Grad u Srbiji sa 22. najlepšom ulicom sveta: Dobro došli u mesto džinovskih bundeva

Dobro došli u grad gde rastu džinovske bundeve, zahvaljujući kojima se tokom septembra na glavnom gradskom trgu održava jedinstvena manifestacija Dani ludaje. Dobro došli u kikindske parkove koji su zasluženo postali najveće zimovalište sova utina. Upoznajte grad koji čuva jednu od tri preostale suvače na celom svetu. Istražite mesto u kome se mamutica Kika stara 500.000 godina uglibila u močvarno tlo i tu završila svoju migraciju u toplije krajeve, a čiji je skelet sada izložen u Narodnom muzeju Kikinde.

Piše: Jelena Mitreski

Mesecima unazad sam gorela od želje da vidim muzej Terra i ulicu Generala Drapšina koja je zauzela 22. mesto na listi najlepših ulica sveta odlukom prestižnog sajta Arhitektura i dizajn. Želela sam da kročim na peron stare železničke stanice kojom je nekada davno prolazio čuveni Orient Express. Na kraju svega, rođena sam na Ognjenu Mariju, pa mi poseta crkvi posvećenoj Svetoj velikomučenici Marini pruža potreban mir. Upravo takva je bogomolja Vodica podignuta na periferiji Kikinde, pored Kikindskog kanala.

Čini li vam se sve ovo dovoljno interesantno da biste se i vi uputili ka Kikindi?

Suvača je jedini primer očuvanog mlina na konjski pogon u Srbiji

Po dolasku u grad uputili smo se ka suvači, mlinu na konjski pogon, danas jedinom preostalom u Srbiji od 51 koliko ih je bilo nekada u Kikindi. Još po jedan primer suvače možete videti u Hrvatskoj i Mađarskoj, što znači da je ova naša kikindska jedna od samo tri očuvane suvače na celom svetu.

Podignuta je 1899. godine, a sa radom je prestala 1945. godine. Mlin je mogao da pokreće najmanje jedan par konja, a najviše pet i za sat vremena jedan par konja bi uspeo da samelje oko 100 kg žitarica. Pored žita, kasnije su se u suvači mleli i paprika, biber i cimet.

Dešavalo se da u nedostatku konjske snage, istu zamene ljudi.

Suvača nije bila otvorena, iako sam pročitala da radi. Kroz otvore na zidu, mogla se videti unutrašnjost dela gde su bili upregnuti konji. Međutim, mlinarski prostor i mlinarski stan nismo uspeli da obiđemo. Slobodno mogu konstatovati da je veoma interesantno videti jedan ovakav primer mlina, pa stoga svakom preporučujem odlazak u Kikindu.

Korisne informacije:
Suvača bi trebala biti otvorena od utorka do subote u vremenu od 10 do 16h. Velika je verovatnoća da ove godine, zbog svih mera koje se sporadično donose i ukidaju, suvača nije bila otvorena u periodu kada smo mi bili.

Na Gradskoj kući ispisan je natpis ATTENDITE!

Stigli smo u centar grada i parkirali u ulici paralelno sa glavnim gradskim trgom. Ispred Gradske kuće podignute po projektu Ernea Balaža 1894. godine sačekala su nas narandžasto bela slova koja zajedno čine natpis KIKINDA, a na Gradskoj kući i latinski natpis ATTENDITE koji opominje građane na slogu i obzirnost.

Iznad natpisa nalazi se grb Kikinde sa godinom 1774. kada je Marija Terezija poveljom uspostavila Velikokikindski dištrikt.

Glavni gradski trg Kikinde je čak osam puta menjao ime

Šetamo Trgom srpskih dobrovoljaca. Davno pre trg se nije ovako zvao. Tokom nekoliko vekova promenio je ime čak osam puta, od prvobitnog Veliki sokak, preko Trga Franca Jozefa, Kralja Petra I, Titovog trga, do sadašnjeg naziva. U sred trga nekada se nalazila pijaca, na kojoj se odvijao celokupan gradski život. Većina građevina datira iz XIX i XX veka, od kojih izdvajam Budišinovu palatu, Drakslerovu palatu, Varađaninovu vilu i Narodno pozorište.

Dok sam "lovila" fotografije palata ispred nas je lagano prošetao jedan vremešni lala, nasmešio se i još otegnutije rekao: "Izviniiiiite štoooo vaaaam kvariiiiim fotografijuuuu."

"Ma ne kvarite Vi nama ništa, samo otežite", mislim se u sebi, "Uživam ja da slušam lalinski." Po inerciji se i sama prešaltam na usporen mod i počnem da otežem.

Kikinda je najveće zimovalište sova utina

Nadala sam se da ću videti stanovnice kikindskih parkova. Međutim, koliko god sam se trudila da zveram u krošnje drveća na centralnog gradskom trgu, sova ušara nije bilo. Ova vrsta sova je duga oko 35 cm, a raspon krila dostiže i 1 m. Prepoznatljiva je po smeđe sivom uzdignutom perju, koje podseća na uši. Preko dana sove miruju, dok noću love glodare, pa su samim tim vrlo korisne. Kikinda je oborila rekord time što je u jednom trenutku u gradu boravilo čak 740 sova utina.

Kroz skulpturu „Porodice“ u fontani, koja je delo vajara Slobodana Kojića iz 1980. godine, ugledasmo Narodni muzej Kikinde. Hajdemo odmah unutra! Prošli smo kroz hol i ušetali u veliko dvorište muzeja gde su Nemci januara 1942. godine streljali 30 nedužnih civila. Na sredini dvorišta izdizala se replika mamutice Kike.

Narodni muzej je smešten u zgradi Kurije, koja je nekada predstavljala zgradu Magistrata, sedište Velikokikindskog dištrikta i Kraljevskog sudbenog stola. Zgrada je podignuta 1839. godine, a muzej je osnovan 1946. godine. Sada se u narodnom muzeju mogu videti stalne arheološke, istorijske, etnološke, prirodnjačke i umetničke postavke. Međutim, ono što svakako izaziva najviše pažnje je skelet mamutice Kike izložen u muzeju od 2006. godine.

Očuvan skelet mamutice Kike star 500 000 godina pronađen je u glinokopu fabrike Toza Marković

Naime, prilikom redovne eksploatacije gline u kopu fabrike Toza Marković, na dubini od 21 m, septembra 1996. godine pronađen je ceo očuvan skelet ženke mamuta. Zbog položaja skeleta procenjeno je da se tokom migracije nesrećna životinja uglibila u močvarno blato i tu uginula. Mamutica je bila visoka 4,7 m, duga 7 m sa kljovama dužine 3,5 m. Težila je oko 7 tona. Nazvana je Kika i 90% njene očuvane koštane mase sada je smešteno u muzeju. Nedostaju delovi stopala i lopatice za koje se smatra da su ih odneli lešinari ili pak voda. Ovaj primer mamuta je jedan od retkih očuvanih u celom svetu. U Srbiji možete videti još jedan očuvan skelet mamuta, koji je otkriven 2009. godine u Viminacijumu i on se simbolično zove Vika.

Kada smo izašli iz muzeja, ostali smo očarani postavkom. Videli smo priličan broj interesantnih predmeta, od kojih je skelet mamutice poseban. Tada mi je potpuno bilo jasno, zašto sam toliko dugo sa nestrpljenjem čekala da obiđem Kikindu.

Korisne informacije:

Radno vreme muzeja je od utorka do subote od 10 do 20 č.

Cena ulaznice za odrasle je 150 dinara, dok je ulaz za decu 100 dinara.

Muzej reklamira da je uz kupljenu ulaznicu moguće besplatno iznajmiti bicikl kod njih. Nama bicikl nije trebao, pa nismo ispitali ovu mogućnost.

Naspram Narodnog muzeja nalazi se pravoslavna crkva Svetog Nikole

Na trgu se nalazi pravoslavna crkva Svetog Nikole podignuta iste godine kada je proglašen i Velikokikindski dištrikt. Nedaleko od nje smeštena je i rimokatolička crkva Svetog Franje Asiškog, a u nastavku trga i biblioteka Jovan Popović. Dalje od biblioteke nismo šetali. Vratili smo se istim putem natrag do auta kroz centar grada.

Kada se popneš na ludaju vidiš celu Kikindu

Vraćajući se ka autu, na stambenoj zgradi u centru Kikinde ugledala sam mural posvećen manifestaciji na kojoj se učenici takmiče ko će proizvesti najdužu i najtežu tikvu. U pitanju su Dani ludaje. Kikinđani bundeve ili tikve zovu još i ludajama, pa otuda dolazi i naziv festivala, koji ima dugu tradiciju i održava se početkom jeseni unazad 35 godina. 2019. godine su postavljeni rekordi u obe kategorije, pa je najveća bundeva težila 640 kg, dok je najduža bila čak 3,5 m.

Staro jezero je omiljeno izletište Kikinđana

Pre nego što smo se uputili ka muzeju Terra, predložila sam da prošetamo pored Starog jezera. Uz „pomoć“ navigacije smo pokušali da kolima stignemo do jezera još znanog i kao Števančeva bara, međutim gospođa navigacija nije odustajala od svoje namere i ideje da nas totalno zbuni. Stoga smo odlučili da sa parkinga sportskog centra Jezero, preko novog mosta podignutog 2019. godine na nekadašnjem rukavcu reke Galadske od koga je jezero i nastalo, otpešačimo do vode. U rukavcu dva labuda bela igrala su svoju igru, ne osvrćući se na vetar koji je ludački duvao. Nama su se smrzli obrazi i zacrveneo nos, te smo nakon kratke pauze, nastavili ka muzeju.

Najjači utisak iz Kikinde svakako je muzej Terra

Požurili smo do muzeja Terra, kako bismo stigli pre nego što zatvore vrata. Njihove prostorije se nalaze na tri lokacije.

Prva lokacija koja predstavlja galeriju smeštena je u centru grada u pešačkoj zoni. Ispred nje su bila izložena pojedina dela, ali u galeriju nije bilo moguće ući.

Druga lokacija je Atelje Terra u nekadašnjoj fabrici crepa i ona ustvari predstavlja radni prostor za umetnike koji svake godine od 1. do 31. jula učestvuju na simpozijumu skulpture u terakoti sa tradicijom dugom 40 godina. Dozvoljeno je da godišnje učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva. Određen deo skulptura nalazi se i u dvorištu ateljea, ali mi do tamo nismo išli.

Ali zato jesmo obišli muzejsku postavku koja se nalazi u nekadašnjoj zgradi manježa kikindske kasarne, kojom smo ostali oduševljeni i očarani. Ljudi moji, iznenađena sam kakav muzej mi imamo u Kikindi. To morate videti. Koliko perfektnih umetničkih dela se ovde nalazi. Kapa dole.

Muzej je otvoren 2017. godine. Za adaptaciju zgrade bila je zadužena arhitekta Aranka Blat, koja je inače projektovala i most na Starom jezeru, preko koga smo neki tren ranije prešli. Devojka kustos koja nas je sačekala na ulazu u muzej nam je ispričala da je cela konstrukcija očuvanog drvenog krova preneta na levu stranu, dok je na desnoj strani postavljen novi krov. U muzeju se nalazi gotovo 1000 dela u terakoti, gde je izložen bar po jedan rad svakog umetnika koji je učestvovao na simpozijumu. Ne znam šta bih još dodala, osim da sam mogla satima razgledati ovo glineno blago.

Korisne informacije:

Ulaz u muzej se ne naplaćuje i moj topli predlog je da isti posetite, ukoliko planirate obilazak Kikinde.

Radno vreme je od utorka do subote od 9.30 do 15.30 č.

Uputili smo se ka železničkoj stanici. Međutim usput nam je bio kikindski mlin Damfil, jedan od prvih parnih mlinova za preradu pšenice izgrađen 1862. godine.

Kroz Kikindu je prolazio čuveni Orient Express

Ako ste čitali prethodna pisanija i dogodovštine iz Vojvodine, verovatno se sećate priče kako sam otkrila prvu prugu u Srbiji, kao i seanse kada sam zamalo postala večera čoporu pasa sa deponije, tražeći železničku satnicu Jasenovo. U Kikindi nisam imala slična iskustva. Srećom. Sve je prošlo u najboljem redu.

Lagano smo pronašli železničku stanicu koja je građena između 1854. i 1857. godine, a kroz koju je prolazio i čuveni Orient Express. Kikinda je ovom železnicom još u XIX veku bila povezana sa Budimpeštom, Segedinom i Temišvarom. Do proglašenja pandemije iz Kikinde je prastarim šinobusom moglo da se za samo pola sata stigne do Žombolja u Rumuniji. Kada se situacija vrati u normalu, nadam se da će šinobus krenuti ponovo starom rutom.

Vraćamo se u centar grada. Iako je zima, drveće je golo i nema svoju lepu zelenu odoru, a nije ni sneg pao, ne želimo da propustimo 22. najlepšu ulicu sveta po izboru sajta za arhitekturu i dizajn. Nebojša Tatomirov je svojevremeno fotografiju ulice Generala Drapšina poslao na konkurs i ista je zasluženo dospela na listu najlepših ulica sveta, te je time učinila veoma popularnom među turistima i podigla rejting samog grada. Ovog zimskog popodneva sunce je probijalo kroz gole krošnje američkog koprivića, obasjavajući šarene fasade prizemnih vojvođanskih kuća. Na proleće i leto ceo svod iznad ulice ozeleni i ne zovu ga zalud zeleni tunel. Zimi, kada padne sneg, mogli bi ga zvati beli tunel, dok na jesen, podrazumeva se smeđi.

Ogladneli smo. Kasno popodne je. Kucam na mapama u pretraživaču „najbolji restorani u Kikindi“. Na osnovu odnosa ocene i recenzija biramo Re Bos. Dolazimo do lokacije gde bi restoran trebalo da bude, međutim na tom mestu zatičemo samo prodavnicu alata MB Bos. Vrtimo se u krug, pitamo prolaznike za tačnu lokaciju restorana, ali nas oni uporno usmeravaju na isto mesto gde smo već bili. Iz trećeg puta uočavamo malu tablu sa nazivom Re Bos i uskim stepenicama penjemo se do restorana. Interesantno je uređen i hrana je dobra, pa ako se nađete u Kikindi, možete restoran uzeti u razmatranje za posetu.

Bogomolja Vodica posvećena je Ognjenoj Mariji

Spremamo se za polazak domu svome, ali pre toga želim da vidim bogomolju Vodicu, podignutu 1865. godine i posvećenu Ognjenoj Mariji. Nalazi se pored Kikindskog kanala na periferiji grada. Crkvica nije bila otvorena, pa smo samo kroz prozor i šupljinu na vratima mogli da virnemo unutra.

Bonus informacije:
U Novom Miloševu možete videti muzej Žeravicu. Takođe, na samom magistralnom putu nalazi se dvorac Karačonji, Žitni magacin i muzej Kotarka.
U pravcu Banatske Topole obiđite ostatke dvorca Mavrokordato.

Utisci:
Mogu vam reći da sam zaista ostala očarana Kikindom. Sa pravom sam redovno svakog vikenda „uznemiravala“ gospodina turistu da se otisnemo put Kikinde, sve dok konačno nismo i krenuli. Na njega Kikinda nije ostavila isti utisak kao na mene, jer je očekivao više zelenila i cveća. Slična mu je većini vojvođanskih gradova. Mogu se složiti da bi svakako bilo lepše videti grad na proleće ili leto. Ako ništa drugo, bar bi bilo življe. Međutim, meni se Kikinda neodoljivo dopala jer je veoma sadržajna i samim tim postoji dosta tematski različitih lokacija od izuzetnog značaja za videti. U okolini Kikinde smestile su se još neke lokacije koje smo imali ideju videti, ali zbog mraka (kao po običaju) ovog puta nismo uspeli. U Kikindu nameravam da se vratim, bar pri putu za Novo Miloševo ili Mokrin.

Stoga, pozdrav lepi grade, do sledećeg viđenja.