Muzičar koji je bio veća zvezda od Elvisa, Bitlsa i Lepe Brene zajedno
Franc List možda nije bio najveći pijanista koji je ikada živeo, ali je, svakako, bio najveća zvezda klasične muzike u 19. veku. Bio je Elvis Prisli pre nego što je i Elvis postao Elvis. Već prve koncertne note dovodile su publiku do histerije. Dešavalo se da tokom nastupa, poput njegovih hevi-metal kolega gitarista vek docnije, polomi klavir na kome je svirao. To se događalo toliko često da je publika bila razočarana kada ovo izostane.
Milan AranđelovićIzvor: bookvar.rs
List je bio predodređen da postane zvezda klasične muzike. Otac mu je bio uspešan muzičar koji je radio na dvoru austrijskog cara. Mali List je, gledajući svog oca, počeo da svira klavir sa šest, a da komponuje sa osam godina.
Sa dvanaest godina postao je dvorska senzacija i stekao je mnogobrojne bogate pokrovitelje.
Sve će se to srušiti kao kula od karata kada njegov otac izgubi kraljevsko pokroviteljstvo, a nakon toga i premine.
List je sa majkom morao da napusti luksuz, svilu i kadifu i da u malom pariskom stanu pokušaju da spoje kraj sa krajem. Kako bi preživeli, mladi List je počeo da drži časove klavira. Radio je to od osam ujutru do deset uveče i tom prilikom je morao da obilazi ceo Pariz. Kako bi izdržao naporan tempo koji je sam sebi nametnuo, šesnaestogodišnji List je počeo da puši i pije. Time je stekao reputaciju lošeg momka.
Taj loš momak zaljubio se u jednu svoju učenicu. Na žalost mladog junoše prelepa i nežna Karolina de Sen Krik bila je ćerka moćnog i uticajnog političara koji se, naravno, protivio njihovoj vezi. List je ovaj raskid primio tako tragično da je odlučio ili da se ubije ili da život posveti religiji. Nakon što ga je majka nekako odgovorila od ovih nauma, List je odlučio da, kao što je Paganini virtuoz na violini, postane majstor na klaviru.
Tako je i bilo.
Tokom narednih godina pojavio se fenomen koji je Hajnrih Hajne nazvao „listomanija“. Tokom Listovih nastupa ljudi su zapadali u ekstazu, a žene su padale u nesvest. Dešavalo se nešto što se ponovilo tek sa pojavom Bitlsa.
U početku su se mase divile samo njegovoj muzičkoj sposobnosti. Ali kasnije je histerija prerasla obično poštovanje prema muzičkom umeću. Žene su se gurale oko njega i tukle oko njegovih maramica ili rukavica kao da su relikvije. Mnoge žene su nosile njegove slike u medaljonima, kao da im je ljubavnik.
Međutim, ako ste bili Listov superfan, morali ste da budete i ekstremniji. Neke žene su uzimale ostatke njegove kafe, od žica polomljenih klavira pravile narukvice, dok je jedna dama uzela pikavac Listove cigare i stavila ga u medaljon optočen dijamantima. Taj medaljon je nosila svuda sa sobom nesvesna „odvratnog mirisa koji je ispuštao“.
Poput današnjih selebritija i Listov život bio je ispunjen skandalima. Bio je ljubavnik slavnih ličnosti, varao je suprugu, Vagner mu je bio tast, rano je izgubio sina i ćerku, krizu srednjih godina pokušao je da provede povlačeći se sa scene i dve godine je proveo u manastiru nadomak Rima.
Brojne turneje na kojima je proveo gotovo ceo život počele su da ostavljaju traga na slavnom muzičaru. Imao je problema sa srcem, astmu, kataraktu, a patio je i od nesanice.
Ipak, nije želeo da odustane od muziciranja i muzike. Na muzičkom festivalu koji je organizovala njegova ćerka Kozima izgubio je svest. Odmah je prevezen u bolnicu, gde je i preminuo.
Čak ni njegova smrt nije mogla da prođe bez skandala.
Naime, njegova ćerka je odbila da održi bilo kakav pomen ocu i sahranila ga je, protivno njegovoj želji, na lokalnom opštinskom groblju u Bajrojtu. Jednostavno nije želela da smrt slavnog oca baci u zapećak održavanje njenog muzičkog festivala.
Kao učitelj muzike List je bio veoma ekscentričan. Svojim učenicima i učenicama retko je davao praktične ili tehničke savete o muziciranju. Umesto toga zagonetno im je savetovao da, na primer, operu svoje prljavo rublje kod kuće. Saveti su bili i „nemojte da nam sečete biftek“ ili „evo, opet nam mešate salatu“.
Možda će najbolji uvid u to kakav je List bio učitelj biti knjiga „Sazvežđe Franca Lista“ koju je u okviru svoje edicije Violinski ključ, a povodom 210 godina od Listovog rođenja, u prevodu, redakciji i sa predgovorima muzičkog pisca i prevodioca Dragana Šobajića objavila izdavačka kuća Službeni glasnik.
U pitanju je zbirka tri dnevnika koji su vodili Listovi učenici.
Prvi deo knjige, pod nazivom „List pedagog“, predstavlja dnevničke zapise imućne Švajcarkinje i velike poklonice muzike Karoline Buasje. Ona je prisustvovala časovima koje je Franc List držao njenoj ćerci Valeriji. Ovi zapisi nam pružaju uvid u način na koji je List predavao, tehnike koje je primenjivao, ali u njima nalazimo i fragmente koji se tiču njegovog ličnog života ili naravi.
Drugi deo knjige „Majstorski kurs Franca Lista“ jesu dnevničke zabeleške Listovog učenika i, potom, ličnog sekretara Avgusta Gelriha. Kao antipod zapisima gospođe Buasje u kojima su opisani rani profesorski dani mladog Lista, Gelrih opisuje pozne predavačke poduhvate, sada već ostarelog, muzičara na zalasku života.
Treći deo „Moja sećanja na Franca Lista“ predstavljaju crtice iz života Franca Lista koje je, po svojim sećanjima, sačinio ruski pijanista, dirigent i kompozitor Aleksandar Ziloti.
„Gde danas da tražimo Franca Lista?“, postavlja pitanje u pogovoru ovog izdanja Aleksandar Gatalica. „On nije zvezda interneta, on nije podesan za fejsbuk oglašavanje, on nije primeren za prodavnice kompakt-diskova jer, kako je rečeno, nije snimio nijedan tonski zapis.“
Možda bi ova knjiga bila dobar početak te potrage?
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
