Devojke zaobilaze leskovačko selo u širokom luku

Poslednji traktor u ovom selu kupljen je pre 30 godina, a deset godina unazad meštani sve više odustaju od obrađivanja svojih zemljišta jer nemaju uslova za to. U narednih 10 do 15 godina, kažu, moći će na prste jedne ruke da izbroje koliko je ljudi ostalo, ili što bi jedna meštanka rekla &quot;ko se udaje, udaje, ko ostaje, ostaje&quot;, jer najveći problem u Međi je što nijedna devojka neće da tu da se uda.Međa je danas selo sa oko 600 stanovnika, tri prodavnice i jednom strugarom, ali i jedno od sela u Jablaničkom okrugu koje uopšte nema kanalizaciju, a vodom se snabdevaju iz bunara. &quot;Celo selo nema kanalizaciju, voda iz bunara nije za piće jer čim padne malo kiša ona se zamuti. Obećavaju da nam da će rešiti taj problem, da voda dođe ili iz Bojnika ili iz Barja, kako oni odluče, nama je samo bitno da dođe. Lakše je iz Bojnika jer je bliže. Kažu da će biti ali ne i kada, došli su do Lipovice pa ide Brestovac, Kulteš, Draškovac pa Međa, ako se odluče za Barje&quot;, priča Jović Trboljub, koga je ekipa portala Jugmedia zatekla sa komšijama ispred jedne od tri seoske prodavnice. Njegov drug Dragi Jovović koji sedi na istoj klupici sa njim, dok vlasnik prodavnice stavlja katanac na vrata svoje radnje, dodaje da imaju mnogo problema ali da nemaju kome da se obrate. U tom trenutku čuje se zvuk traktora koji prolazi pored, a na konstataciju da je vozač dečak od desetak godina, njihov treći drug Zoran Stojanović koji im se pridružio ispred prodavnice komentariše: &quot;Život ih tera, moraju da rade&quot;. &quot;Ovde su vrlo teški uslovi za život, oko 200 hektara ima obradive površine zemlje, sad se verovatno radi negde oko 30 do 40 hektara i to je tako deset godina unazad, sve ostavljaju, ne radi se više. Osnovno delatnost je ovde poljopriveda ali zbog poznatnih uslova oko poljoprivrede, bolesti, ne radi se to, ljudi su otišli, a ovi koji su mlađi ne prihvataju zemljište, nego odlaze u inostranstvo, u građevinske firme&quot;, kaže Stojanović koji još obrađuje dva hektara višnje. Pored problema sa poljoprivredom, možda je, kako je rekao Stojanović, najveći problem u Međi što nijedna devojka neće da tu da se uda, iako u selu ima divnih, vrednih momaka. &quot;Bez obzira da li je završila školu ili nije, a ima tako divnih momaka u selu. Da vam kažem 50 posto bolji uslovi su ovde za život nego tamo, samo nikom ne pada na pamet da se uda tu, a ima vrednih, pametnih momaka, ali to niko neće. Dosta se radi, malo prihoda i tako&quot;, tvrdi Zoran. Ovde se meštani ne žale jedino na struju i mobilnu telefoniju, a na pitanje da nam kažu i neku lepu reč o svom selu, sa osmehom na licu pričaju o tradiciji i dobroti ljudi. &quot;Lepa je tradicija, ljudi su dobri, pošteni i vredni, e sad kako se ko snađe, ovo je burno vreme, turbulento, doduše sad zbog pandemije u zadnje dve godine se poremetilo još više inače bilo je tu kad su slave letnje, igrali su folklor, lepo za videti. Tradicija ona stara što je ostalo nama, sad je i to prekinuto, tako da videćemo kad se ovo završi kako ćemo napred&quot;, kaže Stojanović. Mladi iz ovog sela posao su našli u leskovačkim fabrikama, a oni koji odu da se školuju u Niš ili Beograd, više se i ne vraćaju, dođu samo da posete roditelje. Jedino mesto okupljanja im je igralište u centru sela kod Mesne zajednice.