Vesić: "Beograd traži ukidanje konverzije"

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je Grad Beograd zatražio da se ukine konverzija, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, jer ona otežava investiranje.&quot;Kada je ovaj institut usvojen pre skoro 15 godina na nekoliko godina je skoro zaustavio sve velike projekte u visokogradnji a danas samo u Beogradu nekoliko stotina vrednih lokacija ne može da se stavi u funkciju zbog ovog instituta&quot;, rekao je Vesić, saopšteno je iz njegovog kabineta. Naveo je da dva zakona regulišu način, uslove i postupak pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu i to na različite načine, što je nedopustivo. Prema njegovim rečima, ukidanje konverzije omogućiće da se uspostavi pravna sigurnost i jasan zakonski okvir u kome će građanima i privredi biti olakšano da uspostave svoje pravo svojine na građevinskom zemljištu i otvoriće se prostor za dalje investicije, kako privatnih tako i stranih investitora. Vesić je dodao i da država za ovih deceniju i po skoro da i nema prihoda od konverzije a šteta koja je naneta zbog toga što nisu realizovane investicije meri se milijardama evra. &quot;Uostalom, propis je donet kao komunistički propis uz obrazloženje da će obezbediti više para za budžet, a takvi propisi u tržišnoj privredi ne funkcionišu i na kraju nanesu najviše štete društvu koje se ne razvija i ljudima koji ostaju bez radnih mesta. Kada imate propis od koga država nema koristi za budžet, a otežava investiranje koje bi donelo više prihoda za budžet, nova radna mesta i veći bruto domaći proizvod, jasno je šta treba da se uradi, da se ukine&rdquo;, rekao je Vesić. U saopštenju iz njegovog kabineta se navodi da Grad Beograd traži izmenu Zakona o planiranju i izgradnji tako što se propisuje da je RGZ - Katastar nepokretnosti dužan da po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica u registru nepokretnosti obavi upis konverzije prava korišćenja i prava iz ugovora o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u pravo svojine. To, ističe se, pre svega doprinosi efikasnijem uspostavljanju prava svojine kroz konverziju prava dugoročnog zakupa, bez promene važećih uslova koji moraju biti ostvareni za provođenje promene u katastru. Istovremeno, izmene predviđaju i brisanje odredbi u delu koji se odnosi na ugovore o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini, koji su zaključeni između fizičkih i pravnih lica kao zakupaca i titulara javne svojine kao zakupodavaca, u trajanju od najmanje 50 godina, u praksi često i na 99 godina. One daju zakonski osnov titularima javne svojine da po sili zakona pokrenu sudski postupak za raskid ugovora o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini, navodi se u saopštenju. Dodaje se da se time zakupci stavljaju u nepoželjan i neizvestan položaj u uživanju svojih prava koja proističu iz ugovora o zakupu zaključeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi u momentu nastanka ugovornog odnosa. Izmenama je između ostalog, traženo i brisanje pojedinih odredbi koje predviđaju prestanak prava korišćenja na građevinskom zemljištu pravnim licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja, a prestala su da postoje. Ovo zato što pomenute odredbe u primeni mogu dovesti do oduzimanja imovinskih prava pravnim sledbenicima subjekata koji su prestali da postoje, što dovodi do pravne nesigurnosti u pogledu stečenih prava. &quot;Izmenama bi se omogućila pravna sigurnost građanima i privredi stvaranjem zakonskog okvira za efikasniji i jednostavniji način rešavanja imovinsko pravnih odnosa na zemljištu&quot;, rekao je Vesić. Dodao je da bi se time konačno ostvario jedan od ciljeva ovog zakona, a to je stabilno investiciono okruženje i usklađivanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti.