Planina u Srbiji nudi 160 snežnih dana i 67 kilometara staza: "Sezona je uvek"
Sa skijaškom sezonom od decembra do marta, Kopaonik je jedna od naših najatraktivnijh planina poslednjih godina kako za strance, tako i za domaće goste.
Na ovoj planini se dosta ulaže u ski-turizam, te ne čudi podatak da postoji čak 67 kilometara skijaških staza, prilagođenih i za alpsko i za nordijsko skijanje. Za alpsko skijanje ima oko 30 staza, a tri staze koje su osvetljene noću su Malo jezero, Karaman greben i Pančićev vrh.
"Posebno zanimljiva je i staza Krčmar", kaže Zorica Zubac iz turističke agencije "Plana tours".
Kako je istakla, prednost Kopaonika jeste njegovih "200 sunčanih dana, odnosno više od 160 snežnih. Sa skijaškom sezonom koja ovde traje od decembra do marta, Kopaonik jeste jedna od najatraktivnijh planina poslednjih godina kako za strance, tako i za domaće goste. Postoji čak 25 žičara koje mogu da prevezu oko 35.000 turista.
Do Kopaonika iz dva pravca
"Planina ima izuzetne smeštajne kapacitete koji se u boljim hotelima kreću od 50 evra dnevno. Što se ski-pasa tiče, godišnja karta iznosi oko 73.000 dinara, sedmodnevna 15.000, a u to je uključeno sve od gorske službe, pomoći policije, kao i zdravstvene službe. Poludnevna karta i šestodnevna ne podrazumevaju fotografiju", kaže Zorica Zubac.
Na prostoru NP "Kopaonik" osamdesetih godina izgrađeno je mnogo turističkih i infrastrukturnih objekata, prvenstveno u zoni Ravnog Kopaonika.
Turistički centar koji je ujednačen arhitektonski nalazi se u središtu nacionalnog parka.
Do Kopaonika možete doći iz dva pravca: Zapadnim pravcem preko Jošaničke banje ili Rudnice i Istočnim preko Brusa i Brzeća. Zimi je preporuka da se ide prvim putem jer se sneg redovno čisti i put je dobar.
Kopaonik, odnosno "Kopalnik", kako mu staro ime glasi, bila je planina poznata po bogatstvu ruda: još su je u srednjem veku žitelji ovih prostora nazvali "Monte argentario" – srebrna planina.
Parking se svuda plaća - ukoliko imate sreće da ga nađete
Naša najpopularnija planina se nalazi između reka Ibra i Sitnice na zapadu, Laba na jugoistoku, Jošanice i Kozničke reke na severu, dok je istočna strana omeđena dolinom reke Rasine i Toplice.
"To je uzrok zašto još od doba Rimljana imamo banje, termalne i lekovite vode, a verujem da ima i mnogo toga što naši nisu ni istražili. Jošanička, Prolom, Lukovska, Kuršumlijska banja su samo neke od ponuda", kazala je Zorica Zubac.
Kopaonik je nacionalni park od 1981. godine, na prosečnoj visini je od 1.700 metara. Najviši vrh Kopaonika je 2.017 metara, to je Pančićev vrh. Na samom vrhu nalazi se Pančićev mauzolej, u kome se nalaze posmrtni ostaci čuvenog prirodnjaka Josifa Pančića i svakako ako se duže šetate, interesantno je i po tome što se na tom mestu nalaze ostaci iz crkve Svetog Prokopija, koja je izgrađena na svetilištu koje potiče još iz sedmog veka.
Nacionalni park se prostire na 12.000 hektara. Javno preduzeće Nacionalni park Kopaonik u skladu sa Zakonom o zašiti prirode naplaćuje ulazak. Ukoliko dolazite kolima, cena je 300 dinara, a autobusi plaćaju 700 dinara, tu takozvanu ekološku taksu.
Što se parkinga tiče, kako su nam objasnili, on se svuda plaća, a to pod uslovom da ga uopšte i nađete. Od prošle godine u funkciji je i velika garaža, gde je dnevna karta 1.900 dinara.
Jeftinoća i Kopaonik ne idu jedno s drugim
Apoteke rade do 22 časova, klinika za traumu radi non-stop, marketi su u blizini, te sve što je potrebno nalazi se u neposrednoj blizini.
Kopaonik ima široku ugostiteljsku ponudu, može da se probere i nešto što je povoljnije za džep, a ne samo ekskluziva.
"Znate da Kopaonik nije jeftina planina, te se često kaže da ovde ne dolaze oni sa plićim džepom. Međutim, poslednjih godina, udaljeniji apartmani nude nešto niže cene", zaključuje ona.
Turistički poslenici, ali i lokalno stanovništvo, saglasni su da "sezona ovde traje 365 dana", što ovu srpsku planinu čini posećenom tokom svih godišnjih doba, pa ni ne čudi da se smeštajni kapaciteti stalno dodatno proširuju.
Red prirode, red betonskih ploča
Kopaonik je počeo da se gradi krajem sedamdesetih godina. S vremenom je došlo do velikog interesovanja za ulaganja na ovim prostorima, a samim tim je i broj investitora rastao. Planina je postala najposećenije skijalište u Srbiji, a broj turista se intenzivno povećao.
Opšti utisak je da se danas ovde dosta gradi, a tokom šetnje po ovoj planini morate da zaobilazite gradilišta. Pri ulasku u Nacionalni park bićete očarani prirodom, ali onda će vas dočekati beton, cigle i temelji nekih budućih smeštajnih kapaciteta. To ne mora da bude toliko loše, jer kako su nam meštani objasnili, može da znači da se u ovu planinu mnogo ulaže i da ona preti da postane sve naseljenija i popularnija, što donosi profit.
Međutim, važno je da se sve radi planski, kao i da Kopaonik u trci za skijalištima poput francuskih, austrijskih i drugih ne izgubi svoju autentičnost.
Da li ste vi posetili Kopaonik ovog leta i planirate li zimovanje? Pišite nam utiske u komentarima!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
