Hronologija suđenja


Premijer Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. u 11:45 ispred zgrade Vlade Srbije, iz snajperske puške. Egzekutor, drugooptuženi za ubistvo Zvezdan Jovanović, pucao je sa zgrade u ulici Admirala Geprata. Raspisana je poternica za pripadnicima kriminalne grupe poznatije kao "Zemunski klan". U Srbiji je uvedeno vanredno stanje i počela su privođenja i hapšenja svih koji su imali bilo kakve veze s tom organizacijom. Vlada je u tim trenucima bila čvrsto rešena da nade ubice i konacno stane na put kriminalu.

U akciji "Sablja" podneto je 3.919 krivičnih prijava protiv 3.400 osoba zbog sumnje da su izvršile 5.812 krivičnih dela. Rasvetljeno je 28 ubistava, 23 ubistva u pokušaju, 45 iznuda, 15 otmica, 208 krivičnih dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga i više desetina ostalih težih krivičnih dela. Tom prilikom je oduzeto 1.325 komada oružja, 357 ručnih bombi, 110.097 komada municije i 74.830 grama droge.

Suđenje optuženima za ubistvo premijera i druga krivična dela pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu počelo je 22. decembra 2003, grupi od 36 osoba, od kojih je osam u bekstvu. Tri meseca od podizanja optužnice, u sudu su se našla 22 optužena i 44 branilaca. U ovom postupku, status svedoka-saradnika dobili su Ljubiša Buha, Miladin Suvajdžić i Zoran Vukojević.

Na predlog zamenika specijalnog tužioca Jovana Prijića, razdvojen je postupak za ubistvo premijera od postupka protiv optuženih za druga krivična dela koja su, prema optužnici, učinili kao pripadnici Zemunskog klana.

Aktivisti pokreta "Kapiraj" trude se da informišu o procesu suđenja, da zabeleže sve bitne i ključne tačke procesa i konteksta suđenja. Materijal koji je pred vama nađen je na Internet-stranama u arhivama svih medija u Srbiji.

Posebnu zahvalnost za dostavljanje potrebnih informacija dugujemo grupi Kapiraj.

 

Decembar 2003.

22. decembar 2003.
 Pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu počelo suđenje optuženima za ubistvo Zorana Đinđića
Pred tročlanim Sudskim većem, kojim predsedava Milan Kljajević, optužnicu zastupaju zamenici specijalnog tužioca Milan Radovanović i Nebojša Maraš
Odbijen zahtev odbrane za izuzeće Predsedavajućeg Sudskog veća Marka Kljajevića
Branilac Dušana Krsmanovića Miroslav Todorović tražio izuzeće Jovana Prijića
Advokat Zvezdana Jovanovića Nenad Vukasović tražio razdvajanje postupka za ubistvo premijera od ostalih krivičnih dela, što je predsednik sudskog veća odbio

23. decembar 2003.
 Okrivljenima za ubistvo pročitana optužnica
Odbijeni zahtevi advokata odbrane za izuzeće Sudskog veća, specijalnog tužioca i predsednika Okružnog suda Radoslava Baćevića, uz obrazloženje da su nedozvoljeni
Miladin Suvajdžić i Zoran Vukojević dobili status svedoka-saradnika
Vojislav Koštunica o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića govori: “Reći ću vam nešto što nije moja pretpostavka, a dešavalo se neposredno posle ubistva Zorana Đinđića, što ste vi nesumnjivo zaboravili, da su postojale svakakve mahinacije, manipulacije, da se išlo na to da budu eliminisani politički neistomišljenici. Govorilo se o atmosferi linča koja je dovela do ubistva, ali zapravo, posle ubistva su pojedinci sprovodili atmosferu linča. Na udaru se nalazila Demokratska stranka Srbije."

24. decembar 2003.
Suđenje je prekinuto jer su advokati odbrane napustili sudnicu pre čitanja iskaza drugooptuženog Zvezdana Jovanovića sa saslušanja u policiji 7. aprila 2003. Pre toga se Jovanović izjasnio o optužbi za ubistvo rekavši da je na njega izvršna vlast vršila strahovit pritisak
Portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda za kriminal i ratne zločine Maja Kovačević izjavila je da je prilikom policijskog saslušanja Zvezdana Jovanovića poštovana pravna procedura
Prvooptuženom Miloradu Ulemeku, na osnovu punomoćja koje je dala njegova supruga, dodeljen novi advokat, Momčilo Bulatović umesto Aleksandra Vujina

25. decembar 2003.
Iskaz Zvezdana Jovanovića: "Likvidirao sam ga lično. To je bilo političko ubistvo, jer je Hag najveća sramota Srbije", stoji u izjavi optuženog koju je pročitao predsedavajući Sudskog veća Marko Kljajević. Navodi se i da je Milorad Ulemek insistirao na ubistvu premijera kako bi bilo zaustavljeno izručivanje optuženih Haškom tribinalu i sprečeno rasturanje Jedinice za specijalne operacije. Luković je operaciju nazvao "Stop Hagu". Jovanović je pred policijom izjavio i da mu za likvidaciju nije obećan novac, jer on nije kriminalac. Jovanović je, prema pročitanom iskazu, rekao da je 12. marta sedeo u fotelji, pušio "davidof" i da je sa prozora prostorije u kojoj se nalazio, na prvom ili drugom spratu, cev samo malo virila. Momak iz Đinđićevog obezbeđenja iznosio je premijerove štake i zaklonio Đinđića, pa tada Jovanović nije mogao da puca. Ipak, na ulazu u zgradu Vlade, Đinđić je bio čudno okrenut sa strane, a to je trenutak kada je pucao. Zatim je pucao još jednom, kako bi potvrdio pogodak, pri čemu nije želeo da pogodi Đinđićevog telohranitelja Milana Veruovića.
Pošto je u sudu pročitan iskaz koji je Zvezdan Jovanović dao tokom istrage, proces je prekinut jer je advokat optuženog Dušana Krsmanovića zatražio da nad njegovim klijentom bude izvršen lekarski pregled
Nastavak suđenja nije zakazan

Za prvih šest dana suđenja advokati optuženih podneli su 78 predloga i raznih zahteva za izuzeća i žalbe. Sudsko veće je odbilo sve.

 

Januar 2004.


2. januar 2004.
Branioci optuženih traže podizanje krivične prijave protiv službenog branioca Vesne Radomirović jer je potpisala zapisnik sa saslušanja drugopotuženog Zvezdana Jovanovića
Vesna Radomirović demantuje optužbe i kaže da su pored nje saslušanju prisustvovali tužilac, policijski inspektor i zapisničar, da ju je istražni sudija obavezao na čuvanje tajne i da ne može da iznosi detalje istražnog postupka

16. januar 2004.
načelnik SUP Beograd Milan Obradović potvrdio na konferenciji za novinare da je "kalašnjikov", koji je upućen na analizu u Visbaden, a koji je nađen na istom mestu gde i snajperska puška "hekler i koh", na kamenjaru na Novom Beogradu, i da je utvrđeno da "kalašnjikov" nije korišćen prilikom atentata

17. januar 2004.
Miroslav Todorović, branilac Dušana Krsmanovića, izjavio da njegov klijent još nije neuropsihijatrijski pregledan, iako je Institut za neuropsihijatriju iz Novog Sada dobio nalog Sudskog veća da ga hitno pregleda. Iz Instituta najavili dolazak u Beograd, ali se nisu pojavili

19. januar 2004.
Advokat supruge ubijenog premijera Zorana Đinđića Rajko Danilović izjavio da je optužnicom za ubistvo obuhvaćeno 36 osoba, optuženih za više desetina najtežih krivičnih dela, ubistava, otmica, iznuda i prodaja narkotika i da bi trebalo te postupke razdvojiti.

20. januar 2004.
Portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Maja Kovačević obavestila je javnost da je u ponedeljak, 19. 01, počelo psihijatrijsko veštačenje Dušana Krsmanovića i da bi suđenje moglo da bude nastavljeno odmah posle dobijanja lekarskih nalaza i da bi izveštaj lekarske komisije o stanju optuženog Dušana Krsmanovića sud trebalo da dobije za tri do četiri dana

27. januar 2004.
 Lekarski nalaz o zdravstvenom stanju Dušana Krsmanovića upućen Predsedniku Sudskog veća , u izveštaju konstatovano da je optuženi sposoban za suđenje

28. januar 2004.
 Portparol Suda Maja Kovačević nije mogla da potvrdi da će suđenje za ubistvo Đinđića biti nastavljeno 9. februara

 

Februar 2004.


8. februar 2004.
 Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Jovan Prijić predložio razdvajanje postupaka za ubistvo Zorana Đinđića od ostalih krivičnih dela za koja se terete pripadnici "Zemunskog klana".

9. februar 2004.
Posle 45 dana pauze nastavljeno suđenje optuženima za ubistvo Đinđića
Tri advokata odbrane podnela su krivičnu prijavu protiv specijalnog tužioca Jovana Prijića i još nekoliko osoba zbog nezakonitog saslušavanja Zvezdana Jovanovića
Branioci tražili suspenziju predsednika Sudskog veća Marka Kljajevića i izuzeće predsednika Okružnog suda Radoslava Baćovića. Odgovor predsednika Vrhovnog suda Srbije Sonje Brkić nije stigao tokom radnog dana, pa je suđenje prekinuto
Nastavak je zakazan za 10. februar

10. februar 2004.
Suđenje za ubistvo Zorana Đinđića odloženo za 11. februar jer još nije stigao odgovor Vrhovnog suda Srbije na zahtev advokata odbrane za suspenziju predsednika Sudskog veća Marka Kljajevića i izuzeće predsednika Okružnog suda Radoslava Baćevića

11. februar 2004.
nastavak suđenja optuženima za ubistvo odložen za 17. februar zato što Vrhovni sud još nije odlučio o zahtevu za izuzeće sudije Marka Kljajevića

13. februar 2004.
 Vrhovni sud Srbije odbacio kao nedozvoljene zahteve za izuzeće predsednika Okružnog suda u Beogradu Radoslava Baćevića i sudije Marka Kljajevića

16. februar 2004.
 Ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović izjavio je da, iako su poznati svi neposredni izvršioci, još nisu poznati svi akteri koji su se udružili u nameri da ubiju Zorana Đinđića

17. februar 2004.
 Sudsko veće donelo odluku o razdvajanju optužnice za atentat od ostalih krivičnih dela koja su obuhvaćena zajedničkom optužnicom
Sudsko veće naredilo da MUP Srbije i beogradska policija odmah pruže zaštitu braniocu odbrane Miroslavu Todoroviću, uvažavajući njegove tvrdnje da psihički nije bio u stanju da prati suđenje zbog pretnji koje su mu upućivane prethodnih dana

18. februar 2004.
 Suđenje optuženima za ubistvo Zorana Đinđića u sredu prekinuto pošto su advokati Miroslav Todorović i Mirko Tripković napustili glavni pretres jer su nezadovoljni načinom na koji sudija Kljajević vodi proces. Sud advokate kaznio s po 5.000 dinara
Odbijen zahtev da Dušan Krsmanović, za kojeg su veštaci ustanovili da je sposoban da prati suđenje, bude ponovo pregledan pred specijalizovanom ustanovom, u trajanju od jednog do tri meseca, i da protiv njega bude potpuno obustavljen postupak

19. februar 2004.
 Član obezbeđenja Dušana Spasojevića i bivši pripadnik JSO Saša Pejaković negirao navode optužnice koja ga tereti za učešće u ubistvu premijera Srbije, istakavši da nije mogao da zna da se članovi "Zemunskog klana" bave kriminalom. Optužnica ga tereti da je na dan atentata sa Spasojevićem kontrolisao teren oko zgrade Vlade, omogućavajući mu kontakte sa ostalim učesnicima atentata. Pejaković se branio time da je na dan ubistva automobilom samo vozio Spasojevića i da nije znao da se sprema atentat.
Milan Simić iz Komiteta pravnika za zaštitu ljudskih prava podseća da je Pejaković svoj iskaz dao u prisustvu odabranog advokata, koji tada nije uložio prigovor, a da je i on potpisao zapisnik sa saslušanja

20. februar 2004.
 Branislav Bezarević, okrivljen da je, kao radnik ličnog Đinđićevog obezbeđenja, odavao podatke o premijerovom kretanju na dan ubistva, a tokom istrage priznao da je pripadnicima "Zemunskog klana" javljao podatke o Đinđićevom kretanju na dan ubistva, pred sudom rekao da je priznanje dao pod prinudom i da je netačno sve ono što mu se stavlja na teret
Bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Željko Tojaga negirao navode optužnice i branio se time da je sa svojom jedinicom od 13. februara 2003. boravio na Kopaoniku, a da je 21. februara krenuo za Beograd. Prema optužnici, planirano da Tojaga puca na kolonu automobila u kojoj je bio Đinđić 16. i 21. februara 2003. kod Bubanj potoka, odnosno "Beogradske arene". Tojaga negirao i da je nabavljao bilo kakvo oružje za atentatore i naveo da je nemoguće "zoljom" pucati na automobil
Nastavak glavnog pretresa na suđenju optuženima za atentat na Zorana Đinđića zakazan za 8. mart

24. februar 2004.
 Stručnjak za krivično pravo Momčilo Grubač ocenio da su sudije suda u Beogradu prilično bolećive prema advokatima optuženih jer ne koriste sve instrumente za kažnjavanje pokušaja usporavanja krivičnog postupka. Grubač rekao da je usporavanje krivičnog postupka na štetu pravosuđa i da postoje instrumenti za održavanje discipline u sudnici, precizirajući da advokat može da bude kažnjen nekoliko puta s po 50.000 dinara

 

Mart 2004.


1. mart 2004.
 Kujo Kriještorac, 52-godišnji vlasnik nekoliko prodavnica u Žarkovu i jedan od očevidaca ubistva Đinđića, ubijen oko 23:00 ispred svoje kuće, kada je nepoznati napadač na njega ispalio desetak hitaca iz oružja s prigušivačem. Kriještorac nekoliko trenutaka posle atentata na premijera video jednog od glavnoosumnjičenih u Ulici admirala Geprata
Odlazeći ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović pred Odborom Skupštine Srbije za bezhbednost, podnoseći godišnji izveštaj o radu Ministarstva, odbacio tvrdnje da je ikada govorio o konkretnom udelu stranih službi u atentatu na Đinđića. "Mogu vrlo odgovorno da kažem da ni na koji način nisam rekao da neka strana služba stoji iza atentata na Đinđića, ali kao ozbiljan čovek ne isključujem takvu mogućnost”, rekao Mihajlović.

2. mart 2004.
 Bivši telohranitelj Zorana Đinđića Milan Veruović rekao da istraga nije napredovala celu godinu i da se zna ono što je bilo poznato i 13. marta prošle godine. “Ostao je nerazjašnjen motiv, kao i inspiratori zločina. Odgovornost ljudi koji su bili nadređeni onima koji su okrivljeni nigde se ne pominje i oni su ostali netaknuti”, kaže on.

9. mart 2004.
 Advokatima Miroslavu Todoroviću i Mirku Tripkoviću, zbog nepoštovanja suda, uskraćeno pravo da zastupaju Dušana Krsmanovića jer su, u znak protesta, napustili glavni pretres nezadovoljni što je sudija Marko Kljajević želeo da nastavi da čita iskaz njihovog klijenta dat tokom istrage u policiji
Sud odlučio da Krsmanoviću u Centralnom zatvoru bude omogućen pristup kompjuteru i telefonu da bi našao novog branioca
Nastavak suđenja zakazan za 13. april

29. mart 2004.
 Ministarstvo pravde Srbije najavilo predlog za ukidanje posebnih odeljenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zločine. Najavu potvrdio ministar pravde Zoran Stojković

 

April 2004.


6. april 2004.
 Specijalni tužilac Jovan Prijić odustao od daljeg krivičnog gonjenja predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i bivšeg načelnika Službe vojne bezbednosti Aca Tomića zbog nedostatka čvrstih dokaza da su bili u vezi sa “Zemunskim klanom”. Aco Tomić tokom akcije "Sablja" uhapšen pod sumnjom da je s Radetom Bulatovićem, savetnikom za bezbednost bivšeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice, preko Borisava Mikelića bio u kontaktu s Dušanom Spasojevićem i Miloradom Lukovićem i optužen za udruživanje radi neprijateljske delatnosti

10. april 2004.
Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio da policija mora da ponovo istraži sve u vezi sa ubistvom Đinđića. Na pitanje da li je Ulemek i dalje državni neprijatelj broj jedan, Jočić je odgovorio da ne misli da jedan čovek može da predstavlja toliku opasnost za državu

12. april 2004.
 Bivši zamenik ministra policije Nenad Milić, komentarišući odgovor Jočića, koji je na pitanje novinara hoće li policija nastaviti potragu za Ulemekom rekao da policija za to ne dobija nikakve zahteve od suda, rekao da je Ulemek okrivljen u najmanje četiri velika predmeta, a to su atentat, Ibarska, Budva, Stambolić. "Postoji rešenje suda o određivanju pritvora od za sva četiri slučaja. Postoji crvena Interpolova poternica. Sud ne obnavlja potragu svakih mesec dana ili svaki put kad se promeni vlast“, rekao Milić

13. april 2004.
 Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio da istraga o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića neće biti ponovo otvorena
Povodom suđenja za ubistvo Zorana Đinđića britanski “Indipendent” piše: “Politička situacija u Srbiji dramatično se promenila od smrti premijera Zorana Đinđića, a Srbija svedok oživljavanja vrednosti Miloševićeve ere. Analitičari i advokati smatraju da se ono što je opisano kao suđenje veka u Srbiji pretvara u parodiju pravde, mahom zbog političkih razloga. Vlada Vojislava Koštunice pokušava da minimalizuje značaj suđenja”, piše list dodajući da je Jočić rekao kako hapšenje prvooptuženog za ubistvo nije njegov prioritet. List podseća da je nova Vlada potvrđena prošlog meseca uz pomoć Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića, a za uzvrat je donet zakon o finansijskoj pomoći haškim optuženicima, koji će poreske obaveznike u Srbiji koštati najmanje 25.000 evra mesečno.

14. april 2004.
 U nastavku suđenja za ubistvo Zorana Đinđića svedok-saradnik Zoran Vukojević, u iskazu zatvorenom za javnost, uglavnom ponovio svoj iskaz iz istrage

15. april 2004.
 U nastavku suđenja, i dalje zatvorenom za javnost, saslušan svedok-saradnik Miladin Suvajdžić, koji je ponovio tvrdnju da je Zvezdan Jovanović pucao u Đinđića

19. april 2004.
I treći svedok-saradnik Ljubiša Buha zahtevao da javnost bude isključena tokom njegovog svedočenja. Prema nezvaničnim informacijama, Buha ponovio brojne optužbe na račun "Zemunskog klana" koje se odnose na ubistva, otmice i trgovinu drogom i veze s policijom, obaveštajnim službama i ljudima iz vlasti. Govoreći o utiscima sa Buhinog svedočenja, neki od advokata rekli da bi, na osnovu izrečenog, krivične prijave morale da budu podnete protiv mnogih koji u postojećoj optužnici nisu ni pomenuti. Iz sudnice "procurela" Buhina tvrdnja da je "Zemunski klan" plaćao čak i lekare koji bi, u slučaju da neko preživi njihov napad, imali zadatak da u bolnici "dotuku" pacijenta.

20. april 2004.
 Pripadnici Žandarmerije i bivši pripadnici "crvenih beretki" pojavili se na suđenju u majicama sa znakom Jedinice za specijalne operacije, koja je rasformirana tokom akcije "Sablja", u trenutku kada je pred sudom svedočio Milan Veruović
Bivši šef obezbeđenja Zorana Đinđića ponovio u utorak pred sudom da je prilikom atentata na Đinđića čuo tri pucnja. Veruović rekao da je jedan od pripadnika obezbeđenja premijera 9. marta, tri dana pred ubistvo, ispred zgrade Vlade primetio optuženog Vladimira Milisavljevića. Svedok naveo da je izvesni Resavić iz Kliničkog centra bio u vezi s Miloradom Ulemekom i da se on nalazio u Urgentnom centru kada je dovezen Đinđić posle atentata. Resavića je, prema Veruovićevim rečima, privodio MUP Srbije jer ga je telefonska kartica mobilnog telefona dovela u vezu s grupom koja je optužena. On je sada u Kanadi, dodao je Veruović. Bivši šef obezbeđenja Đinđića je rekao da premijer nikada nije išao u Šilerovu ulicu, gde je bilo sedište kriminalnog "Zemunskog klana".
Tanja Spasojević i Maja Luković, supruge ubijenih vođa “Zemunskog klana” Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, tužile državu Srbiju i tražile odštetu zbog bespravnog rušenja kuće u Šilerovoj ulici i pljačke imovine

21. april 2004.
Članovi obezbeđenja ubijenog premijera Srđan Babić i vozači Aleksandar Bjelić i Dražen Nastić, izjavili na suđenju da su prilikom ubistva čuli tri pucnja. Sva trojica navela da je vremenski razmak između prva dva pucnja bio je kraći nego razmak između drugog i trećeg pucnja. Advokat porodice Đinđić Rajko Danilović izjavio za B92 da je postojanje trećeg pucnja nevažno

22. april 2004.
 Pripadnik Đinđićevog obezbeđenja Jovan Đurić izjavio da mu je treći metak prošao iznad glave i završio u zidu na zgradi Vlade, u trenutku kada je Đinđić ubijen
Srđan Drobnjak, koji je 12. marta takođe obezbeđivao premijera, rekao da je čuo tri pucnja, od kojih su prva dva bila neposredno jedan iza drugog, dok je treći usledio posle sekundu-dve
Advokat porodice Đinđić Rajko Danilović ponavlja da je priča o trećem metku irelevantna

23. april 2004.
 Pripadnici Đinđićevog obezbeđenja Dragan Lalić, Boban Purić i Ljubiša Janošević izjavili u petak pred sudom da su čuli tri pucnja prilikom atentata
Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio da ne vidi nekakvu novu zaveru u tome što se šest pripadnika Žandarmerije u utorak na suđenju za ubistvo Đinđića u publici pojavilo u majicama JSO-a: “To je ipak ratna jedinica, a njihov odnos bih shvatio kao odnos prema jedinici koja je nosila pijetet nesalomive jedinice, to je odnos potpune vezanosti i oduševljenja."
Nastavak suđenja zakazan za 10. maj

25. april 2004.
 Šef obezbeđenja ubijenog premijera Srbije Milan Veruović izjavio da mu je pred svedočenje u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu Zvezdan Jovanović uputio poruku preko jednog službenika. "Rekao mi je da mi je Zvezdan Jovanović poručio da ga ne gledam za vreme suđenja i skrenuo mi pažnju da ga ne gledam mrko", rekao je Veruović. Čovek koji je poruku preneo zaposlen u sudu i zadužen da sprovodi optužene do suda i od suda do zatvora. Advokat Milana Veruovića u pisanoj belešci o tome obavestio sud i policiju.

27. april 2004.
 Beogradski tabloid "Kurir" objavio intervju sa osobom koju je novinar predstavio kao jednog od pripadnika JSO Kapetana Džoa. Pod naslovom „Dramatično: Doći ćemo u sud u uniformama JSO“, taj neidentifikovan muškarac, kojeg je fotograf snimao s leđa i čije ime i prezime nisu objavljeni, najavljuje da će se pripadnici „crvenih beretki“ pojaviti u uniformama te rasformirane jedinice na suđenju optuženima za ubistvo Đinđića i kaže da je atentat na premijera bio politički opravdan. „Za nas ubiti čoveka nije ništa. Kao što je tebi da praviš intervju, tako je meni da ubijem nekoga. Sa političke strane, opravdavam ubistvo, nemam nikakavih problema s tim“, izjavio je Kapetan Džo.

30. april 2004.
 NIN objavljuje obdukcione zapisnike Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića i dovodi u pitanje zvaničnu verziju njihove smrti
Upravnik Instituta za sudsku medicinu Branimir Aleksandrić, koji je radio obdukciju Spasojevića i Lukovića, kaže za Radio B92 da zaključci koji se navode u NIN-u ne mogu biti izvedeni iz obdukcionog nalaza. "Tekst je proizvoljan i ukazuje na moguće zlonamerne tendencije", kaže Aleksandrić.

 

Maj 2004.


2. maj 2004.
Posle 14 meseci skrivanja, prvooptuženi za ubistvo Zorana Đinđića Milorad Ulemek predao se MUP-u Srbije

3. maj 2004.
 Milorad Ulemek, prvooptuženi za ubistvo Zorana Đinđića, biće izveden na dva glavna pretresa pred sudom, za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i po objedinjenoj optužnici za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi, rekla Maja Kovačević
Ministar policije tvrdi da predaji Milorada Ulemeka nisu prethodili pregovori s MUP-om

4. maj 2004.
Premijer Vojislav Koštunica izjavio je da je i sam bio iznenađen predajom Milorada Ulemeka i ponovio da Vlada nije pregovarala s njim o predaji
Advokat Milorada Ulemeka Slobodan Milivojević rekao je da se Ulemek sve vreme krio u kući, na zahtev dva funkcionera MUP-a.

5. maj 2004.
Ministar pravde Zoran Stojković izjavio je da prema postojećem Zakonu, organizator kriminalne grupe ne može dobiti status svedoka-saradnika, ali i da Zakon koji reguliše tu oblast nije valjano uređen i da je potrebno ponovo regulisati status svedoka-saradnika

6. maj 2004.
Ministar pravde Zoran Stojković najavio pripremu novog Zakona o svedoku-saradniku

7. maj 2004.
Zoran Stojković odbacuje tvrdnje da izmene Zakona o svedocima saradnicima imaju veze s hapšenjem Milorada Ulemeka, navodeći da je problem suđenja za organizovani kriminal i ratne zločine nastao i zbog nedovoljno dobro regulisanog statusa zaštićenog svedoka

10. maj 2004.
 Nastavak suđenja za ubistvo Zorana Đinđića odložen za 10. jun kako bi se prvooptuženi upoznao sa optužnicom i pripremio odbranu, odlučilo Sudsko veće

13. maj 2004.
 Majci i sestri pokojnog premijera Zorana Đinđića upućene pretnje telefonom

15. maj 2004.
 Portparol MUP-a Ljiljana Trišović Felbaba demantovala informaciju koju su prenele agencije i elektronski mediji da se Dejan Milenković predao.
Nekoliko meseci kasnije ispostaviće se da je upravo u to vreme on pregovarao o predaji preko svog advokata Biljane Kajganić.
Sestra pokojnog premijera Gordana Đinđić Filipović napadnuta u porodičnoj vikendici u okolini Valjeva. Nekoliko muškaraca provalilo u kuću i ubrizgalo joj injekciju bromazepama

17. maj 2004.
 Na iznenada zakazanoj konferenciji za štampu na kojoj novinari nisu mogli da postavljaju pitanja predsednik Izbornog štaba Dragana Maršićanina Dejan Mihajlov pročitao saopštenje kojim optužuje političare iz bivše vlasti da su bili saučesnici u ubistvu Zorana Đinđića

19. maj 2004.
Predsednički kandidat vladajuće koalicije Dragan Maršićanin izjavio da je saopštenje njegovog Izbornog štaba, kojim se funkcioneri bivše Vlade i Demokratske stranke optužuju da su saučesnici u ubistvu premijera Srbije, jedini moguć odgovor

30. maj 2004.
 Objašnjavajući šta se sve dogodilo oko predaje Milorada Ulemeka, ministar policije Dragan Jočić je rekao: “Jednostavno, ono što je bilo zvanično saopštenje, to je i jedina i cela istina, a to je da je došao i predao se i mi smo ga po svim pravilima procedure prosledili u istražni zatvor”. Na pitanje koga je Legija pozvao, ko je došao i kako se sve to dogodilo, Jočić je izjavio: “Ja bih mogao da na to vaše pitanje kažem da je to zbir pitanja koja pokrivaju suštinu. Potpuno je beznačajno gde je bio, s kim je pričao, potpuno je beznačajno sve ono što prethodi onom što će biti, a to je njegova zvanična uloga čoveka koji može doprineti rasvetljavanju istine o ubistvu premijera. Hajdemo da sačekamo taj 10- jun, da vidimo šta će i taj prvooptuženi za ubistvo reći.”

31. maj 2004.
 Premijer Srbije izjavio da će informacija o tome gde se Ulemek skrivao izaći na videlo ako je relevantna za sudski proces.

Jun 2004.


4. jun 2004.
Dragan Jočić je izjavio da se, prema informacijama dobijenim od Interpola, Ulemek krajem aprila nalazio u delu Švajcarske uz granicu sa Italijom

8. jun 2004.
Advokat Milorada Ulemeka rekao je da će, ako bude zatraženo odlaganje, jedini motiv biti činjenica da Ulemek daje izjavu tri dana pred predsedničke izbore

9. jun 2004.
 Portparol suda Maja Kovačević izjavila je da nikakvih novih zahteva za odlaganje suđenja za ubistvo premijera Srbije nije bilo i da očekuju da Luković 10. juna da svoju odbranu

10. jun 2004.
 Milorad Luković odbio je da se izjasni o optužnici
suđenje će biti nastavljeno 14. juna

14. jun 2004.
 Milorad Luković je izjavio da nije kriv ni po jednoj od tačaka optužnice za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića: “Niti ja, niti ijedan pripadnik Jedinice za specijalne operacije nemamo nikakvo učešće u organizaciji ili izvršenju atentata na premijera Srbije”
Zbog iscrpljenosti prvooptuženog nastavak zakazan za 13. jun

15. jun 2004.
 Prvooptuženi za ubistvo Zorana Đinđića rekao da ništa nije znao o događajima kod "Beogradske arene"
Milorad Ulemek izjavio da je na dan ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003, čuvao decu u svojoj kući
Ulemek rekao da nikada nije čuo da se priprema atentat na Đinđića i da nije čuo bilo što o ubistvu bilo kog funkcionera, a da se posle 12. marta krio u svojoj kući, u dvorištu, u prostoriji gde je boravilo obezbeđenje
Saslušanje prekinuto pre 14:00 jer je Ulemeku "pukao" glas

16. jun 2004.
 Odložen nastavak suđenja za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića jer je Milorad Ulemek dobio temperaturu
Na ročištu se pojavljivilo tridesetak osoba obučenih u bele majice na kojima je, sa leve strane, bila oslikana crvena ruža, a u trenutku kada je zatvorsko obezbeđenje uvodilo Milorada Ulemeka na optuženičku klupu oni su ustali. Milorad Ulemek na vratu ima istetoviranu ružu

18. jun 2004.
 Suđenje optuženima za ubistvo premijera Srbije prekinuto posle kraće rasprave zbog zdravstvenih problema prvooptuženog i biće nastavljeno 12. jula. Lekar konstatovao da Ulemek ima problema s grlom i da mu je potrebna pauza i terapija zbog prehlade

 

 

Jul 2004.


12. jul 2004.
U nastavku suđenja prvooptuženi na pitanje da li je snajperska puška “hekler i koh”, kojom je ubijen premijer, postojala u naoružanju Jedinice za specijalne operacije, rekao da je postojalo više modela pušaka “hekler i koh”, ali da taj model, 7,62 mm sa optičkim nišanom, koliko je njemu poznato, nije bio u naoružanju JSO-a
Ulemek je ponovio da ne veruje da su pripadnici JSO bili umešani u ubistvo premijera jer su to "časni oficiri" koji ne bi dozvolili da ih neko uvuče u bilo kakvo krivično delo, a kamoli u ubistvo premijera. Za sebe je rekao da se nikada nije bavio kriminalom i da nije učinio bilo koje krivično delo, ako se izuzmu incidenti u Kuli i u klubu “Stupica”.

16. jul 2004.
 Dejan Milenković, jedan od optuženih za učešće u ubistvu premijera Srbije, uhapšen u Solunu. Milenković 21. februara 2003. na auto-putu na Novom Beogradu, kod "Beogradske hale", kamionom naleteo na kolonu automobila u kojoj se nalazio i premijer Srbije. Tokom akcije "Sablja", uhapšeni pripadnici "Zemunskog klana" priznali da je i tada u pitanju bio pokušaj atentata na premijera Srbije

19. jul 2004.
 MUP Srbije saopštio da je porodici Dejana Milenkovića određeno fizičko obezbeđenje. Šest dana kasnije javnost saznaje da je MUP povukao policajce koji su čuvali grob ubijenog premijera

29. jul 2004.
 Grčkim vlastima uručen zahtev za izručenje Dejana Milenkovića

 

Avgust 2004.


12. avgust 2004.
Odluka o zahtevu SCG za izručenje Dejana Milenkovića odložena za 23. avgust, a grčki sud zatražio dopunu dokumentacije

16. avgust 2004.
 Na suđenju optuženima za ubistvo Đinđića svedok-saradnik Zoran Vukojević naveo da je informacije o Haškim optužnicama "Zemunski klan" dobijao od Borislava Mikelića i Radeta Bulatovića

19. avgust 2004.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava poslalo dopunu zahteva za izručenje Dejana Milenkovića

23. avgust 2004.
 Sudsko veće drugostepenog, Apelacionog suda u Solunu odlučilo da prihvati zahtev SCG za izručenje Milenkovića

25. avgust 2004.
 Tri pripadnika Žandarmerije koja su u sud došla u majicama JSO kažnjena šestomesečnim smanjenjem plate za 20 odsto

26. avgust 2004.
 Dejan Milenković uložio žalbu Vrhovnom sudu Grčke, na odluku suda u Solunu o izručenju

 

Septebmar 2004.


6. septembar 2004.
Ispitivanjem Milorada Ulemeka nastavljeno suđenje
Ulemek pomenuo političku situaciju u Srbiji kao jedan od razloga njegove predaje
Zastupnik porodice Đinđić, beogradski advokat Rajko Danilović, kaže da ima pritisaka na javnost i sud

7. septembar 2004.
 Milorad Ulemek ponovio da ni na koji način nije umešan u ubistvo premijera i da nikada s Dušanom Spasojevićem nije planirao, niti razgovarao o mogućnosti izvršenja nekog krivičnog dela, uključujući atentat.

8. septembar 2004.
 Šef obezbeđenja zgrade Vlade Srbije u vreme atentata na premijera Đinđića Danilo Koprivica kaže da je u trenutku atentata čuo dva pucnja. Koprivica naveo da je video-nadzor zgrade Vlade isključen 10. marta zbog renoviranja

9. septembar 2004.
 Dva svedoka na suđenju optuženima za ubistvo Đinđića, koji rade u zgradi u ulici Admirala Geprata 14, iz koje je pucano na premijera, izjavila da su videla tri muške osobe kako sa oružjem u rukama izlaze iz zgrade. Svedoci detaljno opisali njihov izgled, odeću i oružje koje su nosili
Sudsko veće ponovo odbilo zahtev odbrane da prekine glavni pretres zbog toga što Milenković nije dostupan državnim organima
Čelnici srpske policije bili obavešteni o pregovorima s Dejanom Milenkovićem da postane svedok-saradnik, objavio nedeljnik "Vreme". Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala snimila Milenkovićev ragovor sa advokatom Biljanom Kajganić, koja mu je rekla da je dogovor o statusu svedoka-saradnika postigla sa starim drugarima, ali da je uslov za dogovor da Milenković kaže da je on, po nalogu svedoka-saradnika Ljubiše Buhe, organizovao ubistvo bivšeg radnika Državne bezbednosti Momira Gavrilovića u avgustu 2001. Biljana Kajganić, MUP, BIA i Ministarstvo pravde demantovali su tu informaciju

13. septembar 2004.
 Svedočio Nenad Šare, bivši šef obezbeđenja Milorada Ulemeka. Šare tokom svedočenja objavio da je Milorad Ulemek u svojoj kući imao model puške "hekler i koh" iz kakve je, prema navodima optužnice, ubijen Zoran Đinđić i koju je nabavio juna 2002. “Dvadesetak dana pre atentata, Ulemek me je zvao i pitao gde je puška. Rekao sam mu da je u Novom Sadu kod Vukašinovića, na šta mi je on odgovorio da odem i da je uzmem. Uzeo sam službeno vozilo JSO-a i otišao kod Vuleta, preuzeo pušku i kada sam se vratio, na smeni je bio Laza Nikić. Rekao sam mu da sam doneo pušku i da je u mom gepeku. Laza mi je odgovorio da zna, da ga je zvao Legija i rekao mu da zove Zvezdana i preda mu pušku”, rekao je Šare.
Pored Šarea, svedočila su i dva člana obezbeđenja Milorada Ulemeka Vukašin Vukašinović i Laza Nikić, koji su demantovali Šareove navode

14. septembar 2004.
 Svedočili pripadnici Uprave kriminalističke policije koji su naveli da je kamion kojim je kod "Beogradske arene" izveden prvi atentat na Đinđića, kupio Miladin Suvajdžić sedam dana pre tog događaja

15. septembar 2004.
 Suđenje će biti nastavljeno 1. novembra

16. septembar 2004.
 MUP Srbije obavestio Specijalno tužilaštvo da su u arsenalu Jedinice za specijalne operacije u bazi u Kuli postojale puške "hekler i koh". Iz jedne od njih, prema optužnici, ubijen Đinđić

25. septembar
 Šef obezbeđenja Zorana Đinđića Milan Veruović bio meta napada

 

Oktobar 2004.


11. oktobar 2004.
Dejan Milenković planirao da službeniku Konzulata SCG plati 80.000 evra za pasoš za bekstvo iz Grčke, piše "Blic".

 

Novembar 2004.


1. novembar 2004.
Radnici obezbeđenja zgrade Vlade Srbije, policajci Zoran Petrović i Zoran Trajković, izjavili da su se u trenutku atentata na premijera čula dva pucnja, jedan za drugim, u veoma kratkom vremenskom razmaku

2. novembar 2004.
 Svedok Dragoljub Mićićelović, radnik "Soko Security", firme koja je obezbeđivala zgradu iz koje je prema optužnici ubijen premijer, rekao da je čuo dva pucnja i video tri naoružana čoveka. Svedok potvrdio i deo optužnice koji se odnosi na mesto sa koga je pucano na premijera. Mićićelović nije ušao u sobu ali kaže da je sa vrata mogao da vidi otvoren prozor i ćebe na prozoru. Prema optužnici Zvezdan Jovanović se oslanjao na to ćebe.

3. novembar 2004.
 Svedočili pripadnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije Slaviša Stanojević i Milan Nikolić, na poziv odbrane Željka Tojage. Oba svedoka izjavila da je Tojaga stigao na Kopaonik 12. ili 13. februara, gde je JSO imao zimske pripreme i da je tamo boravio, s drugim pripadnicima jedinice, do 21. februara, kada su se vratili za Beograd. I Slaviša Stanojević i Milan Nikolić rekli da su svakodnevno viđali Tojagu, kao i u noći između 20. i 21. februara, kada je Tojaga, prema njihovom svedočenju, sedeo u kafiću "Andrea", gde je bilo prisutno dvadesetak pripadnika JSO.

4. novembar 2004.
 Bivši pripadnici Jedinice za specijalne operacije Željko Ignjatović i Đorđe Ivanić, koji su se na suđenju pojavili kao svedoci odbrane, izjavili da su u februaru 2003. svakodnevno po nekoliko puta viđali okrivljenog Željka Tojagu. Ivanić naveo da se 12. marta nalazio u komandi JSO na Senjaku i da je tog dana u 10:00 video Zvezdana Jovanovića kako ulazi u taj objekat.

5. novembar 2004.
U nastavku suđenja svedočio bivši pripadnik JSO Slobodan Edgarac, načelnik Odeljenja za bezbednost i neposredno nadređeni okrivljenom Željku Tojagi. Svedočio da je Tojaga bio na Kopaoniku u februaru 2003. u vreme za koje ga optužnica tereti za dva atentata na Zorana Đinđića, 6. februara 2003. u Bubanj potoku i 21. februara kod "Beogradske hale" na Novom Beogradu

10. novembar 2004.
 Svedočio bivši Načelnik za bezbednost rasformirane Jedinice za specijalne operacije Veselin Lečić. On je naveo da je 12. marta 2003, kada je ubijen Đinđić, u prostorijama JSO na Senjaku video Zvezdana Jovanovića

12. novembar 2004.
 Sudsko veće odlučilo, da će u svojstvu svedoka, pred sudom biti saslušani bivši potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović, bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, bivši zamenik načelnika Državne bezbednosti Milorad Bracanović i pomoćnik načelnika DB-a Zoran Mijatović. Kao svedoci će biti saslušani i Đinđićev savetnik za bezbednost Zoran Janjušević, bivši šef Biroa Vlade Srbije za informisanje Vladimir Popović i funkcioner Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov. Takođe je doneta odluka o saslušanju Katarina Simić iz Beograda, koja je ostvarivala komunikaciju sa osobom koja se nalazila na poternici MUP-a Srbije posle atentata
Sud prihvatio predlog advokata optuženih da bude dozvoljeno suočenje prvooptuženog sa svedocima-saradnicima Zoranom Vukojevićem i Miladinom Suvajdžićem
Sud odbio zahtev advokata optuženog Željka Tojage za ukidanje pritvora

Decembar 2004.

20. decembar 2004.
 Posle duže pauze nastavljeno suđenje za ubistvo Zorana Đinđića

22. decembar 2004.
 Godišnjica suđenja za ubistvo premijera

23. decembar 2004.
 U nastavku suđenja za ubistvo premijera svedočio Dejan Glišić, koji je video automobil marke "pasat", koji su, prema optužnici koristili atentatori
Svedočio i pripadnik MUP-a Srbije Vlajko Vujadinović, koji je učestvovao u obezbeđenju Vlade Srbije, i izjavio da je čuo dva pucnja kada je premijer ubijen

27. decembar 2004.
 Pripadnik UBPOK-a Rodoljub Milović izjavio da je Zvezdan Jovanović u policiji priznao ubistvo Zorana Đinđića. Jovanović negirao tvrdnje Milovića. To je bilo prvo obraćanje Jovanovića pošto se na početku procesa izjasnio da nema poverenja u sud i da mu je presuda već ranije doneta

Januar 2005.


13. januar 2005.
 Suđenje se nastavlja 14. februara jer je Milorad Bracanović, koji je trebalo da svedoči, obavestio sud da zbog bolesti nije u mogućnosti da se odazove pozivu

Februar 2005.


2. februar 2005.
 Dejan Milenković, jedan od optuženih za ubistvo premijera, stigao u Okružni zatvor u Beogradu, posle šest meseci, koliko je trajao proces ekstradicije iz Grčke
Bivši policijski inspektor Slobodan Pažin rekao da je kod "Beogradske arene" u februaru 2003. izvršen atentat na Zorana Đinđića. Pažin pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu naveo da Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala nije učinila ništa kako bi zaštitila Đinđića, koji je ubijen 20 dana kasnije. On je rekao i da je policija posle atentata kod "Beogradske arene" ustanovila da je šest mobilnih telefona korišćeno samo u vreme atentata i nikada više i dodao da je na osnovu toga zaključeno da to nije bila saobraćajna nesreća, nego pokušaj ubistva. Pažin, koji je optužen da pripada "Zemunskom klanu", rekao je da je vođu te organizacije Dušana Spasojevića upoznao u januaru 1997. i da mu je on bio operativna policijska veza i da su o kontaktima sa Spasojevićem bile upoznate sve Pažinove starešine u policiji. Upitan o odnosima Spasojevića i Ljubiše Buhe, Pažin je odgovorio da su njih dvojica imala kriminalnu grupu od 2000.

14. februar 2005.
 Dejan Milenković se prvi put pojavio pred većem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. On se ipak nije izjasnio o optužnici koja ga tereti za umešanost u ubistvo premijera Srbije, već je tražio vreme za pripremu odbrane

 

Mart 2005.


9. mart 2005.
Dejan Milenković pred sudom izjavio da se ne oseća krivim i da navodi optužnice nisu tačni
Sudija Marko Kljajević pročitao iskaze koje je Milenković, koji je sedmooptuženi za ubistvo premijera, dao policiji i istražnom sudiji u februaru 2003, posle incidenta na Novom Beogradu, kada je vozilo kojim je upravljao Milenković pokušalo da presretne kolonu automobila premijera

10. mart 2005.
 Na sudu se kao svedok pojavio bivši zamenik načelnika Bezbednosno-informativne agencije Milorad Bracanović, optužen u procesu za ubistvo Ivana Stambolića