Šuma raste na padinama Ovčara kod Čačka, a Stefan je odlučio da napravi sopstvenu fabrku kiseonika i u tome je uspeo.
Stefan Drljača iz Čačka odlučio je sam da napravi svoju fabriku kiseonika i pre šest godina posadio je šumu u selu Dučalovići u podnožju planine Ovčar. Iako su pojedini verovali da će njegov entuzijazam biti kratkog daha, sve ih je demantovao. Sada, na njegovom imanju rastu sadnice hrasta, bora, breze, ali i biljaka iz inostranstva koje su mu doneli prijatelji.
"Nisam želeo da budem jedan od onih koji od prirode samo uzimaju, a ništa ne vraćaju. Sadnja šume koja će imati brojne benefite za životnu sredinu delovala mi je kao najbolji način da dam svoj doprinos. Sama činjenica da od malog semena može da nastane ogroman šumski gorostas mi je bila fascinantna. Odlučio sam da u selu, gde imamo vikendicu, otkupim jednu parcelu i prvo sam posadio oko 150 malih hrastova", rekao je Stefan za RINU.
Kada se pročulo da Stefan sadi svoju šumu, poznanici i prijetelji su mu, umesto magneta i čokolada, sa putovanja najčešće donosili sadnice, pa nema sumnje da će ova čudna parcela uskoro biti svetska, a naša.
"Neki su mi poslali poštom, neki lično doneli. U šumi se nalaze sadnice iz Kanade, Nemačke, kesten iz Estonije i mediteranski bor iz Grčke. Neka stabla sam zasadio zajedno sa tim ljudima koji su mi sadnice doneli, tako da će to drveće biti i živi spomenik našeg prijateljstva. Ja sam takođe sa putovanja po Dalmaciji i obilazeći manastire na Kosovu skupljao žirove i donosio ih u Dragačevo", priča ovaj vredni Čačanin.
Kako je Stefan poslom vezan za Beograd, najveće zasluge da ova internacionalna šuma poprimi svoje prve obrise ima njegov otac Zoran, pilot u penziji.
"Pre osam godina sam nebesku plavu kancelariju zamenio za ovu zelenu i ne žalim se, jer je ovo prelep kraj. Mogu reći da je ovo jedna vrsta onlajn šumarstva, jer iz Beograda stižu poruke šta treba da se uradi i ja sam tu. Nije mi teško i prija mi".
"Nadam se da će se i drugi pokrenuti i organizovati slične akcije, jer je Šumadija i dobila ime zbog velikog šumskog bogatsva, a sada je drveća sve manje", istakao je Zoran Drljača.
Osim što je svojevrsna fabrika kiseonika, šuma ima i brojne druge benefite i to one dugoročne. Stefan ne namerava da ovde stane, pa je u planu da šumu posadi i na susednoj parceli. Formirao je i svoj rasadnik iz kog, kad za to dođe vreme, prenese sadnice na parcelu.
"Svako može da zasadi svoje drvo, nije to komplikovan proces. Potrebno je samo da u jesen, kad opadaju žirovi, da se sakupe, posade u saksije i povremeno zalivaju. Na proleće, oni već porastu i mogu da se zasade".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
