Skandiralo se "Hvala Rusi": Obeležava se 75 godina od obnavljanja Pančevačkog mosta

Ruski centar za nauku i kulturu - Ruski dom i MUP Srbije, danas će svečano obeležiti 75. godišnjicu obnavljanja Pančevačkog mosta u Beogradu.U okviru svečanosti biće održan defile plovila rečne policije MUP Srbije sa prolaskom ispod Pančevačkog mosta, najavio je Ruski dom, prenosi Blic. Prisustvovaće, kako je saopšteno, ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, ministar policije Aleksandar Vulin, ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i direktor Ruskog doma u Beogradu Jevgenij Baranov. Pančevački most je izgrađen 1935. godine, a Ruski dom podseća šta se sa tim mostom dešavalo tokom Drugog svetskog rata i kako je obnovljen. U noći između 10. i 11. aprila 1941. minirala ga je jugoslovenska vojska u pokušaju da uspori nemačku ofanzivu, ali su ga okupatori prilično brzo obnovili. Nemci su ga potpuno uništili u jesen 1944. godine, pre nego što su napustili Beograd. Na dnu Dunava našlo se 20.000 tona metala i betona, avionskih bombi i artiljerijske municije. Godinu dana kasnije doneta je odluka o njegovom obnavljanju. Pre početka popravke mosta dno je moralo da se očisti i počelo je čišćenje uz pomoć Rumunije, Mađarske i Bugarske. Ruski dom navodi da nije bilo moguće obnoviti most za kratko vreme, zbog čega se Jugoslavija obratila sovjetskom rukovodstvu. Savet ministara SSSR-a odlučio je 27. septembra 1945. da ovaj zadatak poveri specijalnom građevinskom odeljenju, a u njega su ušla tri posebna bataljona železničke vojske, brigada minolovaca Dunavske mornarice i 72 rečna plovila različite veličine i tonaže. Radovima je rukovodio general-poručnik tehničkih vojnih jedinica Vladimir Golovko, koji je 1942-1944. bio načelnik železničke vojske Crvene Armije. Glavni inženjer bio je jedan od istaknutih sovjetskih graditelja mostova Nikolaj Kolokolov i upravo je on napravio plan prema kojem bi se radovi završili za samo godinu dana. Jugoslovenski inženjeri su smatrali da će radovi trajati najmanje tri i po godine. Kako je navedeno, neprocenjiva je bila uloga sovjetskih ronilaca u uklanjanju mina oko mosta i čišćenju korita reke. Posao je bio veoma rizičan i procenjeno je da je na obali uništeno oko 100 tona mina, granata i bombi. Sovjetski i jugoslovenski ronioci su ukupno podigli na obalu 6.000 tona betonskih i metalnih delova porušenog mosta. Zahvaljujući uspešnom rešenju koje su predložili sovjetski inženjeri, na visinu od 28 metara podignuta je i pričvršćena centralna metalna konstrukcija dugačka 160 metara, polomljena na dva dela u eksploziji. Ipak, stubovi mosta nisu bili spremni. Prilikom njihovog postavljanja, graditelji su nailazili na ostatke starog mosta, zato je ponovo bila potrebna pomoć ronilaca. Brigada graditelja, želeći da uštedi vreme, sama je obavljala sav posao roneći bez specijalnih odela na dubini od pet metara. &quot;Jugosloveni su govorili da tako mogu da rade samo Rusi. Kada je jedan sovjetski radnik pao sa velike visine i poginuo, na njegovu sahranu došle su hiljade Beograđana&quot;, navodi Ruski dom. U jesen 1946. izgradnja je privedena kraju i ostalo je samo da se podigne metalna konstrukcija od 160 metara koju su držali na dva velika šlepa. Pet dana se čekalo da se smiri vetar koji je talasao Dunav. Kada je taj trenutak došao, skoro polovina stanovnika Beograda stajala je na obali. Skandiralo se &quot;Hvala, Rusi&quot;, &quot;Živeo S S SR&quot; i slično. Rekonstrukcija mosta završena je 7. novembra 1946. na godišnjicu Oktobarske revolucije, a najvažnija ceremonija sa učešćem predsednika Josipa Broza Tita, koji je presekao vrpcu, održana je 29. novembra, na godišnjicu proglašenja socijalističke Jugoslavije. U znak zahvalnosti sovjetskom narodu most je poneo ime &quot;Most Crvene Armije&quot;, a na njemu je postavljen slogan &quot;Živelo prijateljstvo sovjetskog i jugoslovenskog naroda&quot;.