1. Kad sam bio mladji bilo mi je krivo sto nismo isli na more ni jednom ali iz ove perspektive imao sam neverovatnu srecu da svako leto provedem na selo sa babom i dedom. Baba nas je toliko volela da nam je ispunjavala bas svaku zelju. Nije joj bilo tesko da ustane u 5 ujutru i da usuce kore za pitice sa domacim sirom koje su nas u 8 budile mirisom iz rerne. Nismo imali frizider u selu pa je svakog dana pravila drugi specijalitet. Zajedno smo brinuli o basti, zalivali paprike, paradajz i ostalo povrce svaki drugi dan. Ona je motikom bila zaduzena za zemlju a ja sam iz bunara izvlacio vodu kofama. Deda, pola planine sam obisao s njim beruci pecurke, kupine, lesnike, sljive iz udaljenog vocnjaka i ko zna sta jos. Ustanemo pre zore i onako gladni se uputimo u sumu i cim sunce krene da se pojavljuje iznad horizonta ogulimo po jedan krastavac i pojedemo ih onako kao banane. Najobicniji krastavac ali je toliko ukusan kad sam ga jeo s Dedom u sumi da je to cudo jedno. Sumske kupine, posebna prica, ceo dan provedemo u sumi beruci kupine a sutra dan na autobus i idemo da ih prodamo na pijaci. Moj prvi licno zaradjeni novac. Za taj dan sam mogao da uzmem 4 avramovih dinara, to je bilo 4 maraka tada, ogromne pare za mene kao klinca od 10 godina. Ne postoji more ili bilo sta drugo sto moze da zameni ovakva leta, najlepsa secanja i najlepsi momenti u mom zivotu, ubedljivo. A babu i dedu sam voleo vise nego sopstvene roditelje, daleko vise.
    (Igor, 25. septembar 2020 23:29)

    # Link komentara

  2. @boba bas lepo sto si se pohvalila gde si sve bila, ali nije to poenta. poenta su detalji, kojih se secamo sa putovanja u detinjstvu. procitaj ostale komentare, veoma su zanimljivi, pa se vrati i opisi nam nesto specificno, sto ti je ostalo u secanju
     (bojana, 23. septembar 2020 21:43)

    # Link komentara

  3. Peroj. Setnja od kamp prikolice, kroz borovu sumu, do platoa na kome su se svakog petka, od osam uvece do ponoci, odrzavale igranke. Celim putem, zrikavci. A pored platoa, betonski stolovi za stoni tenis i stolovi za bilijar.
    Svako jutro zutim BMX-om u Fažanu na kopanje crva za pecanje. A pecanje do nekih 10 ujutru, kada pocinju talasi, a do tada, bonaca.
    Ronjenje sa drugarima Slovencem i Hrvatom. Ko ce dublje da zaroni i izvuce zvezdu i belog jeza. Kada to dosadi, na dusek, otplivamo dalje od obale i skakanje sa duseka. Naravno u patikama jer, tada je to bilo smekerski!
    Sa caletom voznja camcem, Maestral sivi i Tomos 4,5 konja, sa crvenim rezervoarom i crnom pumpicom na crevu, da se nadruka gorivo do motora. Nikada nije upalio iz prve!
    Secacu se ovih stvari dok sam ziv.
    Poslednji put je to bilo 1990. godine. Tada sam imao 12 godina.
     (Matrix, 23. septembar 2020 21:42)

    # Link komentara

  4. Imala sam srece da su me roditelji kao dete vodili u Tursku, Tunis, Maroko, Egipat, Grcku, Spaniju, Francuku, Irsku, Indiju, Rusiju. To su mi najlepse uspomene iz detinjstva.
    (Boba, 23. septembar 2020 14:48)

    # Link komentara

  5. Ronio sam školjke i prodavao nemačkim turistima.
     (Svemoćni Rendžer, 23. septembar 2020 12:36)

    # Link komentara

  6. Devedesete. Putovanje vozom. Kuća od mora udaljena skoro dva kilometra. Gužva na plaži. Vrućina. Komarci.
    Od mora vučem ozbiljne traume. Sad samo planina ili jezero.
     (yuslaven, 23. septembar 2020 02:18)

    # Link komentara

  7. Ja ne pamtim ništa. Nisam vidio more do 18-te godine.
     (Ljubitelj Dosade, 22. septembar 2020 17:30)

    # Link komentara

  8. "Krofne, krofne, sa cokoladooom, bez cokoladeee."
    (krki, 22. septembar 2020 15:01)

    # Link komentara

  9. Kad se setim detinjstva i letovanja u to vreme, ne pada mi na pamet npr. činjenica da sam putovao preko 1000km u autu bez klime ili čekanja na granici.
    Asocijacije na odmor su boravak u vodi dok mi se svi prsti ne zbrčkaju, miris borova, palačinke koje naša mama i još jedna teta zajedno prave za nas decu pri čemu svako uzima svoju palačinku i staje na kraj reda da sačeka sledeću, levis 501 iz Soluna kad je to bila najvažnija stvar na svetu, takmičenje sa bratom ko duže roni.
    Jednako srećan deo je bio i boravak u selu, za koje me vežu samo lepa sećanja: bakin jak zagrljaj i miris najbolje kuhinje na svetu, skupljanje sena, maženje i briga o životinjama, kupanje u reci, istraživanje pećina, večeri uz društvo i gitaru, pradeda i deda i njihove priče, čitanje dedinih Ilustrovanih politika i rubrike "Verovali ili ne" dok napolju pljušti kiša.
    (Bojan, 22. septembar 2020 14:45)

    # Link komentara

  10. ja se secam da sam gazdarici vile poslednje vece ubacio zabu i u njenu kucu koja je bilo pored vile
     (Jamie Vardy legenda i analitičar, 22. septembar 2020 14:13)

    # Link komentara

✕