Peškir, suncobran, krema za sunčanje, naočare, papuče, sendvič, paradajz...
Verovatno je da su pre desetak godina to bile osnovne stvari neophodne za provođenje letnjeg odmora.
Verovatno je i da su se danas stvari promenile i da nije baš svima i svakome jedini cilj da se u svoje mesto ponosno vrate sa novim tenom i da pričaju kako su bili tu i tu, po toj i toj ceni.
Verovatno je i da postoji još nešto, nešto veće i više od kombinacije smeštaj-plaža-restoran.
Nešto što može da oboji nešto više od kože.
Nešto što može da doda novu nijansu na duh, um, karakter, na sopstvo onoga ko je poželeo da odmor provede "van svog sela".
Put obilaska jednog dela crnogorskog primorja može da vas odvede na vidikovac kome se nikada u životu niste nadali.
Niti ste verovali da tako nešto postoji, a da istovremeno nije ništa preterano posebno, bar u svom osnovnom obliku.
A često su najlepše stvari one koje su najjednostavnije... Za početak bi trebalo zaviriti u sebe i shvatiti da je to stvarno tako.
Planina Sutorman se izdiže nad Barom i predstavlja drevni bedem koji turske snage nikako nisu mogle da zaobiđu i napadnu grad od neprocenjive strateške važnosti.
Danas se tu nalazi jedna prava oaza mira, tišine, čistog vazduha, svega takvog što je neophodno čoveku u današnjim mutnim vremenima da bi dostigao određeni nivo bistrine uma.
Često se dešava da "tradicionalni" vidovi relaksacije ne mogu da dovedu do neophodne ravnoteže, pa je moderan čovek laka meta za razne poduhvate, što "prepisane", što "neprepisane".
A sve što je potrebno za "vraćanje u normalu" može da se nađe na nekim naizgled običnim, jednostavnim, pomalo i neuglednim mestima, sa klimavim stolovima i klupama koje umeju da zaškripe ukoliko se u korisniku pojave nagoni suprotni osećajima mira i spokoja.
Nije najlakše stići do konobe za koju domaćini kažu da se ne može baš tako nazvati.
Hrane nema u ponudi, od pića postoji samo ono najosnovnije, ali je to bukvalno sve što će vam biti potrebno za pravi užitak.
Domaćini kažu i da njihovi gosti mogu da donesu sve što je njima drago, što može da im omogući da se osećaju najbolje moguće i što bi im vreme provedeno na tom mestu učinilo potpunim.
Put do jednog od sedam barskih vidikovaca nije najjednostavniji, ali se sva progutana prašina i nelagodnost u leđima i donjim ekstremitetima zaboravlja pri prvom srku najobičnije domaće kafe uz predivan pogled na grad Bar, zelenu boju planina, te plavetnilo mora i neba.
Domaćini su za svoje potrebe formirali i jednu grupu pčelinjih košnica, ali im neće biti teško da svakom putniku namerniku pruže ono što je u principu samo njihovo.
A već su ponudili prelepo dvorište, predivan pogled na sve boje prirode, čist vazduh i prostor za odmor uma i duha, za punjenje baterija i refokusiranje na bitne stvari u životu.
Ime objekta nije važno, nalazi se na idealnoj nadmorskoj visini od 540 metara i pripada grupi od sedam barskih vidikovaca.
Nije ovo mesto za svakoga, zato se i treba potruditi i pronaći ga.
Osećaj će biti još bolji, a utisci intenzivniji i trajniji.
Spasoje Veselinović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
