starajuci se u celini o oblasti radiodifuzije Agencija je nadlezna i da preduzima mere u cilju zastite maloletnika, u cilju primene propisa o autorskim i srodnim pravima i u cilju sprecavanja programa koji sadrze tzv. "govor mrznje".
Kada su u pitanju organizacija i nacin rada Agencije, predlaze se da Agencijom rukovodi kolektivni organ - Savet, koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadleznosti Agencije.
Specifican sastav Saveta Agencije koga cini 9 clanova, izbor clanova Saveta, postupak njihovog predlaganja, razlozi cije postojanje iskljucuje mogucnost da neko lice bude clan Saveta, mandat clanova Saveta i razlozi za prestanak mandata, imaju za cilj upravo da obezbede neophodnu nezavisnost same Agencije, odnosno da obezbede profesionalno, nepristrasno i objektivno odlucivanje Saveta.
Sustina predlozenog koncepta je da clanove Saveta bira Narodna skupstina koja je vezana podnetim predlozima ovlascenih predlagaca. Sa jedne strane, krug subjekata koji predstavljaju ovlascene podnosioce predloga ima za cilj da obezbedi neophodni balans izmedju drzave i civilnog sektora drustva koji na ovaj nacin treba da doprinesu razvoju oblasti radiodifuzije. Sa druge strane, jedini kriterijum za izbor u clanstvo Saveta je strucni ugled koji odredjeno lice ima u oblastima koje su od znacaja za obavljanje poslova iz nadleznosti Agencije. Pri tome, izabrani clanovi Saveta ne predstavljaju u Savetu organe odnosno organizacije koje su ih predlozile, vec svoju duznost treba da obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom.
U odnosu na pitanje finansiranja Agencije predlaze se da redovni izvor finansiranja cine sredstva ostvarena od naknade koju emiteri placaju za dobijeno pravo na emitovanje programa. Princip finansiranja Saveta iz sopstvenih izvora prihoda takodje treba da bude jedna od garancija njene nezavisnosti. Sa druge strane, prilikom donosenja finansijskog plana, dakle planiranja prihoda i rashoda za narednu godinu, predvidjeno je da saglanost na finansijski plan Agencije daje Narodna skupstina, cime se obezbedjuje odgovarajuci vid kontrole koji treba da garantuje da planirani troskovi budu opravdani i realni, te da u skladu sa tim i planirani prihodi (visina naknade koju emiteri placaju) takodje budu realni.
3. DOZVOLA ZA EMITOVANJE PROGRAMA
Jedna od osnovnih nadleznosti Agencije je da izdaje dozvole za emitovanje programa. Dozvola za emitovanje programa je ovlascenje cijim dobijanjem njen imalac stice pravo da na odgovarajuci tehnicki nacin emituje radio odnosno televizijski program. Ovom dozvolom utvrdjuju se programski i tehnicki standardi za proizvodnju i emitovanje programa. Medjutim, kako emitovanje radio odnosno televizijskog programa nuzno podrazumeva koriscenje odredjene radiofrekvencije, sto je predmet oblasti telekomunikacija, dozvola za emitovanje programa predstavlja slozeni pravni akt, ciji je sastavni deo dozvola za radio stanicu, pri cemu se pod radio stanicom podrazumeva tehnicko znacenje ovog pojma (jedan ili vise predajnika ili prijemnika ili njihova kombinacija, sa jednom ili vise antena i drugih uredjaja, smestanih na jednoj lokaciji i neophodnih za emitovanje radio signala). Kako je prema predlozenim zakonskim resenjima rad Agencije usmeren na pitanja koja se ticu sadrzine programa koje elektronski mediji proizvode i emituju, Agencija nije nadlezna da odlucuje o tehnickim pitanjima koriscenja radiofrekvencija. Ova pitanja treba da budu u nadleznosti regulatornog tela nadleznog za oblast telekomunikacija. Stoga dozvolu za radio stanicu moze da izda samo ovo regulatorno telo, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija i to na isti nacin i pod istim uslovima koji vaze kako za klasicne telekomunikacione operatore koji pruzaju telekomunikacione usluge, tako i za emitere radio odnosno televizijskog programa. Medjutim, sa stanovista emitera programa nuzan uslov da bi emiter legalno posedovao radio stanicu i koristio radio frekvenciju je da mu je uredno izdata i dozvola za radio stanicu. Bez ove dozvole, dozvola za emitovanje programa ne bi proizvodila pravno dejstvo. Upravo iz tih razloga odredbama ovog zakona predlaze se uspostavljanje organske povezanosti u delovanju dva regulatorna tela. Uvodjenje sistema "jedan salter - dve dozvole" garantuje potencijalnom imaocu dozvole za emitovanje programa da ukoliko ispunjava sve uslove za dobijanje ove dozvole i ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija ne moze doci u situaciju da mu se da pravo na emitovanje programa, ali mu se uskrati izdavanje dozvole za koriscenje radiofrekvencije. Stoga se predlaze da dozvolu za radio stanicu regulatorno telo nadlezno za telekomunikacije izdaje na zahtev Agencije (bez posebnog obracanja pretendenta na dozvolu), kao i da ovo telo nema pravo da uskrati izdavanje dozvole ako su ispunjeni uslovi iz posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija. Izdata dozvola za radio stanicu dostavlja se Agenciji radi sprovodjenja celovitog postupka izdavanja dozvole i stoga je sastavni deo dozvole za emitovanje programa posto se emiteru i urucuje u okviru dozvole za emitovanje programa, cime se automatski sticu uslovi da emiter moze poceti sa preduzimanjem aktivnosti usmerenim na pocetak rada.
Predlozeni principi na kojima pociva izdavanje dozvole za emitovanje programa je da se radio odnosno televizijski program ne moze emitovati bez prethodno dobijene dozvole, s tim sto dozvolu moze, pod jednakim uslovima, da dobije svako pravno ili fizicko lice koje ispunjava propisane uslove i to u postupku koji je javan.
Inace, javnost postupka se postize pre svega time sto se dozvola za emitovanje programa izdaje na osnovu javnog konkursa, pri cemu je Agencija obavezna da raspise javni konkurs uvek kada prema Planu raspodele radiofrenvencija postoje tehnicke mogucnosti za izdavanje novih dozvola (kada postoje slobodne radiofrekvencije koje se mogu dati na koriscenje).
Predlozenim odredbama precizno je razradjena obavezna sadrzina oglasa za javni konkurs, obavezna dokumentacija koja se podnosi uz prijavu na konkurs, postupak Agencije sa podnetim prijavama, kriterijumi i rokovi za donosenje odluke po raspisanom konkursu, kao i druga pitanja koja su od znacaja za ravnopravnost svih ucesnika na konkursu, za javnost rada Agencije, njenu objektivnost, strucnost i nepristrasnost u sprovodjenju postupka i donosenju odluka o izdavanju dozvola.
Definisanjem pojma imaoca dozvole definise se zapravo krug subjekata (fizickih i pravnih lica) koji se mogu pred Agencijom pojaviti kao pretendenti na dobijanje dozvole.
Pod pojmom emiter podrazumeva se onaj subjekt kome je izdata dozvola. Predlaze se podela emitera na ustanove javnog radiodifuznog servisa, komercijalne radio odnosno televizijske stanice, radio odnosno televizijske stanice civilnog sektora (one ciji su osnivaci nevladine organizacije) i radio odnosno televizijske stanice lokalnih odnosno regionalnih zajednica (osnovane za podrucje jedne ili vise opstina u cilju proizvodnje i emitovanja programa namenjenog stanovnistvu podrucja za koje su osnovane). Ova podela ima znacaja s obzirom na to kako se stice pravo na emitovanje programa, kakve su obaveze u pogledu placanja naknade za dobijeno pravo, kao i s obzirom na to da li odredjena vrsta emitera u programskom smislu ima nekih posebnih obaveza predvidjenih ovim zakonom. Takodje, prema vrsti programa koji emituju, emiteri mogu biti emiteri celokupnog (raznovrsnog) programa, emiteri pojedinih specijalizovanih programa ciji je sadrzaj u osnovi tematski iste vrste i emiteri programa koji se u celini bavi reklamiranjem i prodajom roba i usluga. Ova podela od znacaja je za vrednovanje ponudjenih programskih sadrzaja u sprovodjenju postupka za izdavanje dozvola, kao jedan od kriterijuma prilikom opredeljivanja koji od prijavljenih na konkursu treba da imaju prednost prilikom dobijanja dozvole za emitovanje programa na odredjenom podrucju, u slucaju da ogranicenost radiofrekvencijskog spektra ne daje mogucnost da se svima koji su se prijavili izda dozvola, a takodje je jedan od kriterijuma za utvrdjivanje visine naknade koja se placa za dobijeno pravo na emitovanje programa.
Predlozeni slucajevi u kojima dobijena dozvola za emitovanje programa prestaje da vazi pre isteka roka na koji je izdata takodje treba da obezbede da do prestanka vazenja dozvole dodje samo kada se na osnovu objektivnih, zakonom jasno definisanih razloga nesporno utvrdi da emiter ne postupa u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, sto znaci da prestanak vazenja dozvole ni po jednom od predlozenih osnova ne moze biti nacin za dovodjenje u neravnopravan polozaj emitera i za vrsenje uticaja i pritisaka na njegov rad, niti moze biti prepusteno diskrecionoj oceni i voluntarizmu izdavaoca dozvole.
Zakonom se takodje predlaze postojanje obaveze emitera na placanje naknade za dobijeno pravo na emitovanje programa (naknada za emitovanje programa). Ovu naknadu placaju svi emiteri koji su dozvolu dobili na javnom konkursu, osim radio odnosno televizijskih stanica civilnog sektora i radio odnosno televizijskih stanica lokalnih i regionalnih zajednica koje su u celini u drzavnoj svojini, a koje su samim zakonom oslobodjene placanja ove naknade. Ovu naknadu ne placaju ni ustanove (republicka i pokrajinske) javnog radiodifuznog servisa s obzirom da one ne ucestvuju na javnom konkursu, vec pravo na proizvodnju i emitovanje programa sticu na osnovu samog zakona.
Pored naknade za emitovanje programa svi emiteri placaju i naknadu za koriscenje radiofrekvencije i to u skladu sa posebnim zakonom koji se uredjuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu ovog zakona, a u korist racuna regulatornog tela nadleznog za oblast telekomunikacija.
Ovim zakonom predlozeni su kriterijumi na osnovu kojih Agencija, uz saglasnost Vlade, utvrdjuje visinu naknade za emitovanje programa, kao i nacin njenog placanja, a takodje se predlaze mogucnost da Agencija u toku vazenja izdate dozvole konkretnom emiteru izmeni, dakle koriguje utvrdjenu visinu naknade u zavisnosti od promena u programu koji ovaj emituje.
4. OPSTI PROGRAMSKI STANDARDI
Predlozenim zakonskim odredbama predvidjaju se odredjeni standardi koji se odnose na sadrzaj programa koji se emituje, a koje su obavezni da postuju svi emiteri i cije nepostovanje moze da dovede do izricanja odgovarajucih zakonom predvidjenih mera od strane Agencije.
Takodje, ove odredbe sadrze i neka specificna prava i obaveze emitera, kao sto su obaveza identifikacije, pravo na umrezavanje dva ili vise emitera radi istovremenog emitovanja programa, pravo svih emitera da pristupi dogadjajima koji su od interesa za sve gradjane u Republici, obaveza emitera koji je otkupio pravo prenosa nekog dogadjaja da ostalim zainteresovanim emiterima omoguce sacinjavanje izvestaja sa tog dogadjaja, obaveza proizvodnje i emitovanja programa na sopstvenom jeziku, obaveza emitovanja odredjene "kolicine" programa sopstvene produkcije, obaveza ustanova javnog radiodifuznog servisa i emitera lokalnih i regionalnih zajednica koji su pretezno u drzavnoj svojini da odredjeno vreme emitovanja stave na raspolaganje nezavisnim radio i televizijskim produkcijama.
5. JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS
Ovim zakonom predlaze se uvodjenje tzv. javnog radiodifuznog servisa. Pod ovim pojmom podrazumeva se proizvodnja i emitovanje programa koji su od opsteg interesa za sve gradjane u Republici Srbiji.
Predlaze se postojanje dve vrste ovog servisa: republickog, koji obuhvata radio i televizijske programe koji se emituju za citavo podrucje Republike i pokrajinskog, koji obuhvata emitovanje programa na podrucju autonomne pokrajine.
Nosioci javnog radiodifuznog servisa su republicka i pokrajinska radiodifuzna ustanova. S obzirom na karakter javnog radiodifuznog servisa predvidja se da ove ustanove imaju posebne obaveze utvrdjene ovim zakonom, pre svega u odnosu na programske sadrzaje koje proizvode i emituju. Te obaveze se sastoje narocoto u tome da programi, posebno informativnog sadrzaja, budu zasticeni od uticaja vlasti, politickih organizacija ili centara ekonomske moci, da proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima drustva, posebno vodeci racuna o specificnim drustvenim grupama, itd.
Ovim zakonom predlaze se osnivanje Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine , pri cemu je predlozeno da u nadleznosti Agencije bude imenovanje i razresenje clanova upravnog odbora ustanove.
Istovremeno, predlaze se i nacin finansiranja javnog radiodifuznog servisa. Za finansiranje delatnosti ovih ustanova koja se odnosi na poslove od opsteg interesa, predlaze se placanje radio-televizijske pretplate, ali ne kao prema ranije vazecim propisima automatski u vidu takse na elektricno brojilo, vec prema tome da li je odredjeno lice vlasnik radio i TV prijemnika. U tom smislu, predvidjena je obaveza republicke javne radiodifuzne ustanove da utvrdi i sacini evidenciju pretplatnika, kao i obaveza svakog lica koje poseduje prijemnik da ga prijavi, odnosno njegovo pravo da odjavi njegovo koriscenje.
Takodje, predvidjeno je placanje jedinstvene pretplate, u istom iznosu za sve pretplatnike u Srbiji, bez obzira sto gradjani na podrucju autonomne pokrajine koriste oba javna servisa, i republicki i pokrajinski, dok bi se, na zakonom predvidjen nacin, tako prikupljena sredstva od pretplatnika sa podrucja Autonomne pokrajine Vojvodine delila izmedju republicke i pokrajinske ustanove.
Predlozenim odredbama odredjeni su i slucajevi oslobadjanja od obaveze placanja pretplate, a predlaze se takodje da visina pretplate bude utvrdjena samim zakonom. Vrsenje naplate preko javnog preduzeca koje ponudi najpovoljnije uslove predstavlja nacin naplate i kvalitativno se razlikuje od nekadasnjeg pausalnog placanja takse na svako elektricno brojilo.
6. SPRECAVANJE NEDOZVOLJENE MEDIJSKE KONCENTRACIJE
Imajuci u vidu znacajan uticaj medija na formiranje javnog mnjenja zakonom se predvidjaju slucajevi u kojima se smatra da postoji medijska koncentracija i slucajevi u kojima ta koncentracija moze da izvrsi preovladjujuci uticaj na javno mnjenje, te se iz tih razloga zabranjuje.
Posledica postojanja nedozvoljene medijske koncentracije je nemogucnost dobijanja, odnosno gubitak dobijene dozvole za emitovanje programa.
7. REKLAMIRANJE I SPONZORSTVO
Zakonom se predlaze i uredjivanje pitanja koja se odnose na dozvoljenost reklama i tv kupovine, kako i pogledu reklamiranja i nudjenja na prodaju odredjenih vrsta roba i usluga, tako i u pogledu sadrzine i nacina njihovog reklamiranja. Istovremeno, predlaze se uredjivanje nacina emitovanja reklama, pri cemu je cilj da se emitovanjem reklama ne narusava celina i vrednost programa u okviru koga bi se reklame emitovale, kao i uredjivanje zabrane reklamiranja politickih organizacija van predizborne kampanje i druga pitanja iz oblasti reklamiranja i sponzorstva, sa namerom da se onemoguci indirektan uticaj i dovodjenje elektronskih medija u zavisan polozaj putem reklamiranja ili sponzorisanja odredjenih programa, kao i da se komercijalizacijom u vidu emitovanja reklama ne ugrozi kvalitet programa.
IV . FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVODJENJE OVOG ZAKONA
Za sprovodjenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u Budzetu.
V. RAZLOZI ZA DONOSENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Neuredjeno i nekontrolisano koriscenje radiofrekvencijskog spektra na prostoru Republike omogucava da vise stotina radio i televizijskih stanica posluje nelegalno. Kako delovanje elektronskih medija mora da bude u funkciji ukupnog razvoja demokratije i harmonicnog razvoja drustva, odnosno od bitnog je uticaja na ostvarivanje sloboda i prava gradjana, a koja su na navedeni nacin dovedena u pitanje, to bi se donosenjem zkona po hitnom postupku ovakve stetne posledice izbegle.